Свет је ушао у еру сукоба који ће у великој мери утицати на будућност држава које се налазе у Централној Европи. Стога је сада право време за земље из срца Старог континента да искористе тренутну ситуацију и поставе темеље за сопствено политичко самоопредељење, закључци су са симпозијума „Будућност Централне Европе”, одржаној прошле недеље у Београду у организацију чешког Патримонијума Санти Адалберти и политичког дебатног клуба „Тробојка”.
Они који себе виде као браниоце традиционалних европских вредности, требало би да успоставе сарадњу и разговарају о заједничким пројектима, сматра Милутин Илић, председник удружења „Тробојка”. „Земље Средње Европе имају жељу да сарађују с државама попут Србије, Северне Македоније, Црне Горе, Румуније, Бугарске… Овај скуп и наше упознавање служи томе да у будућности евентуално разговарамо о понеким заједничким интересима по принципу – о нама не можете преговарати ни одлучивати без нас. Логика која може да нас споји је да ако наступимо сложно, ми смо много јачи”, навео је Илић.
Према мишљењу Петра Друлака, бившег амбасадора Чешке у Француској и заменика министра спољних послова, а садашњег универзитетског професора међународних односа, људи из организације Санти Адалберти не прихватају разлику између западног Балкана и Централне Европе, јер је све то један регион. „Наше земље су се увек налазиле између великих империја, пре 1.000 година то су били Свето римско царства и Византија. Касније између руске, немачке и османске империје. Када размишљају о будућности, Европљани бирају којем се царству приклонити, што је присутно и данас. Чланице Вишеградске групе изабрале су оно што бих ја назвао ’атлантском империјом’, иако не постоји политички ентитет који се званично тако зове. То царство данас представљају НАТО и Европска унија”, рекао је Друлак.
Ипак, како је додао, с обзиром на геополитичку кризу, која је повезана с ратом у Украјини, западни савез је пред губитком овог рата. Стога је бојазан шта следи ако у будућности дође до његовог распада. „Бићемо сведоци најмање десет нација у Средњој Европи који ће бити своји на своме, а онда ће морати да траже геополитичку будућност. Могу се обратити Берлину, Вашингтону, Москви, Пекингу, неки и Анкари. Све су то легитимне опције. Али постоји и друга опција, а то је да сами изаберемо свој пут. Дакле, на питање коме треба да припада Централна Европа, одговорио бих – Централноевропљанима”, истакао је он. То не значи да би чланице ЕУ већ сада требале да напусте блок, нити да Србија одустане од европског пута. Потенцијални савез би могао да функционише паралелно, попут Бенелукса, објаснио је Друлак касније за „Политику”.
Његову визију образложио је публициста Петр Честек, који је у име Зденека Куделке, бившег универзитетског професора и потпредседник Одбора за уставно право Чешке, изнео модел најпогоднији за ближу сарадњу између централноевропских земаља. „То би био неки вид конфедерације, асоцијације држава. С правног основа, конфедерација је међународни уговор који се може мењати само уз сагласност свих страна и веома је важно да све државе чланице у потпуности задрже сувереност”, каже Честек.
Новинар Михаил Семин сматра да су земље Централне и Југоисточне Европе најприроднији савезници јер баштине заједничке вредности. Како каже, много тога што се данас на Западу сматра вредним, код нас није то случај – попут „џендер” идеологије или зелене транзиције, која штети економији. „Визија будуће средњоевропске сарадње заснива се на вредностима које су биле својствене Европи пре тријумфа неолиберализма. То је патриотизам, заштита природне породице засноване на браку између мушкараца и жене, међугенерацијска солидарност, поштовање људског живота од зачећа до природне смрти”, рекао је Семин.
Са економске тачке гледишта, централноевропске интеграције требало би да сачувају националне валуте држава чланица, као и њихове централне банке, објашњава Жак Здењак, бивши министар саобраћаја Чешке и саветник некадашњег председника Милоша Земана. „Стварање заједничких правила о конкуренцији је веома важно, како једна држава не би промовисала неку страну компанију на штету друге чланице. Заједнички економски простор ће се тако аутоматски повезати са унутрашњом економијом, што ће довести до оснивања више фирми у земљама чланицама”, наводи Здењак.
Здењак: Земан поздравља Србију, и даље је бритког ума
У неформалном разговору након конференције, на питање „Политике” како је сада његов пријатељ Земан након скорашње операције, Жак Здењак, уз Земанове поздраве за Србију, истиче да је добро. Физички не идеално, али и даље бритког ума, каже Здењак.
23. мај 2024.
Quelle: Политика
Насловна фотографија: Василије Филиповић