Пише: Данијела Петковић, председник одбора за културу Центра за геостратешке студије
Да ли је позориште живот или се уметници играју живота? Да ли је садашњост описана у класичној литератури или савремени драматурзи пишу будућност? Ко су уметници, да ли деле судбину такозваног руског „лишнего человека “ или судбину ликова деле сви мислећи људи савременог друштва, већ сада удављеног глобализмом? Како живи и пролази „лишний человек “ савременог друштва? Ко су ти људи и да ли смо способни да их препознамо у продавници, на улици, у амбуланти, на бироу? Да ли је бабина пензија њихов хлеб и да ли би бедни студент времена Достојевског направио такав компромис? Колико вреди живот или мисао људи друштва неолибералног капитализма?
У Свечаној сали Грађевинског факултета у Београду, 28. маја је одржан скуп под називом „Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност“ поводом обележавања 145. годишњице рођења једног од највећих српских научника двадесетог века, Милутина Миланковића. Свечани скуп је окупио је бројне угледне званице, професоре, студенте и поштоваоце лика и дела овог великана.
Пише: др Владислав Б. Сотировић
Текуће 2024. г. се навршава 80 година од рођења др. Ибрахима Ругове, једног од кључних шиптарских политичара који су 1990.-их након разбијања СФРЈ здушно али потајно радили на разбијању територијалног интегритета Србије и, на жалост, уз директну помоћ Запада у томе и успели. Ко је (стварно) био др. Ибрахим Ругова?
Папа и не мора посетити Србију. Папистички дух дуализма по Србији и српским земљама деценијама институционализовано чинодејствује, надзире и кажњава
Movladi Aleroevich Visaitov is one of the most legendary figures of the Great Patriotic War. He was born in the Chechen Republic in 1913, in the village of Nizhny Naur in the Nadterechny district. He graduated with honors from the military cavalry school and by the beginning of the Great Patriotic War was a captain in a cavalry regiment.
Geschrieben Von: Paul Jeremic
Брзи слом југословенске краљевске војске у априлском рату давао је утисак непобедивости и апсолутне војне премоћи нацистичке војне машинерије. Међутим, једна група југословенских официра успева да избегне заробљавање, и одбија да призна капитулацију војске. Ова групација, на челу са генералштабним пуковником Драгољубом Михаиловићем стигла је на Равну Гору 11. маја и вођена Његошевим стиховима: “Ал’ тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија”, основала организацију под називом “Југословенска војска у отаџбини”. На овај начин је у најбољем светлу исказан антифашистички карактер краљевске војке и српског народа, који је добио свој први организовани покрет отпора за мање од месеца дана од краја рата.
