Пише: Милош Здравковић
Кад се Америка заинтересује за стање људских права — држава обично поседује нафту !
Проблем Венецуеле, сличан је проблему Србије са почетка века — шта год да се деси, биће лоше по Венецуелу. Америка нема визију демократске и напредне Венецуеле. Они имају визију једног сателита, додуше богатог нафтом, а видимо како пролазе земље у којима су САД имале визију. Све те земље су „бивше“. Све су дугорочно подељене, у свима њима нема мира.
Драгана Трифковић за Руску народну линију
Да ли су демонстрације у Србији спонтане или их неко споља подстиче?
По многобројним питањима медија у вези са актуелним протестима у Србији (не само из Русије) видим да постоји бојазан од обојене револуције. То наравно није случајно ако имамо у виду да је протеклих година, или боље рећи деценија, мешање западних сила довело до смене многих (њима) неподобних режима а у неким земљама до дуготрајне кризе или ратног сукоба. Због свега тога опрез неупитно треба да постоји али он не сме да подразумева укидање права људи да изађу и демонстрирају против нечега што мисле да је лоше.
Драгана Трифковић за ЕurAsia Daily
Како оцењујете резултате Путинове посете Београду?
Посета председника Руске Федерације је дошла у једном изузетно важном и сложеном тренутку за Србију. Сарадња Србије са Русијом је од изузетног значаја и морала би да има стратешки карактер. Можемо да видимо да са руске стране постоји искрена воља и иницијатива да се наша сарадња побољша и продуби у свим сегментима. У складу са тим, током посете Србији руска делегација је водила разговоре на разне теме. Било је речи о сарадњи на пољу: економије, образовања, културе, енергетике, одбране, транспорта, инвестиција, социјалне заштите и политике. Током посете руског председника Србији, потписано је преко двадесет докумената између две стране. Већина потписаних докумената су меморандуми који у пракси могу да остану само на нивоу изражене добре воље. Због тога је тешко говорити о конкретним резултатима већ је неопходна анализа и оцена тога како се потписани договори спроводе, након одређеног времена.
Пише: Милош Здравковић
Овде се намеће логично питање где иде Србија. Да ли је то Европска Унија, која нас сигурно неће примити пре 2025. Године (моје мишљење никада) и која нам нуди штап и шаргарепу, а при томе је штап све дужи, а шаргарепа све мања? Алтернатива је у изналажењу аутентичног независног пута у међународном окружењу који неће одбити европске (читај Западне) партнере, а при томе Србију учинити пожељним партнером за сваку добру економску (а тиме и политичку) иницијативу. За сада на политичкој сцени Србије нису присутне странке и покрети које су у стању да артикулишу и реализују такву економску политику – већ само имамо плиткоумне политичаре и на власти и у опозицији који зарад својих личних или групних користи причају да „Европска Унија нема алтернативу“.
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
за Руску народну линију уочи посете Владимира Путина Србији
By Dragana Trifkovic, member of the AFRIC Observer Mission
Organizing elections in the Congo is not easy. The country is large without the necessary infrastructure and roads.
Пише: Драгана Трифковић, члан посматрачке мисије AFRIC
Демократска Република Конго је друга по величини афричка земља са популацијом од око 80 милиона становника. На афричком континенту заузима централно место и њена позиција је веома важна за све путеве у Африци. Међутим велики проблем представља нестабилна ситуација у земљи где су претходних деценија вођени крвави ратови. У два рата од 1996-1997 и 1998-2003 изгубљено је преко 5 милиона људских живота. И данас је ситуација у источном делу земље изван контроле, јер се ту налазе наоружане групације. Безбедносна ситуација је релативно стабилна у већим градовима али је слобода кретања ограничена.
| Пише: Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ | |
|
Не треба бити много паметан и не закључити да је формирање „војске Косова“ остварено у складу са договором Хашима Тачија и Александра Вучића. Иако се скоро годину дана уназад наговештавало из Приштине да ће доћи до формирања војске Косова Београд је ћутао. Ниједном реченицом Александар Вучић није упозорио западне земље да ће у случају формирања војске Косова он кренути са реализацијом Кумановског споразума којим је предвиђен повратак до хиљаду српских војника и полицајаца. Реакција актуелних власти из Београда, изузев вербалних осуда, је била више него млака. Све се свело на перформанс митровачких студената о сахрањивању међународног права и Резолуције 1244. Захтев за хитном седницом Савета безбедности је прво стигао из Русије па тек онда из Србије.
19
Dez.
Косово и Метохија, европски случај насилне сецесијеDragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien
На иницијативу „Центра за геостратешке студије“ уз подршку г. Бошка Обрадовића и „Српског покрета Двери“, захваљујући љубазности нашег домаћина чешког посланика г. Јаромира Кохличека у Европском парламенту је 28. новембра одржана конференција под називом „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“. На конференцији је делегација из Србије у саставу: професор Слободан Самарџић- бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије, Драгана Трифковић- директор „Центра за геостратешке студије“ и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“ и Марија Јањушевић-народни посланик и члан Председништва „Српског покрета Двери“, имала прилике да поразговара са посланицима ЕУ о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и да им изложи своје ставове о самој суштини конфликта као и да предложи решења. Велики допринос овом скупу дао је г. Жак Огар-бивши командант француских снага КФОР-а на Косову и Метохији, аутор књиге: „Европа је умрла у Приштини“.
Start typing to see posts you are looking for.
|
