Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Историјско обраћање председника Србије поводом егзодуса и терора над Србима у јужној српској покрајини подсећа на ону народну – завођење за Голеш планину.
Председник је кренуо са излагањем помало историјски говорећи да су како он каже Марко Јакшић, Слободан Самарџић и Милош Јовановић водили преговоре са Албанцима у Бечу од 2006 до 2008. године. Остало је непознато шта је председник тиме хтео да каже али оно што сви знамо јесте да за разлику од председника они у Бечу ништа нису потписали. Одбили су тзв. Ахтисаријев план што је потврдила и Скупштина Србије где су и ондашњи посланици Вучић и Дачић гласали за то одбијање. После пет година и један и други пристали су на тзв. Бриселски споразум који Србима нуди много мање у односу на Ахтисаријев план. Председник Србије је отишао и корак дање потписујући и Вашингтонски споразум, прихватајући Француско-немачки предлог и тзв. Охридску имплементацију.
Споменути Бриселски споразум је нажалост узрок свих невоља Срба на северу Косова и Метохије. Тим споразумом, када су у питању локалне самоуправе, Александар Вучић је Србе и српске општине из правно-политичког система Републике Србије превео у правно-политички систем самопроглашене републике Косово.
Када су Срби у Косовској Митровици бојкотовали локалне сепаратистичке изборе на које их је присиљавао Александар Вучић и чији је резлулат био мање од 1 посто изашлих, исти је организовао разбијање бирачких кутија и понављање локалних избора петнаест дана касније. Тај 17. новембар остаће упамћен као датум када су изборе заједничи обезбеђивали српска жандармерија и Кобре у цивилу, ЕУЛЕКС полиција, КФОР и РОСУ полиција из Приштине. То је прво појављивање РОСУ полиције на северу КиМ остварено уз залагање данашњег председника Србије. РОСУ полиција на северу КиМ је политичка тековина Александра Вучића.
Председник се у свом излагању бавио социјалним и хуманитарним питањима Срба са Косова и Метохије. Обећао је да ће сваком незапосленом уделити по 20 хиљада динара месечно, односоно 150 евра. Са тим новцем Срби на овом простору немају перспективу ни за брак ни за породицу. У више од 12 година своје владавине СНС власт на челу са Александром Вучићем није изградила ниједан индустријски објекат у коме би Срби могли да раде.
Оно што још карактерише целу ситуацију јесте да су Срби много лепше, боље и слободније живели на северу КиМ пре доласак Александра Вучића на престо него за време његове владавине. И много више Србије је било на овом простору док он није дошао на власт. Легално и регуларно су били присутни и полиција и судство и цивилна заштита којих се он онда одрекао кроз поменути споразум. Жали се наш председник и цвили да не може да дође у Косовску Митровицу јер му не дају ни странци ни Албанци. А када је дошао на власт на Косово и Метохију је могао да уђе било кад и у било које време и на било ком месту. Шестог децембра 2012. године наговорио је ондашњег председника валаде Ивицу Дачића да постави класичну границу између јужне српске покрајине и остатка Србије. Та граница носи звучни назив – интегрисано управљање границом. И то је кључни разлог што он не може да дође, и не само он, него и многи други, ако то није по вољи Приштине.
Председник кроз социјални програм обећава да ће свим ђацима да додели бесплатно уџбенике. То је лепо али је питање на који начин ће ти уџбеници да дођу до српске деце на КиМ. Ово тим пре јер је председник сепаратистичке владе Аљбин Курти забранио улазак српске робе у јужну српску покрајину. Александар Вучић нема ни смелости ни снаге а можда и не жели да угрози своју председничку функцију и да одговор реципрочним мерама. Реципрочним мерама јер 90 посто робе која долази на КиМ пролази кроз централну Србију.
У оквиру мера за побољшање политичке ситуације у којој се налазе Срби председник тражи да се омогући Србима да се врате у полицију и судство и да се распишу избори за општине на северу КиМ. Сепаратисти у Приштини преко својих медија му се подругљиво смеју. Кажу, председник је пљунуо и због формирања ЗСО они су напустили ове институције. А сада без обзира што ЗСО није фирмирана председник је то полизао и моли Аљбина Куртија да распише изборе и да Србе врати у суд и полицију. Понижавајуће нема шта. Додуше, председник каже да ће то да оствари тзв. писмено, претпоставља се да је то термин који је позајмио од Доситеја Обрадовића, јер ће да пише и Жозепу Борељу и Урсули фон дер Лајен и осталим европским званичницима. Дај Боже али тешко да ће то да помогне. Мрка капа.
