Пише: Срђан Шкоро
Студенти су својом побуном доказали и показали две ствари: прво да је мафијашко криминални режим Александра Вучића рањив, да егзистира на веома порозним темељима и да га чини гомила престрављених никоговића који се хране туђим страхом и ширењем којекаквих завера о наводној угрожености народа и државе. А заправо су они једина и стварна претња овом народу и држави.
Друго, да је неспособна опозиција заправо друга страна медаље безумне власти, да функционишу у отвореној или вешто прикривеној колаборацији са режимом, где свима не фали ни длака с главе, а различити бизниси и комбинације се само умножавају на обострано задовољство.
Студенти су заправо постигли нешто што се и у теорији сматрало немогућом мисијом, а то је да нас све приближе чувеном идеалу оличеном у оном да ови оду, а да се ови не врате! Никад нисмо били ближе тој могућности коју све време заговара велика већина народа. Отуда толика подршка студентском бунту, сузе радоснице на сваком ћошку и жеља да се ово немогуће стање у држави реши на најбољи могући начин. Није тајна колико је ова власт дојадила сваком иоле нормалном и пристојном човеку. Исто тако, јасно је, да постојећа овако организована опозиција не улива никакво поверење. Студенти су им и једнима и другима јасно ставили до знања да су небитни и да нису надлежни за оно што би морало да уследи. А то је после смене накарадног режима комплетна промена система где више неће бити могуће да гледамо овакве ликове који бесомучно пљачкају и уништавају сопствени народ и државу.
Такав став неће нико од њих тек тако опростити, али пошто су у општој дефанзиви и шта год да предузму и предложе и једнима и другима се брзометно обије о главу, они чекају поделе међу добро организованим студентима као увертиру у слом побуне и незадовољства народа видљивог на сваком кораку.
Многи од њих чак и раде на томе на различите начине. Вучић панично, често у белој пени, покушава да на сцену врати опозицију дајући им на важности, јер са њима уме и зна да је свака битка унапред добијена. Али му то никако не полази за руком, јер је опозиција својим понашањем, исказаним ставовима у потпуности изгубила кредибилитет код народа. Стога избори који би у свакој земљи после овако дубоке кризе били најразумније решење, овде то нису, с обзиром на вакум који се појавио после успешних студенстких протеста које нико није очекивао. За три месеца студенти су урадили више него опозиција за 12 година. Ако ништа успели су да оборе владу. Истине ради, у Вучићевој Србији се чланови владе ништа не питају. Зна се ко о свему одлучује, а управо је он стављен у позицију да нема ниједан адекватан одговор на оно што се догађа. Изанђали вођа је истеран на чистину и нема више назад.
Оно што је посебно опасно у овом новонасталом друштвеном вакуму где су сви запитани колико ће све ово још трајати и како ће се окончати, је појава лажних првобораца. По добро опробаном комунистичком рецепту уз два сведока, или чак и без њих, сведоци смо да су појединци представљајући себе као љуте првоборце одједном схватили какав је Вучић и његов режим и сада на различите начине покушавају да држе предавања намећући се народу и свим оним истинским борцима и жртвама те и такве политике. Стварни и истински првоборци се полако уклањају са јавне сцене како не би били неугодни сведоци кукавичлука и материјалне користи коју су ови нови самозвани првоборци стицали свих ових година у непримереној кохабитацији са влашћу. Покушаји новопридошлих првобораца су видљиви на сваком кораку, али уколико би шира заједница укључујући и студенте дозволила да они и њихова логика овладају, то би представљало додатну неправду за народ толико гладан правде. А самим тим створила нове предуслове за даље поделе у друштву које тешко да би ико икада више могао исправити.
Зато памет у главу. Неки људи су одавно на белом хлебу зато што су се принципијелно и активно борили против свих аномалија које је утемељио овај режим. Управо они могу помоћи у преко потребном оздрављењу српског друштва, јер иако недовољно бројни могу на прави начин указати ко је ко. А без тога неће бити ни толико жељене правде, ни толико потребног оздрављења. Имамо довољно искуства на који начин се некад стицао лажни првоборачки стаж и како су уклањани сви они који су и пре 1941. године отишли у шуму да се боре против окупатора и домаћих издајника. То се више не сме поновити. Лажних хероја имамо превише, стварних премало.
Студенти су показали да имају леп рукопис. Препознатљив. Карактеристичан. Али још нису написали домаћи задатак. То се не може извести без ангажовања и помоћи свих. Ако желимо добро народу и држави нема више чекања. Време је за општу мобилизацију. Црква, војска, полиција, здравство, САНУ и многи други, су ваљда још део овог народа.
Quelle: Lažni prvoborci – Bez Cenzure
8. фебруар 2025.
