Autorenname: Zentrum für geostrategische Studien

Пише: др Владислав Б. Сотировић

На још једну годишњицу „Вуковарске епопеје“ из 1991. г. пре свега треба истаћи да ће се о овом историјском догађају, вероватно најмаркантнијем из времена крвавог растурања бивше Југославије, тек писати књиге и научне расправе обзиром да је град Вуковар у сваком случају остао упечатљив споменик крвавих српско-хрватских сукоба.

By Patrick Poppel, Austrian geopolitical analyst
Expert at the Center for Geostrategic Studies (Belgrade)

Although Austria is very well known internationally as a neutral state after World War II, many people in the world are not aware that a fight for neutrality is currently taking place in Austria.
On May 15, 1955, the Allies signed the State Treaty with the Austrian Federal Government, which meant that Austria was no longer divided and could continue its life as a sovereign state.

Пише: др Владислав Б. Сотировић

Политологија као општа научна дисципина о политици, тј. како се најчешће дефинисао појам „политике“ као умећа (руко)вођења државе (старогрчког полиса – града државе) се као предмет у историјском распону различито схватао и сходно томе обрађивао. У почетку је политологија као предмет била само део генералне историје филозофске мисли да би се касније постепено осамостаљивала у виду Историје политичких доктрина, Историје политичке филозофије или пак друштвене филозофије, државне и/или правне филозофске мисли па чак и као Историја правних теорија обзиром да се умеће руковођења државом и њеним грађанима добрим делом заснива на примени, интерпретацији, реализацији и поштовању званичних правних норми (исто као и на примени неписаног али традиционалног правног законодавства и његових друштвено-моралних норми на основу којих одређена друштвена средина живи и решава своје међуљудске односе столећима).

Документарни филм Драгане Трифковић „Сведочанства из ратног Донбаса“ (УЗНАВАЕМОЕ НАТО: СВИДЕТЕЛЬСТВА ИЗ ДОНБАССА)

у продукцији Центра за геостратешке студије и ТВ Славија инфо, ушао је у ужи избор руског филмског фестивала „Линија фронта“. Филм говори о личним искуствима Срба који су по различитим основама боравили у ратној зони Донбаса од 2014. године до данас.

У претходном тексту описала сам утиске након посете Белгородске области почетком октобра. Одатле сам продужила до Курске и Брјанске области, које се такође налазе уз границу са Украјином. Пре одласка из Белгородске области пожелела сам да обиђем Прохоровку, место где се 1943. године одиграла највећа тенковска битка у историји човечанства, позната под називом Курска битка. Ова битка је трајала 50 дана и у њој је учествовало преко 2 милиона људи, 6 хиљада тенкова и 4 хиљада авиона. Завршена је победом Црвене армије, која је променила ток рата и руска одбрамбена дејства преобратила у велику офанзиву.  На том простору се налази велики музејски комплекс са споменицима и црквом Светих апостола Петра и Павла која је подигнута деведесетих година прошлог века за 50. годишњицу победе у Другом светском рату (Великом отаџбинском рату). Црква је изграђена јавним донацијама за коју су чак средства донирана из Србије.

The events of October 7 this year shook the whole world and, above all, broke the myth about the strength of the Israeli army and its intelligence services.

It was clearly a very well thought out action, but there are doubts about who created it. When we talk about the radical organization Hamas, it was basically supported by the Muslim Brotherhood, and a lot is said about their connections with Israel itself and other globalist structures that create conflicts in the whole world and realize their strategic plans that way. One of the outstanding American thinkers, Paul Craig Roberts, stated on the subject that he sees similarities in the attack by Hamas with September 11 and the collapse of the Twin Towers. He raises doubts in this sense that American national security suffered a defeat in all aspects, for which no one in America was held responsible. The same thing happened with Israel, but the question is whether it is really a total failure of the security system or it is about operations that have strategic goals.

Конференција на Државном универзитету у Индонезији: Операција Олује Ал-Акса и геополитички земљотрес

Догађаји од 7. октобра ове године су уздрмали цео свет и пре свега разбили мит о снази израелске војске и њених специјалних служби. Очигледно је да је то била врло добро осмишљена акција, али постоје недоумице о томе ко ју је осмислио. Када говоримо о радикалној организацији Хамас, она је била основна уз подршку Муслиманске браће, а много се говори о њиховим везама са самим Израелом и другим глобалистичким структурама које стварају конфликте у целом свету и остварују своје стратешке планове тим путем. Један од изузетних америчких мислилаца, Пол Крејг Робертс је на ту тему навео да у нападу Хамаса види сличности са 11. септембром и рушењем кула близнакиња. Он износи сумњу у том смислу да је америчка национална безбедност претрпела пораз у свим аспектима, за шта нико није сносио одговорност у Америци. Исто се десило и са Израелом, али питање је да ли је то заиста тотални пропуст безбедносног система или се ради о операцијама које имају стратешке циљеве.

Преговори између Београда и Приштине пролазе кроз тежак период, док Европска унија, чини се безуспешно, трага за решењем овог проблема.

Петр Бистрон, шеф Спољнополитичког одбора Алтернативе за Немачку (АфД) у Бундестагу, у разговору за „Политику“ приликом недавног боравка у Београду критички је оценио приступ ЕУ дијалогу, изразивши потребу за ревизијом стратегије како би се превазишла пат-позиција у јужној српској покрајини.

Разлог да ти се овако јавно обратим је твој интервју медијима дат у Паризу у коме оптужујеш Војислава Коштуницу, мене и друге да смо криви због тога што су сепаратисти 2008. године прогласили независност Косова и Метохије. Та твоја оптужба долази после нарученог питања новинарке Пинка Гордане Узелац. Претпостављам да по теби, већ за твоје време војнички поражена Србија, морала је да уђе у рат са НАТО пактом да би спречила проглашење независности сепаратиста. Како си сладак мајсторе, љуби те мајка.