author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Турска после избора, Ердоган се игра ватром

Пише: Милош Здравковић 

 

Ако Ердоган продужи политику терора и застрашивања, настави да напада недужне цивиле,
бомбардује базе ПКК у ирачком Курдистану и да врши притисак на сиријски Курдистан, турски
Курди ће се дићи и избиће грађански рат.

Због свог положаја, Турска са правом важи за кључну земљу између Европе, Русије и Блиског истока. Ипак та земља је пред великим изазовима: Економија слаби, незапосленост расте, верске и етничке тензије су стално присутне. У исту руку за Турску се таква нестабилна унутрашња ситуација истовремено одражава и као спољно-политички проблем.У циљу свргавања Асадовог режима у Дамаску, председник Ердоган је од Турске направио страну у сукобу у сиријском конфликту. Подељена земља, као што је то тренутно Турска, тај изазов не може да превлада. Турски председник је одлучио и да у Сирији, под плаштом борбе против такозване Исламске државе, у ствари удари на сиријске и ирачке Курде како би спречио да Курди, поред Ирака, добију још један аутономни ентитет у самом суседству Турске, овај пут у Сирији. На чекању је и турско суочавање са Исламском државом, која се као опасност после недавних терористичких напада у Анкари и Суруцу више не може игнорисати.

Прочитај чланак

Зашто је Русија економски нерањива?

Пише: Милош Здравковић

Без обзира на све потешкоће са којима се тренутно суочава руска економија услед западних санкција и пада цене нафте, Русија је била и остаје најбогатија земља света са природним ресурсима и богатствима. Али, то је само добра основа за статус индустријске велесиле.

Бројке показују да је Русија прошле године извезла робе у вредности од скоро 550 милијарди долара, а да више од половине (55%) руског извоза чине финални производи, продукти пољопривреде, а не сировине. Пре свега, то се односи на производе из нуклеарне, космичке, војне и авионске индустрије, те производња житарица.

Свет се „навикао“ да руске нуклеарне електране, авионе (војни и цивилни) и бродове може видети на сваком кутку планете Земље. Русија је и војна велесила, а налази се на другом месту у свету по извозу оружја. Према подацима међународних институција, прво место на глобалном тржишту наоружања држе САД са уделом од 31 одсто, док Русија покрива 27 одсто тржишта, док су сви остали далеко иза. (Извор: http://www.usatoday.com)

Прочитај чланак

Учвршћивање енергетских веза Русије и Балкана

Пише: Драгана Трифковић

МОСКВА – Запослени у нафтној компанији „Лукоил“, јуче су у Русији награђени државним и корпоративним наградама на церемонији која је посвећена обележавању 70. годишњице победе у Великом отаџбинском рату.

Награде су додељене заслужнима за допринос развоју енергетског комплекса Русије и компаније и дугогодишњи савестан рад. Признања су уручили г. Владимир Осипов, руководилац Управе председника РФ за државне награде и г. Вагит Алекрепов, председник компаније“Лукоил“.

„Лукоил“ је једна од водећих светских компанија која се бави истраживањем, експлоатацијом и пласманом нафте и гаса. Након куповине „Беопетрола“, српског предузећа за промет нафтних деривата 2003. године, компанија „Лукоил“ послује у Србији под називом „Лукоил Србија“.

Прочитај чланак

Украјински конфликт, почетак нове фазе

Пише: Драгана Трифковић

 

Поново је главна тема у руским медијима, концентрисање украјинске војске и војне технике дуж целе линије фронта у области Донбаса. Према сазнањима Министарства одбране ДНР, Украјина је припремила 90 000 војника који из четири правца треба да изврше напад на Донбас. Иако је формално још увек на снази мировни договор „Минск 2“ у пракси он никада није спроведен. Од почетка војних акција украјинске војске, после насилног преврата власти у Кијеву, цивилно становништво Донбаса је константно изложено артиљеријким нападима и бомбардовању од стране украјинске војске и паравојних формација, које је у последњих пар месеци додатно појачано. У ратна дејства на цивилно становништво укључене су и западне приватне војне компаније, као и професионални војници из НАТО земаља. Према проценама војних стручњака, потенцијални нови напад украјинске војске имао би за циљ преузимање потпуне контроле над ДНР и ЛНР и излазак на границу са Русијом коју тренутно не контролишу. Шансе за реализацију овог сценарија су минималне, с обзиром да је украјинска војска и у досадашњим дејствима претрпела пораз и наишла на јак отпор снага самоодбране Донбаса, односно сада већ формалних војски ДНР и ЛНР. У најновијем покушају да преузме контролу над територијама ДНР и ЛНР, украјинска војска може бити трајно онеспособљена, а линија фронта померена на запад. Уколико украјинска војска доживи пораз у почетној фази напада, снаге самоодбране имају добру шансу да заузму територију читавог Донбаса, односно делове Донбаса који сада нису под контролом ДНР и ЛНР.

Прочитај чланак

Да ли Ердоган сме да буде љут на Путина?

Пише: Милош Здравковић

Русија и Турска се већ дуже време не слажу око решавања ситуације у Сирији. Москва је кључни савезник сиријског председника Башара Ал Асада, а Анкара сматра да је његово свргавање са власти једини начин да се реши криза у тој земљи.

Стварање савеза Русија-Иран-Ирак-Сирија саставни је део новог Блиског истока по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Саудијске Арабије и Турске.

Прочитај чланак

Како заштити воду?

