Пише: Цвијетин Миливојевић
Припадник српског народа који нема пребивалиште на територији Републике Србије има право да буде примљен у држављанство Републике Србије без отпуста из страног држављанства, ако је навршио 18 година живота и није му одузета пословна способност и ако поднесе писмену изјаву да Републику Србију сматра својом државом. (Закон о држављанству Републике Србије, члан 23)
Република Србија штити права и интересе својих држављана у иностранству. Република Србија развија и унапређује односе Срба који живе у иностранству са матичном државом. (Устав Републике Србије: заштита држављана и Срба у иностранству, члан 13)
Зашто, упркос овим уставним и законским одредбама, само двадесетак хиљада Срба (Додик је у децембру 2023, тврдио: само 13.000 од милион и нешто!) који живе у Републици Српској, осим БХ, има и држављанство Србије, одговор смо добили на Сретењском контрамитингу Српске напредне странке у Сремској Митровици?
Јесте да се, уочи прошлогодишњег Свесрпског сабора, попечитељ унутрашњих дела Дачић похвалио да је чак 590.988 људи који су имали држављанство БиХ добило (и) држављанство Србије. Али, кад мало зачепркате по попечитељевом образложењу, видите да је у периоду од 1997. до 2023. године било 230.000 таквих случајева, од 2003. до 2013. још 186.000, а од 2014. до 2024. око 170.000, што наводи на закључак да је овде, углавном, реч о људима који су се, у време ратних дешавања и после тога, иселили у Србију или су у њој живели и пре распада СФРЈ, када је било важно само југословенско, а не републичко, српско или босанскохерцеговачко, држављанство.
Баш зато и јесте поменути Мали Хијавата из Бањалуке више пута тражио од Великог Поглавице свег српског племена да сви грађани Српске, баш као цела хрватска дијаспора држављанство Хрватске или мађарска Мађарске – “аутоматски добијају држављанство Србије, а не као што је сада, уз компликоване процедуре”.
Што се, до дана данашњег, за 13 година владавине “највећег Србина у историји српства”, није догодило.
А што значи да онај члан Устава број 23 баш и не “ради” како је прописано, већ држављанство Србије Србин изван Србије може да добије, али под додатним, специјалним, “напредним” условима, гаранцијама и заслугама.
Партијским контрамитингом Ес-ен-еса у римском Сирмијуму доминирао је транспарент: “Вучићу, оче наше нације”. Па се сетих првог “Оца нације”, писца Добрице Ћосића који је, као бивши комуниста и доживотни национал-левичар, признао да “његовима” (партизанима), на почетку рата, “приоритет и није био рат с Немцима, већ гањање са четницима”.
Једнако као овај данас који никако не може дефинитивно да се одлучи који би то пре страни непријатељ – оли Амери оли ЕУ оли Руси – да “сруши њега, тј. Србију, јер је он Србија”, не признаје да му је, уистину, приоритет свих приоритета прогањање српске младости и да би “најволео” да му унутрашњополитички противник буде нејака политичка опозиција, јер би са њом лако, а са овим студентима не зна како.
Због чега је благоизволео да, као, бранећи српство, Србију и Српску, измишљајући да наводно постоји некаква моћна унутрашња сила која би да Војводину отцепи од Србије – изведе Србе, оне с леве обале Дрине, против Срба из Србије.
Ко нас је клео, није дангубио!
Фото: Александар Вучић и Милорад Додик у Сремској Митровици
Довео је грађане Републике Српске на партијски митинг своје странке у одумирању и „Покрета за бланко подршку АВ-у за било шта о било чему, макар и противуставно, да он одлучи“ – да би их представио и поставио као преторијанску гарду, испред и око себе, која ће, не Србију него њега лично, на Дан државности Србије, „бранити“ од Шумадије, од Крагујевца, од Новог Сада, Ниша и Београда!?
Слагао је све њих да студенти хоће да сруше Србију.
Заплашио је Поглавица Србије и васцелог српства, уз несебичну помоћ Малог Хијавате из Бањалуке, грађане Републике Српске безочном лажи да би, свака друга власт у Србији осим његове напредњачке, не само пустила Српску низ воду, него би још и потпомогла затирању српства преко Дрине.
