Чему води сарадња Србије и НАТО?

Драгана Трифковић за EurAsia Daily

Пре неколико дана Министарство одбране Србије је саопштило медијима да је завршена процедура усвајања другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства. Овај план је потписан 2014. године и представља највиши облик сарадње са НАТО за државе које нису чланице. Према наводима Министарства одбране Србије, потписивање другог циклуса ИПАП је још једна потврда јачања партнерства са НАТО.

Обе стране су оцениле да је први циклус ИПАП успешно реализован. Подсетићу на то да је ИПАП са НАТО као и СОФА споразум потписан у тајности 2014. године и да јавност у Србији ништа није знала о таквој политичкој одлуци. Власт је договоре потписала тајно због тога што се велика већина грађана Србије противи било каквој сарадњи са НАТО. Поставља се питање ко је српским властима дао мандат да потписују договоре са НАТО и зашто то ради противно вољи грађана које заступају? Према анкетама више од 80 процената грађана Србије је против сарадње са НАТО што није чудно с обзиром на то да је ова организација бомбардовала нашу земљу.

За сада не знамо ни шта стоји у новом документу који је потписан са НАТО, јер овај документ није нигде објављен. Министарство одбране је издало саопштење да ће текст документа бити накнодно постављен на сајт министарства.

Српска јавност треба да зна да  ИПАП широко обухвата сарадњу у свим сферама које се тичу једног друштва и да тиме заправо контролише готово све процесе у друштву. Кључна ствар је свакако реформа комплетног система одбране. Поред спољне политике и безбедности Србија се кроз ИПАП обавезала на сарадњу са НАТО по питању: регионалне сарадње, унутрашње политике, научне сарадње, јавног информисања, европских интеграција, владавине права, јавне дипломатије, економских реформи, борбе против тероризма, заштите људских права, ванредних ситуација, уништавања вишка наоружања, информационе кампање, унапређења положаја Рома, заштите података и др. Из овога може да се закључи да потписани планови потпуно дозвољавају НАТО да креира и контролише све процесе у нашем друштву. Овоме треба додати и чињеницу да је актуелни режим обезбедио дипломатски статус НАТО војницима и дозволио им коришћење наше инфраструктуре и објеката. Према изворима српског Министарства за спољне послове, нови ИПАП план би требало да буде допуњен новим активностима у области војно-техничке и научне сарадње, као и информатичке безбедности. Шта такве промене представљају у новом потписаном плану, још увек није познато. Међутим јасно је да активности НАТО обухватају сва стратешка питања и задиру у суверенитет државе.

За последњих седам година одржано је 112 војних вежби са НАТО, укључујући и први пут велику НАТО вежбу „Србијa 2018“, управљaње последицама ванредних ситуација.

Од 2015. године је продубљена и повећана динамика сарадње са НАТО, тако да су учестале и посете НАТО војних званичника. Пре неколико дана делегација Скупштине Србије је посетила седиште НАТО у Бриселу, где је управо било речи о новом ИПАП плану. По мом мишљењу НАТО ће у наредном периоду уложити додатне снаге да улепша слику о себи у Србији. С обзиром на то да се велика већина грађана Србије односи крајње негативно према овој организацији, и да су свежа сећања на бомбардовање, сумњам да ће промоција и пропаганда НАТО имати било какве ефекте. Ипак они су свесни да им то представља проблем и покушаваће да нађу начине како да ублаже негативан став јавности. Ускоро нас очекује и НАТО недеља у Београду, манифестација коју једном годишње последњих седам година организује Центар за евроатлантске студије и која је усмерена на промоцију ове организације. Верујем да ће НАТО појачати активности на пољу јавне дипломатије.

Ако говоримо о стратешким плановима, они иду у правцу интеграције осталих балканских земаља у НАТО. Црна Гора је без референдума и противно вољи већине грађана, политичком одлуком руководства државе, уведена у ову организацију. Македонија такође иде у том правцу док се Босна и Херцеговина труди да превазиђе отпор Републике Српске. У том случају је кључна позиција Србије, јер докле год Србија остане изван НАТО, мало је вероватно да ће Босна и Херцеговина постићи консензус око тог питања. Уколико Србија крене путем НАТО, онда је сигурно да ће Босна и Херцеговина кренути истим путем. Преломни фактор је однос државног руководства Србије према јужној српској покрајини. Уколико српско руководство потпише договор са Приштином, било да је реч о свеобухватном договору о нормализацији односа који подразумева и разграничење или о моделу две Немачке који се поново нуди, сигурно је да ће након тога Косово одмах бити интегрисано у НАТО. Тиме би се даља НАТО интеграција читавог Балкана завршила у кратком року, јер би Србија изгубила сваку могућност одбране, а одлуку Србије би следила Босна и Херцеговина.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

13. Новембар 2019. 

Упутницe:

https://www.glasamerike.net/a/srbija-i-nato-okon%C4%8Dali-proceduru-usvoajanja-drugog-ciklusa-ipap-a/5156907.html

http://balkans.aljazeera.net/vijesti/anketa-protiv-ulaska-u-nato-89-posto-gradana-srbije

https://www.blic.rs/vesti/politika/spreman-novi-plan-saradnje-srbije-i-nato-promene-u-tri-oblasti/xx7jdsf

http://www.mfa.gov.rs/sr/images/ipap/ipap_srb_05122017.pdf

http://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/delegacija-skupstine-srbije-posetila-nato-u-briselu/768?fbclid=IwAR097-ASd5_yjrIt6mrjRDv7ZIB68pz1Kn6cwyT5cC97XFeUyCeAtfWCerc