Милош Здравковић: Бајден, Русија и енергетика Европе

Пише: Милош Здравковић

Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.

مواصلة القراءة

Шта спречава светске лидере да створе бољи и праведнији свет

Пише: Милош Здравковић

Да ли ће светски лидери имати довољно мудрости и постати свесни чињенице да заштита данас није потребна парцијалним интересима појединих земаља, народа, политичких и економских елита, него интересима целокупне цивилизације, којој сви ми припадамо.

مواصلة القراءة

Ко води у америчкој предизборној трци?

Пише: Милош Здравковић

Иако медији, “стручњаци”, изборни стратези типују на победу Бајдена, победиће Трамп!

Џозеф Бајден, кандидат демократа, према већини процена, треба да оствари убедљиву победу на изборима 3. новембра 2020. То је мантра америчких мејнстрим медија, које радо преносе и наша „средства информисања“.

مواصلة القراءة

u0424u043eu0442u043e: u0410u041f

Да ли је Ердоган нови султан?

Пише: Милош Здравковић

Видљив је помак Турске од западног политичког и сваког другог утицаја и турско настојање да се позиционира као самостални геополитички фактор (први пут после слома Отоманског царства), без ког се на Блиском истоку више ништа неће дешавати.

مواصلة القراءة

Шта може Белорусија без Русије?

Пише: Милош Здравковић

Русија и Белорусија се већ дуже време не слажу око решавања ситуације на простору бившег Совјетског Савеза. Москва је кључни савезник свих држава које подржавају , пре свега економску али и политичку реинтеграцију, а Минск сматра да је питање опстанка „независних“ режима на власти једини начин да се реши криза на простору некада највеће државе на свету.

Стварање савеза Русија-Белорусија-Казакстан-Јерменија-Киргистан саставни је део новог Евроазијског економског савеза , поретка по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Сједињених Америчких Држава и Европске Уније (ако се ЕУ уопште може узети у обзир као важан геополитички играч).

مواصلة القراءة

Како је Швајцарска постала моћна поморска држава?

Пише: Милош Здравковић

Писали смо о фото-финишу пројекта Северни ток 2. Објашњавао сам да  се нешто фасцинантно догодило овде, са предвиђеним завршетком гасовода, Северни ток 2. О америчким санкцијама које треба да погоде директне извођаче радова (на постављању цеви на дну мора), тј. о италијанској компанији Саипем и швајцарском Алсеас Груп. О овој теми је написано и изречено много, у иностраној и домаћој штампи. Па ипак, ова тема заслужује знатну количину необјашњених коментара.

مواصلة القراءة

Ситуација у Либији

Пише: Милош Здравковић

Шах је филозофија живота. Када слаб играч одигра добар потез, пустите га да се разигра и ствари дођу на своје. Аналогно са тим треба посматрати потезе турског председника Ердогана. Турски председник Ердоган је без сумње остварио велику геополитичку победу пред бројним ривалима када су либијске ГНА снаге (формације Муслиманског братства које стоје иза владе у Триполију) уз турску помоћ недавно сломиле 14 месеци дугу опсаду главног града Триполија. Ипак, да ли је овим чином омогућио свом ривалу, руском председнику Владимиру Путину да издејствује за Русију, руске фирме, далеко повољније услове у Северној Африци, а себи, својим ривалима из УАЕ и НАТО “савезнику” Француској, задао завршни ударац на Северу Африке !?
Двадесетак година касније, победници хладног рата покрећу такозвано „Арапско пролеће“ које је неочекивано донело јачање положаја и улоге „безбожних“ Руса и Кинеза у арапском свету какав није забележен од седамдесетих година прошлог века, али овога пута уз вољни пристанак и сагласност арапских држава.

مواصلة القراءة

Производња нафте може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага

Пише: Милош Здравковић

Не постоји „геополитика енергије“ сама за себе. Гаспромови потези се често погрешно тумаче као средство неке политичке стратегије. Али, реалност је другачија: енергија је политички посао, али је у целини узевши, бизнис. Производња нафте и гаса може бити одлучујући фактор у прекомпоновању глобалног распореда снага.

مواصلة القراءة

Економска пропаст Саудијске Арабије и нови Блиски Исток

Пише: Милош Здравковић

Оно што се догодило пре неког времена, случај је без преседана. Цена нафте на кратко је била нула. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један  од  важних  кохезионих  фактора савременог света, јесте потрошња и трговина нафтом и њеним дериватима.  Слика о мистичној земљи, највећем извознику црног злата са којом сви теже да уђу у савез и из ког нико не жели да изађе, Краљевина Саудијска Арабија, годинама је била савезник на коме се ослањала америчка спољна политика. Онај ко контролише нафту, контролише свет. Тако су барем, пластично, еврофанатици и атлантисти покушавали да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да Западна супрематија нема алтернативу. Испадање из тог система, једног од најважнијих и најутицајнијих елемената, нарушава ионако нестабилну равнотежу глобалне политике и поретка успостављеног после слома СССР-а.

مواصلة القراءة

Нафтно тржиште у замци

Пише: Милош Здравковић

Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године,  (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу производње због пада потражње услед пандемије корона вируса) Русија жели да као минимум, укључи Сједињене Америчке Државе у будући нафтни споразум, или, као максимум, уништи америчке произвођаче нафте из шкриљаца који последњу деценију неометано и неконтролисано повећавају производњу (користећи америчко неучествовање у споразумима са осталим кључним играчима који су себе ограничили у производњи са циљем постизања уравнотежене цене нафте на светском тржишту) и преплављују светско тржиште својом нафтом, претећи чак и одузимањем традиционалних руских и саудијских тржишта. Међутим, амерички улазак у нафтни споразум са Русијом и Саудијском Арабијом значио би и дефинитивно одустајање од традиционалне америчке енергетске независности и од диктирања свету правила игре комбинацијом финансијске, политичке и војне моћи кроз наметање такозваног петро долара у светској трговини.

مواصلة القراءة