الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Небо над Србијом је ових дана сигурније него икада. У оквиру војне вежбе „Словенски штит“ која се од 23. до 29. октобра одржава у Србији, на простору ваздухопловне војне базе „пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, први пут учествују и руске јединице за противваздушну и противракетну одбрану са системом С-400 Тријумф.
Драгана Трифковић за EurAsia Daily
Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.
С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Како се Александру Вучићу ближи време да испуни обавезе које је преузео доласком на власт, тако настоји да угуши сваку слободну мисао, поткупи што већи број аналитичара и експерата и сурово се обрачуна са свим неистомишљеницима. По узору на власт Мила Ђукановића у Црној Гори, он се труди да приватизује државу и уведе потпуну диктатуру, прогонећи свакога ко мисли другачије него он. Захваљујући медијима које контролише успева да држи јавност у уверењу како одговорно и посвећено обавља свој посао. Али чињенице говоре другачије. Иако се хвали како је Правни факултет завршио са најбољим оценама, то га не спречава да свакодневно крши Устав над којим је положио заклетву.
Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли
Господине Јакшићу, који су разлози који су вас навели да упутите отворено писмо амбасадору Русије у Србији Александру Боцану-Харченку?
Марко Јакшић: Главни разлог је тај што смо имали жељу да руску владу упознамо са нашим ставом поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. Како амбасадор није дао никаквог одговора на прво писмо, а на друго је одговорио негативно имајући у виду важност оваквих избора за српски народ, одлучили смо се на један овакав јаван и манифестан корак.
Такође је нејасан став руског амбасадора по питању судбине јужне српске покрајине, где у једном интервјуу државним медијима каже да је став руске владе Резолуција 1244 СБ УН, да би после тога наставио да њега изненађује став Запада што је против поделе Косова имајући у виду да су они већ једном цепали Југославију. На основу изреченог не може се у исто време бити и за КиМ у саставу Србије и за поделу Косова и Метохије (разграничење).
Преносимо са Стања ствари
Аутор: Ања Филимонова
Ситуација захтева кардиналну промену – зато, уколико Русија не подржи српски народ, српском народу таква Русија неће бити потребна
Пише: професор Слободан Самарџић
Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.
Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучећеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).
الــوزيرة Trifkovic, مدير مركز الدراسات الجيوستراتيجية
Разоткривање Вучићевог лажног русофилства имало би озбиљног ефекта на његов рејтинг. Због тога што још увек у Србији има оних који верују у то како ће председник Србије у последњем моменту да изигра Запад и окрене се братској Русији. Али то се неће десити. Све што се сада дешава сувише личи на црногорски сценарио. Ипак мора се признати да се Вучић својски труди да своје бираче до последњег момента држи у неизвесности, како би их уверио у супротно од онога што је толико очигледно. Он предано ради на два колосека. Један је тај да припрема јавност за предају Косова о чему сада већ отворено говори, а други да јавност уверава како балансира између Истока и Запада. Уколико објективно анализирамо све потезе садашњих власти, видећемо да реално не постоји никаква избалансирана политика. Сарадња са Русијом се одвија само до оне мере до које не задире озбиљно ни у шта.
Прошле године смо гледали епизоду „разграничење“ – Србији наводно нема помоћи ако се не одвоји од Косова. Сада гледамо цјенкање Вучића и западних сила. А онда ће постати још гадније
Протеклих дана је немачка канцеларка Ангела Меркел више пута заскочила српску публику са насловних страна таблоида све ређајући понуде: једног дана у замену за признање независности Косова нуди фабрику Фолксвагена, следећег већ и брзи улазак у Европску унију, затим окреће леђа Албанцима и пристаје и на промену граница.
Читалац који би пао с Марса помислио би да је та канцеларка залутала на неки бувљак, а нема баш талента за ценкање – само нуди све више и више.
Интервју Драгане Трифковић са немачким послаником Улрихом Емеом
– Поштовани г. Еме, ви сте посланик Бундестага опозиционе партије Алтернатива за Немачку. То је партија која последњих година добија све већу подршку бирачког тела у Немачкој, које је незадовољно политиком владајућих структура. Са каквим проблемима се сусреће немачко друштво и шта је то што их опредељује да своје поверење дају опозицији? С друге стране, шта је то што ви као опозициони политичар највише замерате властима?
Годинама већ посматрамо у Немачкој злоупотребе права од стране сваке власти. Ова кршења права почела су са спашавањем Грчке 2010. године. У Лисабонском споразуму ЕУ прописано је да међународна заједница није одговорна за дугове земаља чланица. Због хитних зајмова Грчкој, Лисабонски споразум је прекинут уз помоћ немачке владе. Али то није било довољно. Одлуком 2015. године да отвори границе за избеглице, канцеларка Ангела Меркел прекршила је важеће прописе који се налазе у Шенгенском уговору. Овом одлуком, скоро 2 милиона миграната похрлило је у Немачку у потрази за благодетима нашег друштвеног система. То углавном нису биле избеглице, што су медији покушали да сакрију од немачког становништва. Овај прилив је повезан са значајним порастом криминала. Расположење становништва се од 2015. године променило и од прихватања је прешло на одбацивање имиграције. АФД је једина странка која непрестано указује на постојање проблема и негативних дешавања у немачком друштву од свог оснивања, 2013. године. Од септембра 2017. године сам део групе АФД-а у немачком Бундестагу. Овде можемо као опозиција да натерамо владајуће странке да преузму наше ставове. Свесни смо тога да у кратком року нећемо добити већину за наше властите законодавне промене, али зато увек и стално можемо да указујемо на оно што не ваља.
Пише: професор Слободан Самарџић
Када се осврће на време пре своје владалачке ере, Александар Вучић се стално ослања на манипулацију природног заборава. Он зна да већина људи не памти детаље ни најважнијих збивања, а некмоли чињенице негдашње политичке свакодневице. Разуме се, у тој манипулацији он не рачуна на релативно мали број људи који су били учесници у апострофираним догађајима. У односу на Вучићеву референтну групу за манипулацију то је мали број људи који у једном режиму свеопште медијске контроле и одговарајуће самоцензуре медија немају шансу за публицитет.
