Dragana Trifkovic, Generaldirektor des Zentrums für geostrategische Studien
Америчка агенција за међународни развој USAID присутна је на српском тржишту од 2001. године и према америчким подацима она је закључно са 2024. годином уложила око 937 милиона долара на разне пројекте. Кључни партнер USAID је Влада Србије са којом је на бази партнерских односа ова агенција реализовала пројекте који се тичу реформи правосуђа, јачања демократије и институција, родне равноправности, економског развоја, развоја образовања, заштите животне средине, подршке европских интеграција Србије, унапређење енергетске ефикасности и слично. Осим тога USAID је сарађивао и са приватним сектором (привредом) као и цивилним друштвом на пројектима који се тичу заштите права грађана, медијских слобода, подстицања предузетништва итд. Према подацима ове агенције у Србији су сарађивали са око 500 организација и 250 медија. Сада је нова америчка администрација на челу са Доналдом Трампом донела одлуку да стопира пројекте USAID на 90 дана како би преиспитала пословање ове агенције. Изнето је низ сумњи да се новац из буџета америчких грађана троши коруптивним путем ненеменски.
Фото: Саманта Пауер (USAID) и председник Србије Александар Вучић
Ако је судити по резултатима у Србији, по томе у каквом стању су државне институције, посебно правосуђе које није уопште доступно грађанима, те висок ниво корупције, недостатак медијских слобода и лоше стање по питању заштите људских права, може се констатовати да су сумње америчке администрације више него оправдане. Са друге стране, српски режим новонасталу ситуацију покушава да употреби за своје политичке циљеве и пребаци одговорност на цивилни сектор иако је управо држава била главни носилац сарадње са USAID. Више од тога, доласком садашње власти на чело Србије, велики део НВО који је раније финансиран од стране Запада, прешао је на буџет грађана Србије. Тиме је Запад уштедео средства пребацујући финасирање, у великој мери и субверзивне делатности, на државни буџет грађана Србије. Такође многобројни кадрови из америчког невладиног сектора, прешли су у државну администрацију. Најочигледнији пример је Ана Брнабић која је без икаквог политичког ауторитета била премијер Србије у неколико мандата од 2017. до 2024. године, Марко Благојевић министар у Влади Ане Брнабић, Јелена Милић која је актуелни амбасадор Србије у Хрватској и други. Дакле овде пре свега постоји потреба да се изучи државни нивоа сарадње са USAID, али и другим западним фондовима као и интегрисаност кадрова из западног невладиног сектора у државни систем, што има утицаја на суверенитет земље и функционалност државних институција које треба да служе интересима грађана, а не интересима спољних центара моћи. Најпроблематичнија ситуација је у правосуђу где је USAID највише и улагао.
Фото: Ана Брнабић и Ивица Дачић са америчким амбасадором и представиком USAID
Колико дубоко се USAID инфилтрирао у државни систем говори и чињеница да је финасирао израду сајта Народне скупштине Србије, на којем је до недавно стајао лого ове агенције, све док Вучићева опозиција није реаговала са захтевом да се он уклони, како би обрисала трагове сарадње режима са америчком агенцијом.
По већ стандардном образцу понашања, режим је покренуо кампању како би одговорност пребацио на друге и искористио околности да окриви неименоване невладине организације, као и студенте да новцем USAID „руше режим“. С обзиром на то да је актуелни режим у Србији кључни партнер Запада, јасно је да такве тврдње нису логичне. И да режим заправо протесте грађана злоупотребљава за манипулисање на спољном плану где Русији пласира информације да је реч о обојеној револуцији коју финасира Запад, а Западу да иза протеста у Србији стоје руске обавештајне службе и руски интереси. Протести против власти у Србији за сада немају лидере, иако су разне политичке организације покушавале да се наметну студентима. Урушавање политичког система кроз деградацију политичких партија, на чему је режим Александра Вучића интензивно радио последњих десет година, довело је до онемогућавања сваке политичке алтернативе. Из тог разлога, у политичком смислу режим није директно угрожен, јер се опозиција показала као крајње кооперативна и фокусирана на личне интересе.
Фото: Кристофер Хил и Зорана Михајловић
Оно што јесте опасно за режим то је висок ниво незадовољства грађана које има кумулативни ефекат, као и сада већ широко заступљена отворена критика према властима. Таква ситуација изискује неопходне промене.
С обзиром на то да је у Америци Трамп освојио други мандат и одмах предузео оштре и интензивне мере у многим правцима, демонтирајући и старе механизме глобалног управљања (CIA, USAID, Hollywood и др.), ситуација у Европи почела је да се креће у смеру јачања деснице која заступа традиционалне вредности. Овде све више долази до раздвајања интереса Лондона који је био важан фактор у глобалистичкој структури управљања и који је контролисао већину владајућих структура у Европи, и Вашингтона који одбацује глобалистички модел управљања и мења га америкоцентричним. То значи да САД неће бити више под контролом наднационалних структура, као платформа за ширење глобалног утицаја, већ да ће се фокусирати на повратак суверенитета и ширење америчког утицаја у одређеним зонама.
Нова америчка политика заснована је на неопходности да се конкурише Русији и Кини у идеолошком смислу, јер је неолиберализам прешао у фазу потпуне декаденције. То не значи да ће америчка политика суштински да се промени у међународним оквирима већ да ће бити другачије структурисана и замаскирана неоконзервативизмом уместо неолиберализма. У складу са тим Вучић који је доведен на власт уз подршку глобалистичких структура са центром у Лондону, а које губу утицај, покушава да опстане на власти разноразним махинацијама. Са тим у вези он је осмислио платформу за конвертовање у виду новог покрета за „будућност“ Србије. Суштински, будућност Србије, али и читаве Европе, у великој мери зависи од односа снага на глобалном нивоу и пре свега договора Русије и САД око зона утицаја. Процес преговора између ове две силе односиће се не само на Украјину, већ и на друге теме око којих постоји несагласност, а пре свега на повлачење НАТО инфраструктуре на оквире из 1997. године. То се директно односи и на територију Србије, односно јужне српске покрајине Косова и Метохије.
Фото: Александар Вулин
Председник Русије је веома наклоњен српско-руским односима и разуме њихову вредност. Иако постоје многе недоумице у погледу тога што Вучић, који је предузео низ анти-руских потеза, и даље има подршку Москве, треба имати у виду то да је руска политика усмерена ка максималном избегавању сукоба и очувању стабилности. Искуства из оба светска рата, говоре да је то неопходно. Узимајући у обзир све ове чињенице, остаје отворено питање да ли ће у Србији бити покренуте системске реформе које су неопходне и које подразумевају окупљање стручних и квалификованих људи, обрачун са криминалом и корупцијом, јачање државних институција, заштиту државних и националних интереса, све супротно од онога што у пракси спроводи владајући режим. Постоји нада да ће студентски протести управо иницирати такве процесе, али њих не могу да предводе и реализују криминализоване структуре актуелног режима.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
Напомена: део текста је објављен у турским штампаним и електронским медијима https://www.aydinlik.com.tr/haber/usaidin-sirbistandaki-karanlik-isleri-amac-natoyu-genisletmek-509690
19. фебруар 2025.
