Пише: Славиша Батко Милачић

Од распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, aлбански фактор је међу главним актерима нестабилности на Балкану. У исто вријеме Албанци су главни геополитички партнер Сједињених Америчких Држава у региону. У складу са тим, пројекат Велике Албаније, који датира из 19. вијека и представља идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу је никад актуелнији. Наиме, Призренска лига је 1878. године тражила признавање националног идентитета Албанаца и аутономију Албаније у оквиру Османског царства. На скупу одржаном у Бајракли џамији у Призрену, тражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила све Албанце на Балкану. Од тог пројекта се није одустало до данашњег дана.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Dragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien

Утемељивач реалполитичког промишљања политике Макијавели утврдио је правила и описао технику освајања и задржавања власти. Један од његових савета је „Ако се окружите ласкавцима то је почетак вашег краја, зато што вас ласкавци одвајају од реалности, а ви морате да знате реалност, не можете да владате у неком свету који сте сами себи измислили“.   

Србија је очигледан пример да је могуће владати у измишљеном свету, али наравно питање је: колико дуго?

До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди.

Пише: Дејан Баљошевић

Пише: професор Слободан Самарџић

Избори за Европски парламент (ЕП) овога пута били су корисни. Хоћу да кажем да су они после више деценија постали прилично меродавни за оцену стања Европске уније. Још колико претходни избори, одржани пре пет година, иако су се збили у временском средишту системске кризе Уније (2014), нису имали никакав значај за сагледавање реалне ситуације. Били су рутински, у тренду серије претходних избора, који нису одлучивали ни о чему значајном. Како у претходних пет година (2009-2014), тако и у годинама после избора (2014-2019), изабарани сазиви били су крајње маргинализовани у основној политичкој делатности (преосталих) институција које су се бавиле кризом. Овога пута, када је о изборима реч, ствари су се ипак промениле, макар у погледу изборних индикатора за политику која ће уследити.