Пише: Драгана Трифковић
У исто време док се у Брјанску одржавала тако свечана прослава Дана града, у Београду је по ко зна који пут насилно одржана такозвана „Парада поноса“ која је постала обавеза такозваних демократизованих друштава, која су прихватила све понижавајуће и безумне идеје посрнулог Запада
Пише: Драгана Трифковић
Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.
Интервју Драгане Трифковић за Руску реч
Разговор водила: Катарина Лане
Упознала сам се са Драганом у Руском дому на догађају који је организовао Руско-српски хуманитарни центар. Договориле смо се да ми да кратак интервју. Раније је нисам видела и њен ми је глас преко телефона звучао тако да сам замишљала ајкулу света политике. Вероватно је све то изгледало као договор два шпијуна:
– Овде је маса света. Како да вас нађем?
– Бићу у плавој хаљини са белим узорима.
– Добро. Ја ћу бити у плавој кошуљи са белим узорима. И микрофоном.
Преносимо: Александр Мељничук
Почетком априла 2016. године на интернету су се појавила документа, састављена од стране Службе безбедности Украјине, из којих произилази да је бивши председник кримског Меџлиса, а сада овлашћен при председнику Порошенку по питањима кримско-татарског народа, депутат Врховне Раде (Парламента Украјине) Мустафа Џемиљев, ради за турску обавештајну службу. Интересантно је да је врло проблематично пронаћи ову вест у украјинским вестима. Документа су из 2012-2013 године, извештаји СБУ (Службе безбедности Украјине) о Криму, о бројним контактима М. Џамиљева и других представника Меџлиса са Турском агенцијом за међународну сарадњу и развој (ТИКА). Референце ради: Турска управа за сарадњу и развој при администрацији премијера Рапублике Турске (ТИКА) основано је 1992. године после распада Совјетског Савеза и Источноевропског социјалистичког блока, у циљу пружања техничке помоћи земљама у развоју и развоју односа са њима у сфери економије, трговине, технологије, културе, образовања друштвеног развоја. То званично.
Интервју Драгане Трифковић са професором Павелом Тулајевим
У Русији је од 26. маја до 3. јуна одржан јубиларни Свесловенски сабор на ком су учествовали делегати из словенских земаља. Првог дана конгреса одржана је седница у свечаној сали Руске државне библиотеке у Москви, а сутрадан је рад конгреса настављен на броду „Књегиња Анастасија“ који је наредних недељу дана пловио од Москве до Санкт Петербурга. Завршница конгреса се одржала у лаври Алексанро-Невског манастира у Санкт Петербургу. Током пловидбе, имала сам прилику да поразговарам са једним од водећих руских интелектуалаца, професором Павелом Тулајевим, и овом приликом га преносим српским читаоцима.
Интервју Драгане Трифковић са Дејаном Берићем
У Москви је 26. маја одржана промоција књиге Дејана Берића „Кад мртви проговоре“. Књига је посвећена српском страдању у ратовима из деведесетих година прошлог века. На промоцији књиге, поред заинтересоване публике из Русије и Донбаса, присуствовала је и делегација из Србије која је боравила у Москви поводом „Свесловенског сабора“. У препуној сали „Фотоцентра“ чувени српски добровољац из Донбаса је говорио о свом ратном искуству и догађајима из рата. Дејан Берић је учествовао у рату у Југославији, а у Донбасу се нашао после Крима где је такође био у саставу јединице „Северни ветар“. Од априла 2014. Дејан Берић се налази у Донбасу, где је учествовао у одбрани Славјанска, Мариновке, Саур-Могиле, Дебаљцова, доњецког аеродрома, Маринке, Авдајевке и других места. Он је три пута рањаван и носилац је многобројних одликовања за своје херојске подвиге. Након формирања званичне Војске Доњецке Народне Републике, ради како капетан подраздељења спецназа армије ДНР.
Драгана Трифковић на конференцији у Либану
У Бејруту, главном граду Либана, 24. марта је одржана Међународна конференција „Имплементација људских права и насиље на Блиском истоку“. Конференција је одржана под покровитељством Министарства правде Либана, уз сарадњу са Арапском лигом народа са седиштем у Египту и Европским департментом за безбедност и информације са седиштем у Италији.
На конференцији су учествовале високе званице из Либана, Сирије, Египта, Ирака, Саудијске Арабије, Јемена, Јордана, САД, Италије и Србије.
Главне теме конференцијебиле су кршење људских права у Сирији, Ираку, Бахреину, Јемену, Палестини и Либану, текући сукоби на Блиском истоку и решења сукоба.
Пише: Драгана Трифковић
Рат у Сирији и даље траје, али од доласка Руске армије у Сирију ствари су кренуле у позитивном правцу, а сада су се већ значајно промениле. Русија је покренула непосредну борбу против тероризма, и политички процес решавања сиријског конфликта у сарадњи са Ираном и Турском. Мировни преговори о Сирији под окриљем УН су започели 2016. године, међутим они нису остварили никакав позитиван напредак у односима зараћених страна
Пише: Драгана Трифковић
Тихо продирање НАТО-а у Србију је крајње лоше и противно вољи већине грађана Србије, а и крајње понижавајуће према свим жртвама које су страдале у НАТО бомбардовању. Србија је институционализовала сарадњу са НАТО и она реално тиме не може да заузима неутралну или балансирајућу позицију. До овог закључка се може доћи и дубљим анализирањем војне сарадње Србије са западним силама у односу на сарадњу са Русијом, Кином и другим земљама које не припадају западном блоку
Пише: Драгана Трифковић
Америчке операције на Блиском истоку довеле су до дугорочног разарања многих држава, односно до дестабилизације читавог региона. Наводна америчка борба против тероризма, резултирала је експанзијом тероризма не само на Блиском истоку, већ и у Африци и Европи. Осим од раније познате Ал Каиде, појавила се и „Исламска држава“ преко које се шири талас тероризма. Поред тога што је Авганистан дугогодишња ратна зона где су присутне јединице америчке војске и њихових партнера, затим Ирак, Сирија и Јемен које су у ратном стању, ту је и Либија у којој у сваком моменту може да ескалира сукоб између подељених страна. Актуелни конфликти такође лако могу да се прошире и на друге земље, посебно оне које су лако рањиве. Рецимо на Либан, који је етнички и религијски хетероген, и где су односи оптерећени не тако давним сукобима. Иако Јемен није главна тема у медијима када се говори о конфликтима (поред Сирије и Ирака), ова земља је ушла у трећу годину сукоба.
Рат је почео у априлу 2015. операцијом међународне арапске коалиције на челу са Саудијском Арабијом и уз подршку САД. Јемен је земља која има стратешки положај на Арабском полуострву, пре свега због значајних поморских праваца који пролазе близу његових обала и мореуза Баб ел Мандеб који спаја Црвено море са Индијским океаном.
Јемен је најсиромашнија земља полуострва, јер не производи велике количине нафте. Производња нафте се последњих година смањивала због сталних сукоба, а сматра се да су досадашња налазишта нафте скоро исцрпљена. Због тога се у случају Јемена не може говорити о рату за ресурсе, већ су разлози политичке природе.
