Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ
Пре шеснаест година на Косову и Метохији је организован погром над преосталим српским становништвом. У року од два дана порушено је око 800 српских кућа, спаљено је 35 верских објеката и протерано преко 4 000 Срба.
У Москви је 18-19. фебруара одржан, седми по реду, Форум о националној безбедности Русије.
Организатори овог догађаја били су: Сверуски покрет „Силна Русија“, „Официри Русије“ и „Координациони савет невладиних организација Русије“. Тема овогодишњег форума била је „Савремене претње и приоритети у остваривању националне безбедности Русије“.
В столице Сербии открылся круглый стол по сотрудничеству с ОДКБ на тему «Новые вызовы безопасности в Европе и Евразии и роль Сербии».
Круглый стол был организован Центром геостратегических исследований из Белграда.
Разница между добровольцем и наемником в международном праве не прописана. Но интуитивно мы понимаем, что первые берут в руки оружие за идею, а наемники — за деньги.
Сомневаться в том, что из Сербии в Новороссию поехали люди идейные, а не меркантильные, может только человек, не знающий истории взаимоотношения наших народов. Да и вряд ли у властей Донецкой и Луганской народных республик есть средства на оплату наемников.
Западные кураторы могут сменить одних псевдопатриотов другими
Американская «Демократия» на практике.
Говоря о попытке государственного переворота в несуверенном государстве, корректнее говорить о целенаправленной детабилизации колонии.
Институт за европске послове у Београду је крајем јануара организовао дебату под називом “Колико су грађани безбедни?”.
На дебати је учествовала Драгана Трифковић, председник Савета за спољне послове Двери и директор Центра за геостратешке студије.
Остали учесници су били: председник Савета за стратешке политике и бивши министар одбране Драган Шутановац, војни аналитичар Александар Радић, народни посланик Мариника Тепић, бивши заменик начелника Ресора државне безбедности Зоран Мијатовић. Модератор дебате била је Оља Бећковић.
Драгана Трифковић за REGNUM
НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање. Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.
Пише: Александар Стојановић
Поред идентификовања безбедносних изазова, ризика и претњи, задатак Стратегије националне безбедности јесте и утврђивање и таксативно навођење националних интереса, као вредности које треба постићи, очувати и унапредити, као и дефинисање безбедносне политике, сегмента једног ширег друштвеног дискурса, која (безбедносна политика) ће омогућити остваривање и унапређење прокламованих националних интереса.
Пише: Александар Стојановић
Изазови, ризици и претње које могу угрозити постојање индивидуе или колективитета представљају детерминанте безбедности, које се морају узети у обзир у настојању да се њихово дејство ограничи или у потпуности неутралише. Држава, као политичка организација која своју суверену власт спроводи на границама одређеној територији и над становништвом које ту живи, има најзначајнију улогу у остваривању безбедности на датом подручју.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и члан Председништва Двери је госовала у емисији „Интервју недреље“ код Оливере Манојловић Штрбац
У емисији је било речи о најновијој афери којом власт у Србији оптужује Русију за субверзивно деловање, о српском наоружању на истоку Украјине и Блиском истоку, нефункционисању институција државе и др.
Српски језик 
English 
Русский 
العربية 
Español 
Português 
Deutsch 
Français 
Italiano 
简体中文