Срђан Шкоро: Надстраначки бунга бунга покрет

Пише: Срђан Шкоро

Организујући некакав надстраначки покрет за државу и народ, Александар Вучић је још једном показао колико не влада собом, али да измишљајући свакојаке будалаштине жели по сваку цену да влада Србијом. За свој бунга бунга покрет одредио је Јагодину где је овај вид забаве и општења са народом устоличио његов коалициони партнер покојни Драган Марковић Палма. Претходно је Вучић заједно са трустом напредњачких мозгова смислио и знак за тај нови бунга бунга покрет у виду средњег прста црвене боје који су њихови активисти цртали по целој Србији. А тај знаменити знак су чак и организовано чували по мостовима и надвожњацима.

Било је разних власти у Србији и свету и свакојаких суманутих владара, али не памти се да је било који председник државе тако транспарентно понудио сопственом народу к…ц, као одговор за излазак из кризе и безнађа у које је, нема никакве дилеме, запало српско друштво. И то пре свега захваљујући истом том Вучићу и његовим кабадахијама.

Правећи некакав надстраначки и надполитички покрет који нигде на свету није постојао, осим у време комуниста, кад су народ варали социјалистичким савезом, сада хоће да направи нову надстрешницу за наставак пљачке и издаје, и народа и државе. Како би брже и боље надстраначки стигли до нових жртава и страдања.

Једино имају проблем са народом који им то не дозвољава. И зато је уследио средњи прст, као синоним и начин Вучићевог владања, његових економских и сваких других реформи и успеха. Нацртан црвен бан, поклон главног барона Минхаузена. Ако ће по нечему Вучић ући у историју онда је то по врло конкретној нацртаној понуди читавом народу. Да ли су то цртали зато што исти немају или зато што су живот у Србији претворили управо у ту ствар, тешко је рећи.

Нема сумње да је скуп у Јагодини доживео фијаско. Вучић скроз шизофрен у наступу као и много пута до сада. Морао је студента из Српске чак да доведе. Окупљени људи, већински на силу и уз разне уцене, практично нису ни одреаговали на разна Вучићева наклапања, осим кад су кратко по договору почели да вичу Ацо Србине. Али слабо и танко као што је била и читава посета на јагодинском тргу.

Свакоме нормалном је јасно да од најављеног бунга бунга покрета нема ништа. Још један Вучићев луфт балон пуштен у промет како се неука светина не би забавила о сопственом јаду. И бесмислени покушај да по сваку цену остане на власти. Али то се неће десити.

Вучићева владавина је практично окончана. На њему је да изабере начин како ће отићи. И то још мало. Ускоро ни то више неће зависити од њега. Студенти су почели неко своје одбројавање до Светог Саве. Требало би знати да ни Сретење није далеко.

А кад народ устане, а сада се после дужег времена у огромном броју побунио, ту не помажу ни надстраначки покрети, ни бројни плаћеници, ни медији под контролом, ни цензура, ни немушто махање српском заставом, а понајмање лажни изласци на терасу председништва. Вучић се превише уживео у улоге у којима никад није био актер, уверавајући нас колико је јак и храбар, а дрхти и плаче ко нека стрина при помисли да ће изгубити власт и морати да одговара за све што је чинио. Срећом, побуњени народ зна с ким има посла и како да се ова деценијска агонија што брже и лакше оконча на опште задовољство овог напаћеног народа.

Време је да му народ коначно ували оно што им је као графит нудио. Једном за свагда. Ко зна, можда му се и допадне.