13 يونيو
الجغرافيا السياسية والسياسة

Одлазак председника Каримова и будућност Централне Азије

Пише: Милош Здравковић

Одлазак дугогодишњих лидера земаља Централне Азије прети да дестабилизује регион и самим тим угрожава Русију. Најсвежији пример је изненадна смрт вишедеценијског лидера Узбекистана.

Ислам Каримов је у Узбекистану имао практично неограничену власт, али није имао истакнутог наследника. Главни недостатак аутократских режима попут Каримовљевог је тај што су и поред све стабилности такви режими рањиви када је реч о наследнику актуелног лидера. По нашем мишљењу, то се мање или више тиче и других земаља Централне Азије, тј. Казахстана и Таџикистана. Пре или касније ће се и те државе суочити са истим проблемом, тј. са сменом елите после одласка „доживотних” председника.

Узбекистан ће се после Каримова суочити са озбиљним проблемима. То је пре свега исламски екстремизам. Даље, за разлику од Европе, то је и велики проценат младих патријахално васпитаних а и суочених са сиромаштвом и незапосленошћу.

مواصلة القراءة

13 يونيو
الجغرافيا السياسية والسياسة

Либија између диктатуре и демократије

Пише: Милош Здравковић

Пуковник Гадафи је поражен крајем 2011. године, а његово убиство за међународну заједницу значило је и званични крај рата у тој земљи. То је било преузимање управе над институцијама и вредностима, али пре свега над нафтним пољима. Но, тек тада је почео прави рат

Од када је почела либијска револуција, већина медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који је угњетавао сопствени народ. Истини за вољу и није баш нормално да неко влада једном државом 42 године. Данас знамо да није баш све било онако како је то приказивала западна медијска машина и да су нека достигнућа Гадафијеве владавине све време прећуткивана.

Иако западни медији и даље блате бившег либијског лидера Гадафија, оно што они не желе да се зна је да је ова афичка земља имала највећи животни стандард на овом континенту. Фанатични еврофили и атлантисти ће рећи да је то било лако због нафте. Данас „ослобођена“ Либија представља једну од база Исламске државе…

Пре доласка

مواصلة القراءة

13 يونيو
الجغرافيا السياسية والسياسة

Свет се мења !?

Пише: Милош Здравковић

Оно што се догодило случај је без преседана. Ствар је у политичком ефекту, а он је веома разоран. Један од важних кохезионих фактора Европске уније јесте слика о привлачној заједници у коју сви теже да уђу и из које нико не жели да изађе. Тако барем, пластично, еврофанатици покушавају да објасне нама, интелектуално слабијим особама, да европа нема алтернативу. Испадање из тог система једног од најважнијих и најутицајнијих елемената нарушава ионако нестабилну равнотежу гломазне структуре Европске уније.

У току кампање је страна која заступала „останак“ активно користила лик Владимира Путина у смислу да он тобоже сања о томе како Велика Британија напушта Европску унију, јер после тога ЕУ почиње да пуца по шавовима. Сама најава америчке председничке кампање подсећа на сличан сценарио. Руски цар, Владимир Путин, се моли свевишњем за победу Доналда Трампа.

مواصلة القراءة

13 يونيو
الجغرافيا السياسية والسياسة

СРЕБРЕНИЦА ДАН ПОСЛЕ

Пише: Милош Здравковић

 

Спроводећи „лажну хомогенизацију народа“, „политичари од каријере“ годинама профитирају на отвореним сребреничким ранама. Као и сваке године и овогодишња комеморација у Поточарима, 11. јула, неће проћи без политизације. У недостатку могућности да се народу понуди боља будућност, отварају се старе ране, прекопава се по гробовима , броје се жртве са обе стране (далеко од тога да их треба заборавити) и народу, свако свом националном корпусу нуди „нову наду“ за прекомпоновање Дејтонског мировног процеса, по „националним афинитетима“.

