Пише: Николас Фауре
Исход америчких избора има утицај на Европу и ставља трансатлантско партнерство на тест. Повратак Доналда Трампа у Белу кућу прети новим тензијама у НАТО-у и слабљењу подршке Украјини.
Исход избора у САД ће утицати и на Европу – посебно у области безбедносне политике. Уз то, Џо Бајден, последњи убеђени трансатлантичар, напушта политичку позорницу. Европа се такође суочава са изазовом јачања своје независности у безбедносној политици.
Какве ће последице исход избора у САД имати по Европу?
Ниједан други регион у свету неће бити тако тешко погођен овим изборним резултатом као Европа. Пре избора, посматрачи и немачки политичари упозоравали су на последице победе Доналда Трампа по спољну и безбедносну политику. Ни Немачка ни Европа нису адекватно припремљене за ово „у чисто политичком смислу“, рекла је Мари-Агнес Штрак-Цимерман (FDP) на телевизији ARD. Прошли су дани када су Американци штитили Европу.
Томас Клајн-Брокоф, директор немачког Савета за спољне послове, чак говори о „изборима који мењају светски поредак” и предвиђа да ће се Европљани распасти у погледу Америке: неке државе ће покушати да граде билатералне односе. Група држава ће се појавити око мађарског премијера Виктора Орбана које верују да су на Трамповој страни.
Трамп је критичан према НАТО-у и сматра да је обавеза пружања помоћи НАТО-у обавезујућа само ако све земље чланице испуне финансијске захтеве САД. Овакав став могао би значајно да ослаби осећај безбедности у Европи, посебно у источној Европи, и да створи нове тензије на источном крилу НАТО-а.
Према речима војног стручњака Карла Масале, Европа није научила ништа од Трамповог првог мандата. „Европа не само да није способна за рат. Европа није спремна за одбрану. Већина европских земаља је сада достигла своја два процента буџета за одбрану мерено у односу на бруто домаћи производ, али неке још нису. Међутим, Трамп ће вероватно захтевати повећање европских издатака за одбрану.
Осим тога, америчка подршка Украјини могла би значајно да се смањи под Трампом, што би представљало изазов за Европу да самостално одржава војну и финансијску подршку. Ово би могло имати значајан утицај на европску безбедносну ситуацију и стратегију НАТО-а, пошто Украјина у великој мери зависи од подршке Запада. Односи са Русијом би такође могли да се промене, јер се сматра да је Трамп благонаклон према руском председнику Владимиру Путину.
Такође се очекује да ће САД све више фокусирати свој геостратешки фокус на Индо-пацифички регион, а мање на Европу. Америчко интересовање за Европу је спласнуло у последњих 30 година, објаснио је Дејвид Мекалистер, председник Спољнополитичког одбора у Европском парламенту. Европа стога мора више пажње посветити сопственим интересима.
Какву одговорност има Немачка за јединство у ЕУ?
Немачка сноси велику одговорност за јединство у Европској унији. Али чини се да центрифугалне силе у Европској унији расту, а не да се смањују. Многи полажу наде у чињеницу да је ЕУ у прошлости показала – на пример током пандемије короне – да може да се окупи и постигне оно за шта је заправо способна.
Није само унутрашња политичка нестабилност у Француској са ослабљеним председником Емануелом Макроном и у Немачкој са проблематичном владом оно што додатно оптерећује јединство ЕУ. С друге стране, постоји табор око Мађара Виктора Орбана, који Трампа види као савезника јер се његови ставови поклапају са њиховим политичким ставовима.
„Једноставно више не постоји јасна противтежа аутократијама. Не постоји ни осовина Берлин-Париз“, упозорава политичар SPD Бернд Ланге, председник Одбора за трговину у Европском парламенту.
Заменик председника Уније Јенс Шпан такође критикује недостатак координације – на пример између Олафа Шолца, Доналда Туска, пољског премијера и француског председника Емануела Макрона пред председничке изборе. Свака савезна влада мора бити у „поузданом контакту” са сваком владом САД, наглашава политичар CDU.
Какву улогу може имати нови генерални секретар НАТО-а Марк Руте?
Пре америчких избора, Марк Руте, нови генерални секретар НАТО-а, деловао је опуштено по питању могућег другог мандата Доналда Трампа и нагласио своју спремност да ради са било којим председником САД. Марк Руте више пута наглашава да Доналд Трамп има заслуге у једном погледу: убедио је европске савезнике да знатно више улажу у одбрану.
Трампово председавање ће доћи у време раста издатака за одбрану, који је, међутим, почео пре него што је преузео дужност и није само због његових поступака. Након окупације Крима, почео је тренд раста издатака за одбрану у Европи, који је додатно убрзан Трамповим притисцима на савезнике из НАТО-а. Његови захтеви навели су европске земље, укључујући Немачку, да значајно повећају свој допринос заједничкој одбрани. Немачка је то постигла такозваним „специјалним фондом“ – посебним фондом који се додатно задужује за боље опремање Бундесвера и повећање издатака за одбрану.
НАТО је раније експлицитно тражио наследника Јенса Столтенберга који би могао флексибилно да реагује на различите америчке владе. Руте доноси и искуство из првог Трамповог председништва. У то време, као шеф холандске владе, стекао је репутацију да га Трамп поштује. Међутим, то не значи да су потенцијални проблеми које би ова победа могла да изазове европским партнерима НАТО-а искључени.
Шта Трампова изборна победа значи за рат у Украјини?
Председник Володимир Зеленски је већ честитао Доналду Трампу победу на изборима. Он се ослања на приступ „мир кроз снагу“ у нади да би Трамп могао да делује на неки начин да га подржи.
Евентуални мировни процес могао би значити болне уступке за Украјину. Новоизабрани Трампов потпредседник Џеј Ди Венс очигледно разматра могућност стварања нове линије разграничења дуж садашње линије фронта са аутономним регионима на обе стране. Украјина би такође могла да буде под притиском да се одрекне територије или се одрекне чланства у НАТО. Украјинци полажу наде у лични контакт Зеленског и Трампа, који су се последњи пут срели у Њујорку у септембру.
Трампова непредвидива политика и његове претходне најаве такође подстичу забринутост да би САД могле значајно да смање или потпуно прекину подршку Украјини у сукобу са Русијом. Међутим, подршка Украјини је већ била ограничена под председником Џоом Бајденом.
Војни експерт Карло Масала подсећа на Трампове контрадикторне сигнале: С једне стране, он је тврдио да може да оконча рат у року од 24 сата ако то жели. С друге стране, он је изјавио да ће Украјини дати све што је потребно да порази Русију ако Руси не пристану на споразум. Стога остало је потпуно нејасно како би се политика САД према Украјини заправо развијала под Трампом.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
10. новембар 2024.
