Пише: Драгана Трифковић
Поштована госпођо Мијатовић,
Са великом пажњом смо прочитали ваш годишњи извештај за 2019. годину, објављен 21. априла 2020. године, као и извештај о раду за прво тромесечје 2020. године. Овим путем смо желели да вам скренемо пажњу на пропусте које смо уочили и на горуће теме из области људских права, којима није указана пажња.
С обзиром на то да је ваш задатак да као европски комесар за људска права, непристрасно и професионално обављате свој посао и упозоравате јавност на горуће проблеме који се тичу кршења људских права, обратили смо пажњу на то да се у извештају потпуно игноришу верска права људи.
Сматрамо да су она веома важна и да не би требало да буду изостављена из извештаја, посебно ако узмемо у обзир чињеницу да се у многим земљама крше верска права која су гарантована.
У извештају је довољно пажње посвећено правима избеглица, правима жена, правима особа нетрадиционалне сексуалне оријентације, чак и угрожавању животне средине, али верска права људи уопште нису узета у разматрање. Поставља се питање : због чега је то тако и да ли ЕУ пориче верска права људи?
Овим путем вам указујемо пажњу на то да је крајем 2019. године у Црној Гори усвојен, на крајње недемократски начин, Закон о слободи вероисповести, који претендује на конфискацију имовине Српске православне цркве. Поред тога, спровођене су репресивне мере против свештенства и верника који су мирним путем изражавали своје незадовољство донетим законом. Сматрамо да би ЕУ морала да реагује у овом случају, посебно што Црна Гора претендује на чланство у Унији.
У вези са истом темом скрећемо вам пажњу и на проблем у Северној Македонији где се већ две године не спроводи пресуда из Стразбура о слободном деловању Српске православне цркве на простору државе. Европске институције до сада нису реаговале у овом случају.
Још један проблем на који европске институције не реагују је кршење права мањина у Хрватској, која је чланица Уније. У извештају није споменут проблем кршења Устава Републике Хрватске у погледу употребе ћирилице. Најизразитији пример је град Вуковар, али је то ситуација и у многим другим срединама. Ово исто важи и за употребу ћирилице у школском систему, у срединама са ученицима српске народности (употреба ћирилице у школи, уџбеници).
Такође, проблем са повратком имовине као и избеглица у Хрватској, остао је до дана данашњег нерешен.
Прочитали смо ваш извештај о Босни и Херцеговини коју сте посетили у децембру прошле године, где сте изразили забринутост за статус миграната. За Србе који живе у Босни и Херцеговини велики проблем је непоштовање примарног начела о заступљености српског народа у органима власти Босне и Херцеговине. Таквим понашањем се крше међународни договори, а од стране међународних институција нема никакве реакције.
И на крају, посебну пажњу желимо да скренемо на неслободу медија и недостатак демократије који се огледа у потпуној узурпацији државних институција од стране владајућег режима у Србији и Црној Гори. Ситуација је изузетно озбиљна и по питању пораста организованог криминала и обрачуна нарко кланова, што се одражава на читав регион.
Недостатак реакције од стране ЕУ пре свега, делује као знак одобравања оваквим тенденцијама.
Као центар организованог криминала на Балкану јавља се сепаратистичка творевина Косово, као неуспели пројекат стварања демократске државе на криминалним основама.
Од почетка 2020. године су учестали напади на Србе који живе у енклавама на Косову и Метохији, а осим изражавања забринутости од стране европских званичника, није било конкретних предлога како да се такви проблеми реше. Овакви напади су континуирани од доласка међународних снага на територију јужне српске покрајине и преузимања контроле над овом територијом.
О повратку преко 200 хиљада Срба на територију Косова и Метохије такође није било речи, као ни о повратку одузете имовине.
Молимо вас да размотрите наше сугестије и да нам одговорите да ли ће ЕУ преузети неке кораке у спречавању кршења људских права по питањима које смо навели.
С поштовањем,
Dragana Trifkovic
Председник Савета за спољне послове Двери
23. Јун 2020.