Дејан Мировић: СПЦ није добила ништа давањем томоса

Хитност уручивања томоса МПЦ од стране СПЦ,која је примерена управном поступку ,доводи до питања шта је СПЦ добила заузврат. Наводе се два „аргумента“. Први је наводно постојање ,“лукавог“ плана да се предухитри давање томоса од стране Цариградске патријаршије. Други је задржавање права својине над српским манастирима Немањића, Дејановића и Мрњачевића у Северној Македонији јер је МПЦ предата наводно, само државина. Међутим, први аргумент је осудио још апостол Павле у посланици Римљанина речима да циљ не оправдава средства.

Хомјаков, штавише, пише да само протестанти (блиски председнику Србије) користе такво оправдање. Такође у правном смислу, овакав прецедент отвара врата за слично поступање у Црној Гори, БиХ, Хрватској и такозваном Косову.

Што се тиче давања права државине над српским манастирима МПЦ, јасно је да се тако даје и основ за савесну државину. Познато је свим правницима да обично након истека рока од 10 до 20 година, савесна државина прелази у својину. Односно, после неколико година српски манастири ће бити уписани у катастар као својина МПЦ уз „креативно тумачење “ македонских власти.

Дакле, СПЦ није добила ништа давањем томоса а верско / комунистичка организација коју је основао Тито 1967. године је добила оно што је само пре неколико месеци могла да сања. Овакво непромишљено поступање није било изненађење када се ради о патријарху. Аутор овог текста се већ пре годину и по дана изјаснио поводом његовог устоличења и нема потребе за понављањем квалификација о личности која очигледно, иде стопама свог имењака из Тира.

Међутим, непостојање противљења оваквом протвиканонском (како је јавно признао епископ бачки 2012. који је у међувремену, променио мишљење) и штетном чину од стране целокупног Сабора је ипак, непријатно изненађење. У Синдериону се ипак нашло неколико чланова који се нису слагали са осудом Исуса. Марко Ефесхки се памти и данас због свог противљења лакомисленој и издајничкој унијатској већини. Ниста слично нисмо видели у Сабору СПЦ иако су њихови претходници имали снаге да се 1967 .супроставе Титу у много тежим околностима од ових у којима влада савремени Ирод са Андрићевог венца који не само да је узурпирао све три гране власти већ и црквене надлежности. Тадашњи епископи су за разлику од својих наследника у Сабору следили речи апостола Павла да буду истрајни и храбри.

Народ је очигледно разумео све ово и зато је на недавној Спасовданској литији било приметно мање људи.

Берђајев,омиљени православни мислилац митрополита Амфилохија, је одавно дефинисао овакво понашање као монашки егоизам, наравно без хипергенерализације јер у српским манастирима има истинских праведника. На крају поводом давања томоса МПЦ, поставља се и питање зашто је 5 година био у македонском затвору архиепископ охридски Јован који није хтео да изда светосавску СПЦ и кога је цак и Амнести интернатионал прогласила за затвореника савести. Односно, да ли су краткорочни договори са Американцима једног уцењеног председника важнији од вековних интереса и традиција светосавске цркве.

9. јун 2022.

Србин.инфо