У главном граду Белорусије одржана је свечана додела награда на међународном конкурсу посвећеном јачању људских права и деловању у циљу њихове правне заштите. Као главни критеријуми за доделу награда били су јавно признање заслуга лауреата, као и друштвени значај њихових активности. На овогодишњој листи номинованих налазили су се заштитници људских права, политичари и новинари, чији напори инспиришу милионе истомишљеника широм света.
Награду за „За мир и људска права“ установила је Добротворна фондација Емил Чечко и она се додељује сваке године. Директор Центра за системску заштиту људских права Дмитриј Бељаков изјавио је за белоруске медије да су ове године организатори „значајно проширили географију свог рада, а од више од стотину пријава одабрано је шездесет. Међу лауреатима су били представници државе ЗНД, Србије, Велике Британије, Канаде, Француске, Пољске и, наравно, Белорусије.
Фото: Награда „За мир и људска права“ Фонда Емил Чечко (belta.by)
Међу добитницима награде „За мир и људска права“ за 2024. годину налазе се:
Петер Сијарто, министар спољних послова и трговине (Мађарска)
Карин Кнајсел, бивши министар иностраних послова (Аустрија)
Екатерина Дашевскаја, активиста за људска права, новинар (Русија)
Так Карлсон, новинар (САД)
Џулијан Асанж, новинар (Аустралија)
Александар Семченко, доктор политичких наука (Украјина)
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије (Србија)
Маргарита Симоњан, главни уредник Russia Today (Русија)
Сара Вагенкнехт, председник партије BSW (Немачка)
Дмитри Шевцов, председник белоруског Црвеног крста (Белорусија)
Ванеса Билеј, активиста за људска права, фотограф (Велика Британија)
Владимир Кузњецов и Алексеј Стољаров, новинари, познати као Вован и Лексус (Русија)
Ева Бартлет, активиста за људска права, новинар (Канада)
Моника Карбовска, активиста за људска права, новинар (Француска)
Александар Малкевич, активиста за људска права, новинар (Русија)
Јарослав Аугустиниак, активиста за људска права, новинар (Пољска)
Фото: Драгана Трифковић на церемонији уручења награда у Минску
Руководилац центра очекује да ће следеће године на списку пријављених бити и кандидата са афричког континента и Азије. Иначе, међу овогодишњим лауреатима проглашен је Дмитриј Шевцов, генерални секретар белоруског Црвеног крста. Ова награда, по његовом мишљењу, привлачи све већу пажњу јер је њена главна порука „заштита мира и основних људских права“. Зато се зове по Емилу Чечку, пољском праведнику који је прешао на територију Белорусије и говорио о зверствима која су се дешавала на територији његове земље над мигрантима и избеглицама који покушавају да уђу у ЕУ.
Стога је национални Црвени крст, додао је, постао координатор хуманитарних активности на територији Републике Белорусије и сви којима је потребна заштита и помоћ долазе у седиште ове организације.
Фондација је подсетила да је пољски војник који је крајем 2021. побегао из суседне земље у Белорусију говорио о шокантним чињеницама о убиствима миграната од стране пољских граничара. Нажалост, пре две године Чечко је пронађен мртав у Минску. Како је рекао Бељаков, који је сада на челу фондације Чечко, пољски војник се показао превише незгодним сведоком за званичну Варшаву.
Фото: Награда „За мир и људска права“ Маргарити Симоњан коју је у њено име преузела главна уредница белоруског Спутњика
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије из Србије, изјавила је да је почаствована овим признањем којим је високо оцењен њен рад на заштити људских права. У разговору са белоруским медијима она је истакла да улаже велике напоре у циљу заштите људских права која се тичу патњи људи у ратом погођеним подручјима, слободе мисли и речи, као и заштите верских права људи. Трифковић је навела да су је ратови на простору бивше Југославије као и агресија НАТО на Србију 1999. године, мотивисали да се посвети овом позиву. „Након агресије која је извршена над српским народом, ван оквира међународног права, схватила сам да за западне центре моћи људски животи немају никакву вредност. Неправда која је погодила нас ме је мотивисала да се против ње борим и укажем помоћ свим другим народима који се са њом сусрећу“ – истакла је Трифковић. Директорка Центра за геостратешке студије често посећује ратом погођена подручја и труди се да расветли дешавања као и да помогне у постизању мира. Од 2014. године посебно је посвећена дешавањима у Донбасу о којима је снимила и документарни филм „Препознатљиви НАТО, сведочанства из Донбаса“. Поред тога залаже се за слободу говора и рехабилитацију новинарске професије, која је према њеним речима злоупотребљена за интересе глобалних центара моћи који се воде идејом сукоба цивилизација.
Фото: Драгана Трифковић на церемонији уручења награда у Минску
Драгана Трифковић је напоменула да је за Србију стратешки важно да развија добре односе са Белорусијом, Русијом и другим земљама БРИКС-а, и да Србија не сме да прави компромисе са Западом који су на штету њених државних и националних интереса: „За већину грађана Србије је неприхватљива политика чињења уступака Западу који наносе штету државним и националним интересима Србије. Како би сачувала територијални интегритет и повратила суверенитет, Србија мора да се окрене својим савезницима као што су, у првом реду, Русија и Белорусија. Неопходно је да Србија повуче штетне одлуке, које се између осталог тичу и увођења санкција пријатељским замљама као што су Белорусија, Куба, Сирија, ДР Конго, Иран и др.“- навела је Трифковић.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
17. новембар 2024.
Anweisungen:
Сербская активистка: люди на Западе превращаются в биороботов
В Минске вручены международные премии „За мир и права человека“ – Российская газета
Трифкович: глобализм привел Европу к деградации – 12.11.2024, Sputnik Беларусь
В Минске вручили международную премию „За мир и права человека“
Сербская журналистка: на Западе идет очень сильная пропаганда против Беларуси
Проблема деградации культуры в Европе – Пресса России
Сербская журналистка: западное общество полностью дезориентировано
