author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Србија би могла одмах да повећа извоз у Русију

Пише: Драгана Трифковић

 

Недавно је Демократска странка Србије потписала Меморандум  о сарадњи са Путиновом странком Јединственом Русијом. То је стратешки документ којим су дефинисани конкретни кораци које ће две стране заједнички да предузимају. Поред очувања Косова и Метохије у саставу Србије и правно-формалног утемељивања војне неутралности Србије,  потписнице су се обавезале да „пружају подршку и спремне су да пруже допринос даљем развоју сарадње између Руске Федерације и Републике Србије у економској сфери“.

Демократска странка Србије сматра да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима.  У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од  домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.

Прочитај чланак

ДА ЛИ ЈЕ РАСПАД СССР ОМОГУЋИО УСПОН РУСИЈЕ?

Пише: Милош Здравковић

Кажу да историју пишу победници. Зато би одговор на питање да ли је распад СССР био дефинитивни геополитички пораз Русије требо да дају они који владају, креирају уџбенике, или пишу историју. Чињеница је да се „хладни рат“ окончао поразом совјетског система, нема спора. Наравно, свако има право на своју верзију историје, па није чудно што „западни поглед“ на ту епоху истиче тај тријумфалистички приступ, попут Френсиса Фукујаме који рекао да је то крај историје. Али ако ствари погледамо из друге (руске) перспективе, видећемо да тај крах система није био и крај само Русије, већ само једна лоша фаза, из које произилази данашњи положај ове државе.

Живети 20 и кусур година без присуства једне од суперсила, односно без глобалног утицаја једне велике земље – довољно је дуг историјски период да се сагледа оно што до сада није било могуће. Председник Русије Владимир Путин је тај период у коме се његова земља нашла назвао „највећом геополитичком катастрофом двадесетог века“.

Прочитај чланак

Која је будућност Европе, гасоводи или течни гас!?

Пише: Милош Здравковић

Када помислимо на гас, односно његово порекло, нама Европљанима прво на ум дође Русија. Истина је да је Русија појединачно највећи снабдевач ЕУ гасом, али не треба сметнути са ума да и сама Европа производи велике овог енергента, као и да је Северна Африка велики снабдевач, пре свега Алжир и Либија.

Наравно, када пишемо о енергетици, морамо да узмемо у обзир и нафту, уранијум, производњу и дистрибуцију струје. Много је непознатих и више константи, Русија, Северна Африка, производња у Европи, Блиски исток. Ипак ова анализа ће се позабавити гасом, иако и остали енергенти, тржишта и технологије играју веома важну улогу коју доносиоци одлука морају да узму у обзир када одлучују о гасној судбини нашег континента.

Из напред наведених разлога бесмислено је правити „математику“ у евентуалном енергетско -гасном рату између Сједињених Америчких Држава и Русије, а не узети у разматрање улоге других играча. Наравно о њима се мање пише, јер новине продају искључиво вести о сукобима великих сила.

Како год Русија је за Европску унију најважнији спољни снабдевач енергијом. У 2015. години је 34 процента гаса, 32 процента нафте и 24 процента угља дошло из Русије. С друге стране, европске компаније су најзначајнији страни инвеститори, а Унија је најважније извозно тржиште Русије, како за енергију тако и уопште.

 

Прочитај чланак

Ко је Скот, а ко олош у Србији или може бити само један

Пише: Миланко Шеклер

Нема сигурнијег начина да будете успешан руководилац, и да допринесете развоју и напретку своје организације (без обзира да ли је приватна или државна), и на крају крајева и успеху и развоју своје сопствене државе, од тога да у њу увек доводите и запошљавате, оне који морају обавезно да испуњавају пре свега један основни критеријум: а то је да морају да буду бољи од вас, као руководиоца!

