Geopolitik und Politik

Пише: Милош Здравковић

Временом је постало јасно како Македонија заправо и нема моћних пријатеља у међународној заједници који би заговарали њихове интересе. У такозваној „међународној заједници“ Грци имају јак лоби, Бугарска је чланица ЕУ, док су Сједињене Државе моћни покровитељ и апсолутни заштитник Албанаца. А и Србија има довољно својих проблема да би енергију трошила на заштиту и онако незахвалних комшија.

Да је лако бити успешан генерал после завршене битке, индиректно је потврдио и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекавши: „Југославији смо дали све, а данас нам лупају шамаре“.

Шеф српске дипломатије рекао је да ће Србија играти конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у за њу важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.

Пише: Милош Здравковић

Сувише је мала и бедна била визија једног гувернера Арказаса, једне од најзаосталијих држава САД. И наивно је веровао је да ће се његови снови остварити преко једног његовог пијаног „пајташа“. Он је маштао о посрамљеној и дезинтегрисаној Русији, омраженој од суседа и целог света. Уместо тога се десило управо супротно. Русија је постала прогресивна, безбедна држава која ради на поткопавању западног неолибералног поретка. То је редак пример да се велика империја поврати након историјског пораза.

Једног септембра 1994. године Борис Јељцин је био у Вашингтону у државној посети свом новом пријатељу, председнику Билу Клинтону. Совјетски Савез се распао само три године раније, а односи између САД и Русије су „цветали“ – јер Јељцин је одржао обећање сахранивши са своје стране деценије непријатељства. У Русији је стање било хаотично, али крхки демократски процеси и настајање капитализма је узимало маха. У том смислу, Клинтон и Јељцин су изградили савез у циљу спречавања снага државне безбедности Русије да преузиму власт у Москви и изврше повратак у „Хладни рат“. Током једне раније посете Москви, Клинтон је рекао младим Русима да “изаберу наду уместо страха и пронађу нову дефиницију величине Русије.” (www.rusiainsider.com)

Пише: Милош Здравковић

Људи широм Европе напокон се буде из Америчког сна. Од Ламанша до Урала, од Балтика до Средоземља све више Европејаца схвата ко из темеља руши сан о Европи без граница. Како то бива у високобуџетним холивудским филмовима, убица је обично неко из блиског окружења, у којег жртва (Европа) има пуно поверење. Тако је и сада. Главна претња Европе није Владимир Владимирович, него онај ко у Путина упире прстом, вичући “држите диктатора”, а да се Власи не сете, Сједињене Америчке Државе.

Боинг је пре „уједињења Европе“ имао 90 процената светског тржишта авиона ( сада је ЕрБас јачи од Боинга), У Детроиту се производило седамдесет процената свих светских аутомобила ( сада је Детроит банкротирао)…

Али Власи се полако дозивају памети. У томе им помажу избеглице из северне Африке и са Блиског истока. Гледајући те џиновске реке унесрећених људи, које од грађана Европе извлаче и оно најбоље и оно најгоре, претећи да Европа одустане од својих кључних вредности које је чине најсоцијалнијим и најпросвјетљенијим континентом, просечан Европљанин мора да се запитати и већ се, на срећу, пита. Чекај, до ђавола, како је све ово почело? Ко је одговоран за ову библијску сеобу народа?