Пол Крејг Робертс: Да ли Америка контролише Израел или Израел контролише Америку?

Geschrieben Von Paul Craig Roberts

Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.

Случај Газа је већ одавно прерастао оквире трагедије једне нације, ово су сада померања тектонских геополитичких плоча. Саудијска Арабија, исламски свет разумљиво, неће претерано јавно и гласно причати о методама узвраћања ударца, али дефинитивно ових дана разматрају све што имају.

Organisiert vom Zentrum für Internationale Zusammenarbeit und nachhaltige Entwicklung (CIRSD), sind es 30 in Belgrad. eine Diskussion mit dem Titel "Winter unserer Unzufriedenheit" wurde im Januar gehalten, in dem CIRSD Präsident Vuk Jeremic und der Columbia University professor Jeffrey Sachs teilgenommen.

Државни секретар Бајденовог режима, Блинкен, блокирао је преговоре између Русије и Украјине изјављујући да је циљ америчке политике да се Русија истера са враћених територија, укључујући Крим.

Бајденова изјава да ће САД користити нуклеарно оружје против ненуклеарних претњи, као и сазнање да је америчко нуклеарно оружје распоређено у близини Русије, приморавају Путина да одустане од обећања да неће први употребити нуклеарно оружје.

Другим речима, за разлику од Хладног рата у 20. веку, данас постоји окидач за нуклеарни рат. Људи који кажу да је нуклеарни рат немогућ јер не би било победника, не знају о чему причају. Ратови су производ људи, а људи су емотивни и глупи. Превише греше. Тако људи функционишу.

У САД се 8. новембра одржавају избори за Представнички дом Конгреса и трећину Сената. Већина америчких бирача ове изборе сматра изузетно важним за будућност земље. Избори се одржавају на половини мандата председника Бајдена, чија популарност је веома ниска. У великој мери гласањем на предстојећим изборима бирачи ће оценити досадашњи рад председника Бајдена који заступа политику Демократске странке. Друштво у Америци је поларизовано, а атмосфера је доста напета услед великог незадовољства. Према истраживањима Ројтерса и Ипсоса из августа ове године чак 69% Американаца сматра да држава иде у погрешном правцу. Пре свега Американци су незадовољни економском ситуацијом која је проблематична у погледу високе инфлације чији раст се наставља, што резултира и високом ценом енергената и хране. С друге стране Централна банка САД (Федералне резерве) стално подиже каматне стопе, што отежава куповину кућа, аутомобила и друге робе. Председник Бајден није успео да поправи економску ситуацију након пандемије, што је било једно од предизборних обећања. Овај фактор може имати пресудну улогу у томе како ће се гласачи изјаснити.

Препорођена Русија

Након распуштања СССР-а 1991 г., Русија и руске студије укључујући и руски језик, културу и повест су постали за једно дуже време не много популарне области студирања као и занимања на Западу упоређујући са временом Хладног рата (1949.−1989. г.). Разлог оваквом тренду је било дубоко веровање на Западу да је исти једноставно „завршио“ са Русијом као великом силом након рушења Берлинског зида и нестанка како СССР-а (совјетске Русије) тако и Варшавског пакта. Међутим, геополитички стратези на Западу а првенствено у НАТО пакту и Пентагону су превидели једну ствар: нестао је Совјетски Савез али не и сама Русија која је од године 2000.-те доживљавала константну војно-политичку и економско-финансијску ренесансу након катастрофалних година (деценије) власти Бориса Јељцина и његових еуроатлантских либерала. Веровало се након 1991.-г. да је утицај Русије у светској политици и међународним односима дефинитивно елиминисан па су стога на западним универзитетима укидане катедре, програми и центри за проучавање руске културе, језика и историје као практично непотребни у геополитичком смислу.