Сребреница је годинама разапета између четири (две) стране исте трагедије. Прво Бошњаци преброје своје жртве, као да српске нису ни постојале, онда Срби оплакују своје, оправдавајући притом зверства којих је било и са њихове стране, а у суштини су с једне они којима је крвави рат обележио цео живот и који данас тешко живе у том граду, а с друге, разни политички кругови који сваки 11. јул виде као прилику да политички уновче све оно што обележавање злочина са собом носи.

 

مواصلة القراءة

13 يونيو
الاقتصاد

РЕЈТИНГ АГЕНЦИЈЕ-МЕХАНИЗАМ ЗА МАСОВНУ МАНИПУЛАЦИЈУ

Пише: Милош Здравковић

Свет је вековима функционисао тако што су сиромашни позајмљивали од богатих. Богати су наравно наплаћивали сопствени интерес и то наравно није ништа чудно само по себи! За камату се зна више од једног миленијума. Ипак, „ново доба“, донело је једну велику новину- да неко ко је без пара позајмљује новац, наравно виртуелан. Уз то, неко ко је у потпуности без покрића наштампао велике количине свежег новца, даје неком тај исти новац, притом га уцењује, поставља услове, инволвира своју технологију, своје прописе (које мења у сред утакмице), намеће своје фирме и производе…

Али како је то могуће? Опште је познато да се недостатак новца може надокнадити позајмицом од онога који га има. Новац се увек позајмљује уз камату, камата је цена новца. Ту наравно нема ничег спорног. Спорно је кад неко узме од неког новац, а онда му тај исти новац позајми, а притом му наплати свој интерес. Како је то могуће?

مواصلة القراءة

13 يونيو
الجغرافيا السياسية والسياسة

ДА ЛИ ЈЕ РАСПАД СССР ОМОГУЋИО УСПОН РУСИЈЕ?

Пише: Милош Здравковић

Кажу да историју пишу победници. Зато би одговор на питање да ли је распад СССР био дефинитивни геополитички пораз Русије требо да дају они који владају, креирају уџбенике, или пишу историју. Чињеница је да се „хладни рат“ окончао поразом совјетског система, нема спора. Наравно, свако има право на своју верзију историје, па није чудно што „западни поглед“ на ту епоху истиче тај тријумфалистички приступ, попут Френсиса Фукујаме који рекао да је то крај историје. Али ако ствари погледамо из друге (руске) перспективе, видећемо да тај крах система није био и крај само Русије, већ само једна лоша фаза, из које произилази данашњи положај ове државе.

Живети 20 и кусур година без присуства једне од суперсила, односно без глобалног утицаја једне велике земље – довољно је дуг историјски период да се сагледа оно што до сада није било могуће. Председник Русије Владимир Путин је тај период у коме се његова земља нашла назвао „највећом геополитичком катастрофом двадесетог века“.

مواصلة القراءة

13 يونيو
الاقتصاد

Која је будућност Европе, гасоводи или течни гас!?

Пише: Милош Здравковић

Када помислимо на гас, односно његово порекло, нама Европљанима прво на ум дође Русија. Истина је да је Русија појединачно највећи снабдевач ЕУ гасом, али не треба сметнути са ума да и сама Европа производи велике овог енергента, као и да је Северна Африка велики снабдевач, пре свега Алжир и Либија.

Наравно, када пишемо о енергетици, морамо да узмемо у обзир и нафту, уранијум, производњу и дистрибуцију струје. Много је непознатих и више константи, Русија, Северна Африка, производња у Европи, Блиски исток. Ипак ова анализа ће се позабавити гасом, иако и остали енергенти, тржишта и технологије играју веома важну улогу коју доносиоци одлука морају да узму у обзир када одлучују о гасној судбини нашег континента.

Из напред наведених разлога бесмислено је правити „математику“ у евентуалном енергетско -гасном рату између Сједињених Америчких Држава и Русије, а не узети у разматрање улоге других играча. Наравно о њима се мање пише, јер новине продају искључиво вести о сукобима великих сила.

