Текст Мануела Оксенрајтера, главног уредника немачког месечника Zuerst и сарадника ЦГС о заједничкој посети Косову и Метохији и раду Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије.
Директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви.
Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др.
Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове:
Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.
Пише: Милош Здравковић
Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара.
Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.
Поводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби.
Позната руска ТВ станица Русија данас (Russia Today – RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: „Предвече 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања“. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „Зашто?“ Елена Милинчић и Аниса Нај говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи и шта се крило иза медијског напада на режим Слободана Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци и да је после BBC најгледанија у Лондону.
Пише: Миланко Шеклер
„Из нових фресака стара туга веје,
Није све пропало, кад пропало све је“
Рајко Петров Ного
(завршне речи, изговорене поводом примања
награде „Одзиви Филипу Вишњићу“,
у Марићевића јарузи, на Сретење, 2004.године)
„Када се робу да прилика да бира, он никада не бира слободу, јер унапред зна да она није за њега и да може бити строго кажњен због својих жеља и сна о слободи. Роб зато бира само наду у бољи живот. И као роб, бираће народ у Србији, само своју наду да преживи и живи. Превладаће и победиће основни животни инстикти.“
Пише: Владимир Милетић
Каква је разлика између српског, хрватског, босанског и црногорског језика? Пре двадесетак година грађани Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, говорили су истим језиком. Данас свака нација има сопствени језик, али се и даље међусобно споразумевају на било којем од та четири језика.
Written by Dragana Trifkovic
After decades of imposing democracy on the rest of the world, America has become the most hated nation. However, if someone has not been clear about how freedom looks by America’s criteria, they must visit the southern Serbian province of Kosovo and Metohija. Not only are the monuments and the churches fenced off, so are the people. For the Serbs who live in ethnic enclaves in this region, „freedom“ is limited to a few kilometers in diameter.
Пише: Милош Здравковић
Једна од кључних реченица, на конференцији за новинаре америчког председника Барака Обаме у Кемп Дејвиду прошле недеље, јасно илуструје јаз између Вашингтона и његових савезника на Арапском полуострву, када је у питању политика према Ирану.
“Дали смо (нашим савезницима) наше најбоље анализе огромних потребама да са Ираном развијемо посебне односе, да развијемо економску сарадњу на знатно виши ниво, како би пре свега побољшали квалитет живота у самом Ирану”, рекао је председник Обама, упитан да ли је забринут да ће Иран да искористити новац добијен попуштањем санкција за своје зле циљеве у региону. (Извор ББЦ)
Пише: Миланко Шеклер
„Не могу да сталожено и без суза пишем или говорим о српској држави и
српком народу, о српској земљи и српској геополитици. Скоро о свему
могу да говорим сталожено, и без суза, само о томе не.“
“Србија – то је један од најлепших и најхрабријих страница истроије човечанства. Србија, то је потпуно јунаштво.“
Александар Васиљевич Колчак, руски адмирал
Сви имамо пријатеље. Сви ми знамо какви су пријатељи. Пријатељ је онај ко нас увек разуме, и увек је са нама. Пријатељ је ту кад нам је најтеже, кад имамо проблем, кад нам је потребна помоћ. Чим чује да нам је тешко, пријатељ дође, не мораш га звати. Пријатељу не мораш да тражиш, он све сам нуди и несебично даје. Пријатељ је увек спреман да ти се нађе у невољи. Пријатељ је за тебе, када затреба, спреман да да и живот!
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文 
