Autorenname: Zentrum für geostrategische Studien

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Geopolitik und Politik

ВОЙНЫ НА УКРАИНЕ В 2014 Г. И В ЮГОСЛАВИИ В 1999 Г.: СХОДСТВО И РАЗЛИЧИЕ ТАКТИКИ И СТРАТЕГИИ

/

Круглый стол на тему: „Войны на Украине в 2014 г. и в Югославии в 1999 г.: сходство и различие тактики и стратегии“. 24 марта 1999 года страны НАТО совершили агрессию против суверенного государства Югославия и не понесли за это никакого наказания. Бомбардировки НАТО территории Югославии стали кульминацией трагедии, которая при попустительстве и содействии Европы и США разыгрывалась на Балканах в 90-х годах.

Geopolitik und Politik

Геополитика нового мира – взгляд из Сербии

/

Драгана Трифкович senica.ru

 

Доклад делегата из Сербии Драганы Трифкович на международной конференции «Геополитика нового мира после августа 2008 года. Начало геополитического передела и конфликты на постсоветском пространстве». Республика Южная Осетия, 7-9 августа 2014 года.

Geopolitik und Politik

Ричард Гренел – јунак наших дана

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Ко је човек широког осмеха и леденог погледа који већ данима угрожава Александра Вучића на његовом постољу прве медијске личности Србије. Није ваљда статус Трамповог пуног поверења који ужива Ричард Гренел узрок толике домаће популарности. Један амбасадор у једној важној европској држави доживео је овде златне тренутке медијске промоције. Било је довољно да га Трамп произведе у специјалног посредника за разговоре „Београда и Приштине“ па да засија на небу наше јавности онолико брзо колико је замркао Метју Палмер, познат као помоћник заменика или обратно. И поврх свега, амбасадор и преговарачки посредник Гренел бива катапултиран у директора Националне обавештајне службе САД, капе свих обавештајних служби у земљи опште обавештајне фасцинације. То у нашој земљи као последњој провицијалној забити изазива врхунско одушевљење. Усхићене честитке два провинцијална функционера, Марка Ђурића и Хашима Тачија, говоре о катализаторској моћи америчке политичке шараде којом се обједињују завађени локални вазали.

Unsere Aktivitäten, Verteidigung und Sicherheit

Драгана Трифковић на ЕУ дебати „Колико су грађани безбедни?“

/

Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.

На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.

Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.

Geopolitik und Politik

Проширење ЕУ или ојачавање паукове мреже

/

Пише: професор Слободан Самарџић

Сада можемо бити сигурни да је Европска унија и формално прихватила Макронову иницијативу из новембра прошле године о „реформи приступног процеса“. (О томе смо писали овде). Пре неколико дана Европска комисија је сачинила одговарајући документ и проследила га другим институцијама на даљи поступак (вид.овде). Коначан изглед документа биће, међутим, познат тек после самита ЕУ (Европског савета) у мају ове године. Иако су могуће одређене измене, текст који је понудила Комисија пружа довољан повод за размишљање.

Verteidigung und Sicherheit

НАТО у стилу рекеташа нуди помоћ на Балкану

/

Драгана Трифковић за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.

Verteidigung und Sicherheit

Стратегија националне безбедности (2)

/

Пише: Александар Стојановић

Поред идентификовања безбедносних изазова, ризика и претњи, задатак Стратегије националне безбедности јесте и утврђивање и таксативно навођење националних интереса, као вредности које треба постићи, очувати и унапредити, као и дефинисање безбедносне политике, сегмента једног ширег друштвеног дискурса, која (безбедносна политика) ће омогућити остваривање и унапређење прокламованих националних интереса.

Verteidigung und Sicherheit

Стратегија националне безбедности (1)

/

Пише: Александар Стојановић

 

Изазови, ризици и претње које могу угрозити постојање индивидуе или колективитета представљају детерминанте безбедности, које се морају узети у обзир у настојању да се њихово дејство ограничи или у потпуности неутралише. Држава, као политичка организација која своју суверену власт спроводи на границама одређеној територији и над становништвом које ту живи, има најзначајнију улогу у остваривању безбедности на датом подручју.

Geopolitik und Politik

Идите у Газу па узвикујте „Никад више“

/

Пише: Гидеон Леви

Веома је важно сећати се прошлости; ништа мање није важно бити свестан садашњости без жмурења на једно око. Десетине државника које су дошле у Израел јуче се можда сећају прошлости, али свесно замагљују садашњост, оценио је израелски аутор Гидеон Леви у ауторском тексту поводом Међународног дана сећања на холокауст и посете светских лидера, који је објављен у листу Хааретз.

Nach oben scrollen