Wissenschaft und Gesellschaft

Wissenschaft und Gesellschaft

Отац Јован Пламенац: Да ли ће молебани одбранити КиМ или ће српски народ превести жедног преко воде?

Пише: Протојереј Јован Пламенац
Да ли ће најављени молебани задржати Косово и Метохију у саставу Србије, па тако и сачувати тамошњи српски народ (не само вјерни) и тамошње цркве и манастире? 
За почетак, како ћемо се молити на молебанима? Како се иначе молимо? Хоће ли наша молитва бити усрдна, или ће док се молимо наше мисли лутати по обиљу медијских плодова којима смо засути, маркетима, обавезама које нас чекају, нашим тегобама…?  „Ако човек у срцу не осећа да је грешник, Бог неће услишити његову молитву“, каже наш, и нама тако близак, патријарх Павле. Хоће ли заиста сви на овим молебанима у својим срцима осјећати своја сагрјешења и кајати се због њих? Хоће ли ико?

Wissenschaft und Gesellschaft

Свештеник Михаило: Зашто Црква ћути док колонијална управа ставља тачку на издају?

Пише: Свештеник Михаило Смиљанић

Доживели смо, изгледа, да будемо сведоци сумрака модерне српске државе, која је готово два века сијала као светионик многим народима. Сада, када се неспособна колонијална управа припрема да једним потписом стави тачку на смисао њеног постојања, и да је претвори од државе у територију, и њене грађане из сувереног народа у популацију, често се чује једно питање, један вапај: Зашто Црква ћути?

Wissenschaft und Gesellschaft

Небојша Катић: О духу полтронства и подаништва

Пише: Небојша Катић

У Србији, држави сваковрсног дисконтинуитета, подаништво, полтронство, често и бешчашће, трајни су феномени. Мењају се вође, системи и идеологије, мењају се границе државе, мењају се механизми пропаганде, контроле и репресије, слаби или јача утицај спољних центара моћи. Све се мења, само механизам власти који почива на удвориштву остаје исти и увек са истим, погубним последицама по судбину државе и њене будућности.
Да ли је устројство државе тоталитарно, ауторитарно или демократско, да ли је демократија либерална или нелиберална, чини се да је небитно за феномен о коме је овде реч. Можда би зато требало увести некакав нови појам, нпр. удворичка, или карикатурална демократија.

Wissenschaft und Gesellschaft

Александар Милутиновић: Размишљања једног обичног српског министра

Пише: Александар Милутинови

Иако не сматрам професионални спорт меродавним за оно што чини живот важним и суштинским, ипак је било лепо и емотивно бити Србин док је господин Новак Ђоковић прослављао освајање свог 10-ог Australien open-a, 22. Grand slam трофеја и повратак на место број један, светске листе тенисера. Весели се, српски роде!!! Браво, Новаче!

Wissenschaft und Gesellschaft

Игор Радошевић: Рио Тинто признао да је држава преварила народ

Полемика око литијума у Србији траје већ годинама. Актуелна власт, заступајући интересе компаније Рио Тинто, годинама убеђује грађане Србије како је литијум историјска шанса, док са друге стране избегава да призна да ће последице прераде литијума бити погубне по воду, земљу и будућност грађана Србије.  

Под притиском децембарских протеста и блокирања аутопута код моста Газела, држава се „званично“ повукла из свих пројеката везаних за ископавање литијума у Србији и тиме је наводно стављена тачка на ту тему. Да ли је ту крај саге о Рио Тинту? Није. Ово је само почетак. Време је да анализирамо овај проблем по следећим тачкама:

Wissenschaft und Gesellschaft

Игор Радошевић: Какав национални стадион нам треба?

Пише: др Игор Радошевић

Идеја о изградњи националног стадиона је већ годинама актуелна тема која је прихваћена од стране грађана Србије, пре свега због застарелих и запуштених стадиона који не испуњавају основне стандарде УЕФА и ФИФА да би се на њима организовала велика спортска такмичења. Тренутна ситуација у којој се стадиони у Србији налазе је катастрофална и само је питање времена када ће УЕФА забранити (иако су годинама упозоравали) домаћим клубовима да на својим стадионима играју међународне утакмице.

Wissenschaft und Gesellschaft

Божидар Здравић: Српска омладина

Пише: Божидар Здравић

Гимназијалац из Бруса

Младост, по многима најбезбрижније доба живота, резервисано за непромишљеност, уживање и необзирност, на тренутке је узимало маха у Србији. Свест о националном идентитету код срспске омладине, варирала је кроз деценије иза нас. Кренувши од самих почетака 20. века, наилазимо на младе људе код којих је осећај за родољубље био на највишем степену у савременијој историји Србије. Волели су своју земљу, народ и краља. Давали су прави пример будућим нараштајима.

Wissenschaft und Gesellschaft

Two Albanian Leagues (1878/1899) and Greater Albania

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Romantic nationalism and the Balkans

In the 19th century, Europe witnessed the rise of romantic nationalism, which created contemporary nations.[1] Many European states, based on the concept of ethnicity (common origin, culture, history, language, and tradition), were founded at the time, including the people living in the territories of Serbia, Montenegro, Greece, Bulgaria, Croatia, Slovenia, and Romania. However, a number of contemporary regional nations remained at that time without their national states like Slovenians, Croatians, Macedonians, and Albanians. Some of these nations temporarily solved in the 20th century their national aspirations via common states, like Croats, Slovenians, and Macedonians (within several types of Yugoslav political entities).[2]

Wissenschaft und Gesellschaft

Александар Милутиновић: У сусрет својевољном краху једног народа – Pride за Косово

Пише: Александар Милутиновић

Голи оток, јавно скривени симбол државе описане као антисрпско кретање, постао је и несвесно наша умна и животна стварност. Паралелни свет. Можда је то била крвава претеча данашњих ријалитија, када свесно и под неким притиском бирамо да гледамо више у ТВ, више него у живот који измиче. Најобразованији су нас повели тим путем и први пристали на све  лоше. Остали су следили. Шта ће било ко условно мање важан, кад професори (махом) на све ћуте и налазе изговоре и оправдања за одступ од свега што смо некад  успешно били?

Nach oben scrollen