А Мали Хијавата, уместо да се извини за противзаконито учешће (и манипулацију најискренијим националним осећањима Србе из Српске) у изборном инжењерингу на страни Вучићевог режима, на претходној лакрдији од локалних избора у Србији, иде и корак даље. Он је отишао толико далеко да је, као некакав самозвани врховни арбитар родољубља, беспризорно импутирао свима онима који не аплаудирају Поглавици (или њему самом) да, заправо, руше Србију и Српску.
„Не подносим чак ни њихово право да другачије мисле. Не желим да гледам било кога ко урушава Србију. Не волим никог од њих. Не подносим чак ни њихово право да друкчије мисле ако не воле Србију и живе овдје…“, издекламовао је, у једном даху, Мали Хијавата допумпани Поглавичин „мессаге боx“.
Шта ли би данас, када би могли, на све то рекли, Милошевић или Ђинђић или, када би хтели, Коштуница и Тадић, дакле, сви они људи са којима је Мали Хијавата, као са представницима Србије, сарађивао, а са неким од њих чак и пријатељовао и странчарио?
Владајуће странке из Српске, али и добар део тамошње опозиције, свих ових 13 година „поглавицовања“, баш нападно бучно, уз прст у око овдашњој критичкој јавности и опозицији, не само речју него и делом (страначки лидери из Српске противзаконито, па још и транспарентно, гласају за СНС на локалним изборима у Србији) подржавају садашњи режим у Србији, али је најсрамније то што званична Бањалука данас шаље поруку да је сва младост која је устала у заштиту Устава и закона, права и правде у Србији – „антисрпска“?!
Они који и даље верују да, негде у потаји, Поглавица и Мали Хијавата „кроје свесрпску стратегију и визију“ и планирају нешто вееелико, свееесрпско, нека се присете како званични Београд титулише и третира оног Немца кога Бањалука не признаје за тзв. високог представника.
Или, нека се сете како је прошлога лета, онога дана када је Скупштина Српске на дневном реду имала заказану расправу о предлогу платформе за раздруживање у БиХ, са француског аеродрома „Тесла“ у Сурчину у Маховљане, са све ферманом и свилен гајтаном за Малог Хијавату, долетела Поглавичина Тајница АБ и – расправе о раздруживању, ево до дана данашњег, није било.
Јуче су Поглавица и Мали Хијавата били код Атиле Бича Божијег на рандевуу. Кад су већ тамо, могли су, кад већ неће од Кроата, да од Угара препишу „рецепт“ за ефикасно остваривање права српског народа у дијаспори: експресно аутоматско држављанство матичне државе, бирачко право на парламентарним (и председничким), наравно, не и на локалним изборима у матици, али и конституисање изборне јединице само за дијаспору која ће имати директну проходност и загарантованих неколико посланичких места из расејања у српском парламенту.
Кад толико воли Србе изван Србије, зашто Поглавица, за ових 13 година самовласти, није обезбедио не само пасивно (да их користи као бирачко тело), него и активно бирачко право за српско расејање, као што су то урадиле Мађарска или Хрватска за своју дијаспору?
Уместо тога, београдске власти су злоупотребљавале српски патриотизам тако што су давање држављанства Србима изван Србије уцењивали обавезом тих новоуписаних држављана да се својој матици (читај: Поглавици) реванширају тако што ће, чак и на локалним изборима (као да је физички могуће да истовремено имате два стална боравишта!), гласати за странку на власти, а кад је стани – па’ни, као овај митинг „за спас Војводине“, дођу и здушно негодују против „оне друге“, а у ствари већинске Србије која три месеца тражи право и правду.
Али, управо то Свевладар српски неће, јер би тиме изгубио кључни „аргумент притиска“ у куповини српског гласачког тела из БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и посредни утицај на милионе грађана Србије који су неким коленом пореклом с оне стране Дрине, Саве и Дунава.
Више Поглавица воли лажну бригу за Србе изван Србије и плашење мечке решетом, тј. онима који, кад би неким случајем дошли на власт у Србији, „сто посто издали“ Србе из окружења.
Као да неко из самог врха режима у одумирању жели да, као последњу линију властите одбране, садистички креира одијум Срба Србијанаца према Србима изван Србије и обрнуто.
Хоће ли поглавици Лаву Који Седи На Две Хоклице (ЛКСНДХ) и Малом Хијавати – што упита Небојша Ромчевић – „успети оно што ниједном окупатору није успело: да Дрину претворе у непрелазну границу унутар једног народа“?
Quelle: Zašto Poglavica okreće Srbe izvan Srbije protiv Srba iz Srbije? – Bez Cenzure
20. фебруар 2025.