Како год Русија је за Европску унију најважнији спољни снабдевач енергијом. У 2015. години је 34 процента гаса, 32 процента нафте и 24 процента угља дошло из Русије. С друге стране, европске компаније су најзначајнији страни инвеститори, а Унија је најважније извозно тржиште Русије, како за енергију тако и уопште.

 

مواصلة القراءة

12 يونيو
الاقتصاد

„СЕВЕРНИ ТОК 2“ ПУТ КА ОЖИВЉАВАЊУ„ЈУЖНОГ ТОКА“

Пише: Милош Здравковић

Пошто Немачка себе сматра довољно јаком да може да се успротиви Вашингтону, „Северни ток 2“ је ипак остварив. Иако се шире вести о потенцијалном оживљавању пројекта „Јужни ток“, чињеница је да ниједна европска држава још увек није признала Крим као руски регион – што је нужни услов за покретање пројекта „Јужни ток“.

На питање каква је енергетска будућност Европе и света, добићемо одговор врло брзо, већ наредних месеци. Једно је сигурно – ера фосилних горива није на заласку! Отуда долази упозорење из Сједињених Америчких Држава, да су у Вашингтону јако забринути због пројекта гасовода “Северни ток 2”. Американци сматрају да овај пројект представља претњу по њихову националну безбедност!?

Европска Унија је без излаза, јер као што је већ познато, уговор о преносу природног гаса кроз Украјину истиче 2019. године, а алтернативне путеве допремања гаса до Европе није могуће изградити без учешћа Русије, која је одлучна, да задржи статус главног снабдевача гасом.

مواصلة القراءة

12 يونيو
الاقتصاد

Падај сило и неправдо!

Пише: Милош Здравковић

Монетарна криза, избегличка криза, раст терористичких претњи, наставак санкција против Русије – све ово је изазивало растућу иритацију у 2015. години не само код обичних Европљана, већ је довело и до трансформација унутар националних елита.

Глобална криза је системска. Глобална економија и сам систем међународних односа дошли су до потпуно логичног застоја. Војна, економска и идеолошка снага САД и НАТО више није довољна за одржавање тренутног финансијско-економског и политичког система међународних односа, а у ствари једино је она омогућавала продужавање глобализације – једино профитабилне наднационалним елитама.

Оно што је довело до отрежњења средње класе у свету, масовних окупљања, револта на улицима више од стотину европских и светских градова, свакако је и чињеница да економски хаос, који креирају финансијске корпорације, углавном пролази без последица по његове творце, челнике такозваног либералног (коцкарског) капитализма. Пораст популарности „деснице“ није једино одраз мигрантске кризе како то желе да представе маинстреам медији. Владе Америке, Британије и других развијених земаља приморане су да завуку руке у државне касе и кризе санирају новцем обичних људи, јер би колапс најмоћнијих корпорација могао довести до краха економија читавих држава и дестабилизације светске економије.

مواصلة القراءة

12 يونيو
الاقتصاد

Јаз између богатих и сиромашних драматично расте

Пише: Милош Здравковић

Не можемо и даље да остављамо стотине милиона људи да пате од глади, док неколико особа на врху лествице нагомилава ресурсе којима би могли да помогну сиромашнима – апелују светски интелектуалци. Време је да се каже да је овакво стање једноставно неприхватљиво

У свету је све више богатства у све мање руку. Или, све је више оних који, што би казао Махатма Ганди, „немају шта да изгубе сем својих живота“. Уочи годишњег скупа 2.500 најбогатијих и најутицајнијих личности у свету (према „Форбсовој листи“) у Давосу најскупљем граду у Европи, објављено је да један одсто најбогатијих људи на Земљи има већу имовину него преосталих 99 одсто заједно. Јаз између најбогатијих и остатка света се драстично продубио у претходних осам година, тојест од почетка велике

مواصلة القراءة