Да, драги моји, доводите у вашу организацију увек боље од себе, и нема глава да вас боли! Уз неопходно неговање јавног изношења мишљења и културе дијалога, уз непрестану размену идеја и стварања атомсефере витешки здравог и спортског такмичарског дух, створиће се, „сама од себе“, организација која ће моћи да одговори адекватно на сваки изазов. Наравно, подразумева се, да је и сам руководилац такве будућеуспешне  организације, морао бити изабран по тим истим критеријумима, односно, да је образован, стручан, интелигентан и да је своју способност већ доказао на предходним нижим позицијама, на којима је стекао неопходно искуство. И сам сам се у животу водио таквим јасним и простим критеријумом, и недвосмислено се уверио, да је то заиста једини прави рецепт за сигуран успех, било приватне организације, било државне институције: примати интелигентније, образованије, стручније и способније од себе (као руководиоца), или макар боље у већини од оних набројаних критеријума.

Прочитај чланак

Дезинформисање јавности на штету српско-руских односа

Пише: Драгана Трифковић

У пуном јеку предизборне кампање коју владајуће структуре воде на најпрљавији начин, гушећи било који глас опозиције коју не држе под контролом, на најжешћем удару су се нашле Демократска странка Србије и Српски покрет Двери.  Коалиција ДСС и Двери за Александра Вучића представља највећу опасност као једина права опозиција која се противи погубној политици власти.

 Поред  директних напада министара из Вучићеве Владе, посебне надлежности на задатку манипулације и блаћења опозиције, имају псеудо патриотске организације, односно Вучићева приватна опозиција као и његови „независни“ аналитичари.  Методе које користе превазишле су све норме нормалног понашања и директно су усмерене на беспоштедно и неаргументовано компромитовање свих које виде као проблем за рејтинг владајуће партије. Притом ни Александар Вучић ни његови „опозиционари“ и „аналитичари“ не узимају у обзир какву штету наносе угледу Србије и посебно српско-руским односима таквим деловањем. Они раде на потпуном дезинформисању јавности, вешто манипулишући медијима које држе под контролом. У томе предњаче службени гласник СНС –Информер, као и Митровићев Пинк, који су ријалитизовали целу Србију.  Својом политиком Српска напредна странка је у Србији завела владавину анархије, прожету примитивизмом.

Прочитај чланак

„СЕВЕРНИ ТОК 2“ ПУТ КА ОЖИВЉАВАЊУ„ЈУЖНОГ ТОКА“

Пише: Милош Здравковић

Пошто Немачка себе сматра довољно јаком да може да се успротиви Вашингтону, „Северни ток 2“ је ипак остварив. Иако се шире вести о потенцијалном оживљавању пројекта „Јужни ток“, чињеница је да ниједна европска држава још увек није признала Крим као руски регион – што је нужни услов за покретање пројекта „Јужни ток“.

На питање каква је енергетска будућност Европе и света, добићемо одговор врло брзо, већ наредних месеци. Једно је сигурно – ера фосилних горива није на заласку! Отуда долази упозорење из Сједињених Америчких Држава, да су у Вашингтону јако забринути због пројекта гасовода “Северни ток 2”. Американци сматрају да овај пројект представља претњу по њихову националну безбедност!?

Европска Унија је без излаза, јер као што је већ познато, уговор о преносу природног гаса кроз Украјину истиче 2019. године, а алтернативне путеве допремања гаса до Европе није могуће изградити без учешћа Русије, која је одлучна, да задржи статус главног снабдевача гасом.

Прочитај чланак

Падај сило и неправдо!

Пише: Милош Здравковић

Монетарна криза, избегличка криза, раст терористичких претњи, наставак санкција против Русије – све ово је изазивало растућу иритацију у 2015. години не само код обичних Европљана, већ је довело и до трансформација унутар националних елита.

Глобална криза је системска. Глобална економија и сам систем међународних односа дошли су до потпуно логичног застоја. Војна, економска и идеолошка снага САД и НАТО више није довољна за одржавање тренутног финансијско-економског и политичког система међународних односа, а у ствари једино је она омогућавала продужавање глобализације – једино профитабилне наднационалним елитама.