Положај Срба на северу Косова и Метохије посебно се погоршао од када је, како председник Вучић рече, 780 Срба напустило косовску полицију. На њихова места свих 780 дошли су Албанци који се понашају као казнено-експедицини корпус са главним мотивом да се Србима на северу КиМ свете што скоро 12 година нису могли да успоставе своју власт на том простору. Уопште није јасан разлог зашто је председник наредио Србима да напусте полицију, да се разоружају и да напусте своја радна места. Александар Вучић каже да су то урадили зато што је био смењен њихов командир. Лоше их је председник научио, уместо да се боре да га врате они су послушали председника и изабрали најгоре могуће решење. То помало подсећа на ону причу када је чобанче хтело да се освети селу па је себи одсекло ону ствар.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ апсолутно подржава захтев председника да РОСУ полиција напусти полицијске станице и базе које је у задње време изградио Аљбин Курти. Само у општини Зубин Поток постоји 9 таквих локација. Нажалост, горка је констатација да је за наке локације, примера ради велика касарна у Горњем Јасеновику, за одлуке о експопријацији земљишта на влади Косова гласао и ондашњи председник Српске листе и министар у влади код Аљбина Куртија Горан Ракић.
Током припреме за тзв. историјско обраћање председника Србије велики број режимских медија је наговештавао да ће председник да донесе једну крупну одлуку, а то је да прогласи подручје КиМ окупираном зоном. Ко и мало познаје Александра Вучића знаће да је он за једну такву одлуку састављен од меког материјала и да се на њега односи у пуној мери она народна – много је мачку говеђа глава. Он није био у стању да дуже од 6 сати задржи барикаде на адиминстративни прелазима због укидања српских институција и то не на 5 него на само 3 прелаза, него је само после 6 сати повукао људе који су демонстрирали. Зато очекивати од њега да прогаласи простор КиМ за окупирану територију је доста проблематично имајући у виду да би он тиме угрозио своју председничку функцију. А њему је та функција најважнија ствар на свету. Некада је током битке енглески краљ Ричард III изјавио – дајем краљевсто за коња. Председник Србије има другачију флоскулу а она гласи – дајем Косово и Метохију за фотељу. И то ради пуних 12 година.
Председник Србије током свог излагања онако оштрим али ипак бираним речима критиковао је европске званичнике. То је већ виђено. Договор који Александар Вучић има са њиме јесте тај – дозволите ми да вас ја мало пред својим грађанима критикујем, да глумим самосталног и назависног политичара а заузврат све што пожелите када је у питању КиМ а богами и шире, ја ћу задатке да испуним.
Председник у оквру тачке пет наговштава да ће да затражи, не зана се од кога, да све институције и сви споразуми које је јужна српска покрајина одрадила после проглашења независности да се пониште. То је помало чудно. Имајући у виду да је Скупштина Србије одмах после проглашења независности самопрогалшене републике Косово донела одлуку да све одлуке, институције и било које политичке радње ове творевине ставља ван снаге. Први који је прихватио институције и одлуке сепаратистичких власти у Приштини био је управо Александар Вучић који је изместио Србе из правно-политичког система Републике Србије у правно-политички систем сецесионистичке творевине само зарад фотеље.
У образложењу зашто не може да прогласи окупацију председник каже да би тиме признао војску Косова. Мора се признати да нас председник Србије помало потцењује. Управо је његова Српска листа дала кворум када се мењао сепаратистички устав да би се формирала војска Косова. Из овога проистиче да је председник Србије и врховни командант Војске Србије кум безбедоносним снагама самопрогалашене републике Косово. А после Бањске када је дражао конференцију за штампу није се либио да каже да наша наменска индустрија овим за нас парамилитарним формацијама продаје наоружање.
Уосталом, председник у вођењу своје косовске политике после прихватања Француско-немачког предлога тј. предлога којим се Србија одриче своје јужне покрајине каже пустите ме да их мало лажем, да их мало варам. Изгледа да су они њега преварили и слагали а он је преварио и слагао све нас.
У његовом изагању има нешто и добро по Србију али дај Боже да се то испуни у стварности. Добро је то што председник каже да ће они који су остали без посла ако не живе на КиМ остати без својих плата јер није пристојно да живе у Србији а да на рачун КиМ примају плату. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ то поздравља.
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ поздравља и одлуку да јавно тужилаштво формира посебно одељење за насилнике, агресивце, терористе који угњетавају Србе на КиМ било да су они физичка лица или запослени у институцијама републике Косово. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је раније у више наврата тражио овакву одлуку и било би добро да председник Србије од ове одлуке не одустане.
Ако стварно овај садашњи режим жели да помогне Србима на КиМ он мора преко скупштине да поништи Бриселски споразум донесен у априлу 2013. године као и да одбаци Француско-немачки предлог јер он фактички значи признање самопроглашене републике Косово. Уосталом, не треба бити много паметан довољно је да се он прочита јер у тачки два стоји да Србија прихвата независност, суверенитет и инегритет самопроглашене републике Косово.
У интересу Срба са Косова и Метохије председнику Србије мора се одузети право да води политику око јужне српске покрајине већ Скупштина Србије и влада морају да усвоје платформу, направе вишестраначку делегацију која би се бавила питањем КиМ и редовно обавештавала јавност и посланике.
Председник Србије за себе каже да ће он да уђе због својих заслуга у школске уџбенике. Хоће сигурно, нарочито у уџбенике историје и то на почасно место да Србија од њега у својој историји већег издајика никада није имала.
16. септембар 2024.
