الدفاع عن العقيدة: رسالة من المشاركين في المؤتمر إلى المؤسسات الدولية

У Бугарској је 26. августа 2024. године, на иницијативу Међународног форума православних жена (неформална група) и Центра за геостратешке студије из Београда, организована Међународна конференција под називом: Блокада агресије на цркву – ОДБРАНА ПРАВОСЛАВЉА. На конференцији се говорило о прогону Украјинске православне цркве, нападима на православне светиње у Палестини, прогону свештенства и отимању цркава на Косову и Метохији, деструктивном утицају спољних сила на православље и др.

Учесници конференције из Србије, Бугарске, Украјине, Палестине, Грчке и др., међу којима и духовници Украјинске православне цркве, Српске православне цркве, Бугарске православне цркве и Јерусалимске православне цркве, усвојили су заједничке закључке са ове конференције. По завршетку конференције која је одржана у Бугарској телеграфској агенцији БТА (национална новинска агенција Бугарске), организатори и учесници Међународне конференције однели су писмо са захтевима (закључцима конференције о УПЦ) у Амбасаду Украјине у Софији, које су упутили амбасадору Украјине у Бугарској ЊЕ Олесји Илашхук. Након конференције писмо са закључцима учесника (о УПЦ и СПЦ) послато је на преко 100 адреса у УН, ЕУ, Савет Европе, ОЕБС, САД и др. адресе.

Фото: Екстремисти у Украјини отимају храмове УПЦ

У писму је наведено: Овим путем Вам се обраћају учесници поменуте конференције са молбом да учините све што је у Вашој надлежности да обезбедите нормалне услове за живот и рад припадника канонске Украјинске православне цркве (УПЦ) у Украјини и Српске православне цркве на Косову и Метохији.

Наши специфични захтеви се односе на следеће потребе:

• У вези са Украјинском православном црквом

1. Обезбедити окончање грубог кршења европских демократских вредности и слобода у виду кршења основних права пастве Украјинске православне цркве.
2. Спровести неопходне процедуралне процедуре за укидање закона о забрани Украјинске православне цркве, који има за циљ уништење највеће конфесије у Украјини, крши Уставом загарантовано право грађана на слободу вероисповести, подрива принцип аутономије верског друштва. и има за циљ грубо мешање у унутрашње активности верских организација УПЦ.
3. Престати са праксом јуришничког заузимања цркава УПЦ од присталица „ПЦУ“, чланова националистичких организација, представника локалних власти, као и противзаконите пререгистрације статута заједница УПЦ у надлежност „ПЦУ“ ”; одговорне за предметна дела привести кривичној одговорности.
4. Допринети окончању информативне кампање дискредитације и оцрњивања УПЦ, коју спроводе водећи медији Украјине.
5. Обезбедити ослобађање епископа и свештеника УПЦ (посебно митрополита Арсенија, игумана Свјатогорске лавре), који су били притворени под лажним изговорима, непристрасно и објективно разматрање судских случајева свештенства ове вероисповести, стриктно поштовање њихових права као држављани Украјине.
6. Престати са праксом затварања свештенства УПЦ за њихову накнадну размену за украјинске ратне заробљенике.
7. Укинути противправне санкције уведене указима председника Украјине против једног броја епископа УПЦ.
8. Забранити Оружаним снагама Украјине и другим војним формацијама Украјине да гранатирају православне цркве, као и да у њима организују ватрене положаје.
9. Зауставити спровођење верског геноцида над УПЦ због њених духовних веза са Руском православном црквом (која се, посебно, изражава у уништавању ликова руских светаца, бацању одговарајућих икона и црквеног прибора у смеће, одузимању и преименовање цркава названих у част светаца или икона везаних за духовну историју Русије итд.).
10. Престати са политичком и административном подршком „ПЦУ“, у оквиру које се слаби и уништава УПЦ, као и крше права њених верника.

Ради заштите међународног правног поретка и цивилизацијских духовних и културних тековина на Косову и Метохији неопходно је:

Фото: Порушени храм СПЦ на Косову и Метохији

• У вези са Српском православном црквом

1. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од девастације и уништења.
2. Заштитити цркве и манастире Српске православне цркве од насилног преузимања од стране албанских власти.
3. Прекинути и сузбити фалсификовање у политици, науци, школству, медијима, туризму и др. којим се српска културна баштина преводи у албанску.
4. Заштитити свештенство и верни народ СПЦ од насиља које се над њима перманентно спроводи.
5. Заштити српска гробља која бивају разривана грађевинским машинама, ради брисања ове врсте доказа о исконском животу српског народа на овим просторима.
6. Спречити преименовање Српске православне цркве на овом простору у „Православну цркву Косова“, што повлачи и насилну промену титулара имовине која је у власништву СПЦ.
7. Коначно, обезбедити православном српском становништву живот достојан човека, у складу са демократским начелима и међународном правном регулативом.

На послата писма учесници конференције нису добили одговор, осим Агенције за фундаметлна права ЕУ која је обавестила ученике конференције о томе да је добила писмо у коме се изражава забринутост о „проблемима са којима се суочава Православна црква у Украјини и Српска православна црква у Украјини“. Из одговора се може схватити да се чиновници ЕУ нису упознали са садржајем писма, или немају базична знања из географије, јер се Косово и Метохија не налазе у Украјини, већ у Србији.

Такође у писму је Агенција за фундаметална права ЕУ обавестила учеснике да је надређена искључиво за ЕУ и земље чланице. Поставља се питање како ЕУ може да буде надређена за противправну изградњу сецесионистичке државе Косово, а да истовремено не буде надлежна за грубо кршење основних људских права на овој територији. Очигледно је да институције ЕУ нису функционалне и да прихватају одговорност само у оној мери у којој добијају инструкције из Вашингтона.

Такође треба напоменути да су одређене дипломатске мисије УН избрисале послато писмо без читања (као што је мисија Римо-католичке цркве), што доводи у сумњу њихов кредибилитет.

Из свега се може извући закључак да су међународне институције и дипломатске мисије у дубокој систематској кризи и да не обављају посао због ког постоје, посебно у домену заштите основних људских права и слобода.

Подестићемо да је Митрополит запорошки г. Лука на конференцији у Софији скренуо пажњу међународне јавности на деструктивне утицаје у Украјини који утичу на однос према Украјинској православној цркви: „Тренутна ситуација захтева ревизију политичких приступа верским питањима и јачање гаранција слободе вероисповести у Украјини. Важно је да реторика мржње и дискриминације у односу према УПЦ не постане инструмент политичке борбе, већ да у први план дођу дијалог и међусобно разумевање, што одговара демократским и европским вредностима, што, како изјављују украјинске власти, Украјина настоји да заштити и развије.“

Фото: Порушен православни храм у Сирији /Valery Melnikov

Стога следи да међународне институције својим нереаговањем подстичу ширење мржње и дискриминацију.

المصدر: مركز الدراسات الجيوستراتيجية

27. октобар 2024.