Оно што је довело до отрежњења средње класе у свету, масовних окупљања, револта на улицима више од стотину европских и светских градова, свакако је и чињеница да економски хаос, који креирају финансијске корпорације, углавном пролази без последица по његове творце, челнике такозваног либералног (коцкарског) капитализма. Пораст популарности „деснице“ није једино одраз мигрантске кризе како то желе да представе маинстреам медији. Владе Америке, Британије и других развијених земаља приморане су да завуку руке у државне касе и кризе санирају новцем обичних људи, јер би колапс најмоћнијих корпорација могао довести до краха економија читавих држава и дестабилизације светске економије.

Прочитај чланак

Јаз између богатих и сиромашних драматично расте

Пише: Милош Здравковић

Не можемо и даље да остављамо стотине милиона људи да пате од глади, док неколико особа на врху лествице нагомилава ресурсе којима би могли да помогну сиромашнима – апелују светски интелектуалци. Време је да се каже да је овакво стање једноставно неприхватљиво

У свету је све више богатства у све мање руку. Или, све је више оних који, што би казао Махатма Ганди, „немају шта да изгубе сем својих живота“. Уочи годишњег скупа 2.500 најбогатијих и најутицајнијих личности у свету (према „Форбсовој листи“) у Давосу најскупљем граду у Европи, објављено је да један одсто најбогатијих људи на Земљи има већу имовину него преосталих 99 одсто заједно. Јаз између најбогатијих и остатка света се драстично продубио у претходних осам година, тојест од почетка велике

Прочитај чланак

Србија на безбедносном раскршћу

Пише: Драгана Трифковић

 

„Хладни рат“ који је трајао од завршетка Другог светског рата до распада СССР-а и Варшавског пакта, може се описати као период међусобног неповерења две велике силе, САД са једне стране и СССР-а са друге стране. Ово неповерење у међународним односима је утицало на стварање војно-политичких савеза који су довели до поларизације света. Током периода хладног рата трајала је трка у наоружању две супротстављене силе и постојала је стална напетост и страх од избијања нуклеарног рата. Овај период историје, завршен је 25. децембра 1991. године, када је председник Совјетског Савеза дао оставку, којом је озваничио распад СССР-а. Од тог момента САД постају једина водећа светска сила, а НАТО алијанса се од одбрамбеног савеза претвара у агресорски савез. Западни званичници су уверавали Русију да се НАТО неће ширити на исток, међутим ове гаранције су дате само у усменој форми. Недуго после обећања, НАТО је кренуо у поход на исток, а САД истовремено у обрачун са неистомишљеницима кроз НАТО, у коме имају водећу и одлучујућу улогу. Од Заливског рата, преко ратова на простору бивше Југославије, Ирака, Авганистана, Либије, Сирије и Украјине, многобројни започети сукоби још увек трају или се налазе у замрзнутој фази.

Прочитај чланак

Први, други и последњи круг

Пише: Миланко Шеклер

 

Млади у Србији чине само око 20% популације нашег друштва, али у исто време, они чине 100% будућности Србије

из кафане, непознати аутор

Кампања за председничке изборе у Србији се ближи крају. Као што већ сви знате, у трци за председничко место, учествује укупно 11 кандидата.

Морам нескромно признати, да сам на рачун „председничке“ кандидатуре нашег актуелног премијера, зарадио силне „кафанске и другарске“ опкладе, и то већином од „напредњака“. О чему се уствари ради?

Наиме, све време сам самоуверено тврдио, и то још почетком прошле јесени да ће се наш премијер сигурно кандидовати за председничко место. И то сам тврдио баш у оно време, када је он то небројано пута јавно демантовао, често и веома „љутито и бесно“, што је додуше више његов уобичајени манир у понашању, него емоције изазване агресивним новинарским инсистирањем и постављањем тог увек „новог“, а у ствариувек „старог“ питања: да ли ће се он, као актуелни прмијер Србије, кандидовати за место нашег председника?

Прочитај чланак

Start typing to see posts you are looking for.