New Format for Discussing Kosovo

Dragana Trifkovic for SPUTNIK International

MOSCOW, October 31 (Sputnik) – Russia could take on the role of mediator in talks between Serbia and Kosovo, the deputy chairman of the Russian lower house’s committee on international affairs, Alexey Chepa, told Sputnik on Thursday.

 

„If bilateral talks fail [to settle the problem], we need to engage a third party who will manage to skirt contentious issues. Russia could become a potential third party to the negotiations [between Serbia and Kosovo],“ the lawmaker stressed.

Continue reading

Руски утицај на Балкану, коме Кремљ шаље поруку и каква је та порука?

Пише: Милош Здравковић

 

Проћи ће још неко време пре него што ће се власт у Србији потпуно определити (народ се одавно определио) ком табору припада, а можда успе и избећи такво стање. Ипак, руски С-400 противавионски и противракетни системи су у Батајници били са разлогом, да својим громогласним лансирањем помогну званичном Београду  да размисли о будућности, а свима другима да их чују. Они су овде у функцији разгласа руске спољне политике која задњих десетак година на светској сцени жели управо то, да се чује. У томе и успева где год да се поново појави, а поново је овде можда кључна реч.

Continue reading

Пољска треба да размисли о повлачењу признања Косова

Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије, пољским медијима prostozmostu.pl

 

Влада Србије недавно је упозорила да Косово планира да се споји са Албанијом и створи заједничку државу. Шта мислите о томе? Да ли је то могуће?

Процес изградње Велике Албаније је увелико у току. Овде се не ради само о припајању територије Косова и Метохије Албанији, већ и о припајању делова Грчке, Македоније и Црне Горе. Албанци желе да припоје све оне територије на којима живе припадници њиховог народа и то сматрају легитимним путем за национално уједињење. Овакве идеје су изузетно опасне али нажалост Албанци имају подршку одређених западних центара моћи да делују у том правцу.

Continue reading

Афера Епштајн – новац, моћ и проституција

Пише: Небојша Катић

Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.

Continue reading

Распад политике Александра Вучића

Пише: Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије

Како су и могли да очекују они који су пажљиво пратили посету премијера Русије Дмитрија Медведева Србији 19. октобра, та посета окончана је пропашћу за председника Србије Александра Вучића.

Continue reading

„Западни Балкан“ као изабрани безизлаз

Пише: професор Слободан Самарџић

Жалосно је што је Србија своју будућност везала за групу новостворених и зависних квази-држава и народа са којима игра улогу тзв. западног Балкана у новијој западној прерасподели простора. Можда је Србији то заслужена казна за лако изгубљени двадесети век, али ако је и казна – превише је. Српска политичка класа, заједно са владајућим културним погоном, води радикалну политику кривице. Али, она је наметнута и има функцију уједначења под фирмом „западног Балкана“ у оквиру политике „колективне одбране запада“. Нико није боље дефинисао ту домаћу политику пужеве кућице од самог великог вође – „ми на Косову немамо ништа и нико нам ништа ни не нуди“.

Continue reading

Када је бојкот избора неопходан и оправдан?

Пише: професор Слободан Самарџић

Бојкот избора је ванредно средство политичке борбе. Као такав, он одговара само ванредним условима. О томе шта су ванредни услови ваља расправљати. То није правно одређена ситуација као што је ванредно стање. Иако и ванредно стање подлеже процени и одлуци, што је увек ствар политичког субјекта који је уставно или на други начин одређен да делује, оно је ипак правно уређени институт. Ако легално одређени државни орган процени да су се стекли уставни услови за проглашење ванредног стања и сходно томе донесе одлуку, више нема расправе.

Continue reading

Русија јасно за Резолуцију 1244

Драгана Трифковић за EurAsia Daily

 

Посета Дмитрија Медведева Београду, поводом 75. годишњице ослобађања српске престонице је још једна у низу значајних посета руских државника. За Русију је обележавање овакве годишњице од велике важности, ако узмемо у обзир то да се спроводи ревизија историје при којој западне силе покушавају да ставе улогу СССР у негативан контекст. Тиме желе да оспоре победу Црвене армије у Другом светском рату. Видели смо већ многобројне примере земаља из Југоисточне Европе, које уклањају совјетске споменике.

С друге стране, обележавање 75. годишњице ослобађања Београда има сасвим другачији контекст.

Continue reading