Пише: Милош Здравковић

 

Не постоји природни ресурс на Земљи као што је вода. Основна компонента сваког живог бића – вода је нешто без чега нема живота на нашој планети. Ако људски организам не може без ваздуха, на исти начин људи не могу да одрже живот без воде више од неколико дана. Због тога је потребно и на локалном и на глобалном нивоу имати стратегију како сачувати овај ограничени, дефицитарни ресурс.

Као последица глобалног загревања, опште суше и све загађенијих водених система, насупрот растућој глобалној популацији, доступност чисте пијаће воде представљаће прворазредни изазов у годинама које долазе. По америчком „Стратфору“, до 2015. предвиђен је пораст од 17% у глобалној тражњи воде само за повећање пољопривредне производње. Према истом извору, до 2025. године растућа глобална популација ће повећати потребе потрошње пијаће воде за невероватних 40%. Као што је нафта играла најважнију улогу током XX века, предвиђа се да ће вода представљати природни ресурс број један у XXИ веку.

Прочитај чланак

Зашто Русија чува Асада?

Пише: Милош Здравковић и Срђан Стојановић

 

Блиски исток плаћао је високу цену сукоба светских велесила у временима Хладног рата. Није боље пролазио ни у ери детанта, а данас је жртва конфликата који се воде под симболом борбе против тероризма. Руски авиони и хеликоптери однедавно су на небу изнад Сирије, а ова блиско-источна земља већ четири године је поприште комплексног сукоба.

У протеклих неколико недеља, Кремљ је појачао своје присуство у Сирији слањем авиона, хеликоптера и софистициране технике и пре свега система ваздушне одбране. Говорећи на Генералној скупштини УН, Владимир Путин је позвао на „широку међународну коалицију“ против Исламске државе (ИС). Ујутро 30. септембра, руски парламент је одобрио председнику Путину да распореди снаге у иностранству. Руски званичници кажу да се хиљаде руских грађана (углавном са северног Кавказа) боре на страни Исламске државе, односно да као такви представљају озбиљну претњу националној безбедности.

Прочитај чланак

Повратак Русије на Блиски Исток

Пише: Милош Здравковић

 

Нетанијаху, Ердоган и Абас нису били у Москви да би уживали у чарима михољског лета, већ да би са Путином продискутовали нове реалности на Блиском истоку.

Готово већина кључних информација из света протеклих недеља се тиче ситуације у Сирији, земље преко које велике регионалне и светске силе, помажући владине снаге или исламистичке побуњенике, покушавају трајно да „зацементирају“ свој утицај на Блиском истоку. Ових дана сведоци смо великог повратка Русије на блискоисточну позорницу.

Показало се да је овогодишња јесења сезона од кључне важности на Блиском истоку. Муслимани прослављају Бајрам, празник жртве, Јевреји Дан очишћења, док се православци радују рођењу богородице Марије. Помало изненађујуће, најважније место разговара о Блиском истоку је Москва, где је Путин примио у низу израелског премијера Нетанијахуа, палестинског председника Махмуда Абаса и турског владара Ердогана. Они нису дошли да уживају у михољском лету у Москви, иако је овај град доста привлачан у ово доба године.

Прочитај чланак

Рат у бившој Југославији, неиспричана прича о геноциду над Србима

Драгана Трифковић за Спутник 

 

(SputnikNews.com, 15. 7. 2015)

Руско-западни сукоб око Украјине је наставак геополитичког рата против Русије који су САД започеле 90-их у Југославији, каже Драгана Трифковић за Спутник, кривећи Запад за намерну демонизацију та два народа.

Прочитај чланак

Косово између садашњости и будућности

Драгана Трифковић за BlaueNarzisse.de

После вишедеценијског наметања демократије остатку света, Американци су постали најомраженија нација. Ипак, ако некоме до сада није јасно како изгледа слобода по америчким критеријумима, мора да посети јужну српску покрајину, Косово и Метохију. Нису само споменици и цркве ограђени жицом, ограђени су и људи. За Србе који живе у енклавама, „слобода“ је ограничена на неколико километара у пречнику.

„Милосрдни анђео“

На делу српске територије, направљена је лажна држава уз помоћ НАТО бомби и ОВК терориста. Разлог за прављење ове НАТО „државе“ је жеља САД да стационира војну базу на Косову и Метохији. С обзиром да Србија није доборовољно прихватила ултиматум да буде окупирана, „борци за људска права“ су измислили разлог за интервенцију, како би остварили свој циљ и изградили војну базу. Западни медији су Србију оптужили за геноцид над албанским становништвом, а заправо су објавили фотографије преобучених УЧК терориста, који су погинули при нападу на српске безбедносне снаге. 1999. године НАТО организација је започела агресију на Србију (бившу Југославију), без одобрења Савета безбедности УН, чиме је поништено Међународно право, нарушен установљени светски поредак и уведена владавина силе. Бомбардовање српских градова и цивила, трајало је 78 дана, и током бомбардовања на Србију је бачено преко 40 000 бомби, пројектила и ракета. Коришћено је и забрањено оружје са осиромашеним уранијумом, као и касетне бомбе. У извештају који је за УН саставио тадашњи шеф мисије за просторни програм Бакари Канте, пише да је на Србију бачено преко 10 тона осиромашеног уранијума. Еколошке последице су катастрофалне, и оне су проузроковале епидемију карцинома. Жртве НАТО агресије нису само цивили који су погођени бомбама (2 500 убијених и 12 000 рањених), већ и све жртве опаке болести, као и наредних десет генерација које ће умирати од карцинома проузрокованог осиромашеним уранијумом. То су укратко главне последице удружене агресије 19 држава (САД и Европе) на Србију 1999. године.

Прочитај чланак