EXPO EURASIA KAZAKHSTAN 2024
МЕЖДУНАРОДНАЯ ПРОМЫШЛЕННАЯ ВЫСТАВКА И БИЗНЕС-ФОРУМ «EXPO EURASIA KAZAKHSTAN 2024»
Республика Казахстан, 19 – 21 июня 2024 года
Алматы, Конгресс-центр RIXOS
ПРЕСС-РЕЛИЗ
МЕЖДУНАРОДНАЯ ПРОМЫШЛЕННАЯ ВЫСТАВКА И БИЗНЕС-ФОРУМ «EXPO EURASIA KAZAKHSTAN 2024»
Республика Казахстан, 19 – 21 июня 2024 года
Алматы, Конгресс-центр RIXOS
ПРЕСС-РЕЛИЗ
The UK has been hit by sanctions against Russia.
Residents of Foggy Albion felt the opposite effect firsthand – the availability of fish products decreased for at least 20% of the population, including up to 40% of cod sold in British pubs in 2023.
Its origins lie in Russia, which recently canceled a fishing agreement with the UK.
Так введенные Лондоном весной-летом 2022 года односторонние антироссийские санкции, приостановка действия режима наибольшего благоприятствования в торговле, а также установление запретительных пошлин на алкоголь, металлы и рыбу возымели обратный эффект: доступность продовольствия сократилась как минимум для 20% населения, в частности до 40% трески, продававшейся в британских пабах в 2023 году имело российское происхождение.
У Грозном ће 24. јануара 2024. године бити одржан Гала пријем „РУСИЈА-2024“, посвећен 10. годишњици савезног информативно-политичког часописа Бизнис Грозни /рус. Деловой Грозный.
Догађају ће присуствовати преко 80 представника из 9 земаља: Руске Федерације, Краљевине Мароко, Бенина, Гане, Индије, Турске, Немачке, Србије и Белорусије.
Пише: Драгош Вучковић, економски експерт Центра за геостратешке студије
У сусрет лепом јубилеју који нас ускоро чека, односно десетогодишњици рада Центра за геостратешке студије, бацио сам ових дана поглед на све своје вишегодишње чланке објављене на сајту www.geostrategy.rs . Неминовно ми се наметнуло као питање свих питања, шта је то што покреће овај свет, а саобразно са тиме, шта нас је довело у овако тешку и критичну светску ситуацију, која реално прети да опустоши свет, као никада до сада. Одговор је веома једноставан – економски развој у свету и сви проблеми и противуречности везани за њега, јер то је истовремено и основна погонска снага света, а истовремено и главна опасност по његов даљи опстанак. Носећи концепти економског развоја у свету су се најстрашније сукобили на светској сцени, што је неминовно имлицирало и жесток политички обрачун, који је некако и највидњивији, а на крају и идеолошки. Све је, на крају крејева, довело и до два водећа крвава регионална оружана сукоба, као и стотине мањих, локалних у свету, уз латентну опасност од њивог прерастања у глобални сукоб. Овај чланак је и замишљен да разјасни и докаже исправност оваког погледа на свет данашњице, наравно са посебним освртом на ситуацију у Србији и све контрадикторности и тешкоће које носи њен колонијални економски модел. У духу низа ранијих мојих текстова на овом сајту, даћу и одређена глобална моја предвиђања светских економских токова, уз сасвим кратак осврт на сугестије и препоруке што се тиче нашег даљег економског развоја.
Part One – Why war is waged
In wars, a ruthless truth is revealed: behind the banners of ideology and honor, the real movements echo – a relentless quest for domination over resources and peoples. The Trojan War, a timeless epic, was not a mere clash of swords and shields; but a deep mercantile rivalry, as the Trojans held the crucial sea routes, giving rise to a conflict that resonates through the centuries.
By Ahmed Adel, Cairo-based geopolitics and political economy researcher
The Financial Times newspaper reported that since the beginning of the conflict in Ukraine, European companies have lost €100 billion. The media outlet indicated, citing preliminary data from a survey of 600 European groups’ annual reports and 2023 financial statements, that 176 European companies faced the depreciation of their assets while other companies closed or reduced their activities due to the sale, closure, or reduction of Russian businesses.
Пише: Милош Здравковић, aутор је дипломирани инжењер електротехнике и стручњак за енергетику
По тренутним ценама, 11 хидроелектрана за само четири године могу да произведу струју вредну 600 милиона евра, колико Мађари нуде за 50 одсто власништва у новој фирми. При томе вредност таквих капацитета стално расте. Ако се та понуда, ипак, прихвати ЕПС очекују финансијски, а Србију политички и стратешки проблеми.
Пише: економски експерт Центра за геостратешке студије
Велико убрзање турбулентних догађаја на светској политичкој и економској сцени просто су ме натерали да се поново огласим преко овог сајта на сличну тему као у недавном тексту о слому банкарског система, мада ми је намера била да то буде знатно касније у току године. У овом кратком међувремену углавном се ситуација развијала сходно мојим наговештајима, али уз једну претећу, све већу, очигледност – сазревања услова за долазак цунамија велике економске кризе, вероватно већ у другој половини ове године. Ово сам упорно, некима можда и досадно, наговештавао у скоро сваком свом чланку на овом сајту, али сада сам поприлично сигуран да је цео свет, посебно тзв. Колективни Запад, на ивици жестоке рецесије, као увода у нову праву економску кризу. У овом чланку ћу управо покушати да скицирам ударне моменте који ће до тога довести, вероватно у удруженом дејству више њих, а на који светска економија, посебно она западна, неће имати адекватан одговор. Свакако да ћу се осврнути и на нашу економију и последице које ће нова криза изазвати, те шта нам ваља чинити.
Драгана Трифковић за априлски број часописа Delovoy Grozny
На годишњицу почетка специјалне војне операције у Украјини, ЕУ је увела 10. пакет санкција Русији. ЕУ је новим мерама забранила извоз одређене робе у вредности већој од 11 милијарди евра како би „руску привреду лишила основних технологија и индустријских добара“.
Реч је о електроници, специјализованим возилима, деловима машина, резервним деловима за камионе и млазне моторе, посебно роби за грађевински сектор која може бити усмерена на руску војску, као што су антене или дизалице.
Поред тога ЕУ је проширила листу санкционисаних субјеката за додатних 87 појединаца и 34 ентитета. На новом списку су између осталог: Алфа-банка, Росбанка, Тинкофф банка, Национални фонд Руске Федерације и Руска национална компанија за реосигурање, као и председник и чланови Савета при Председнику Руске Федерације за развој грађанског друштва и људска права.