Geopolitik und Politik

Вуку Јеремићу треба одати признање због добровољног укључивања у дипломтско лобирање Београда против најављене Резолуције УН о Сребреници, ако ништа друго, онда због храбрости да води изгубљене битке.

Ако ништа друго, Јеремић има искуство са поразима на која се одговара дипломатским писмима. Слао их је у име тадашњег председника Бориса Тадића, онда када смо изгубили битку пред Међународним судом о питању проглашења независности Косова, на једно 40 до 80 адреса.

Informationsdienst des Menschen ist Bewegung der Serben aus Kosovo und Metohija "VATERLAND"

Неувођење санкција Русији је по званичним властима у Србији главна мера патриотизма у Републици. На сваку критику или прозивку издајничке политике Александра Вучића према Косову и Метохији одговор власти гласи – али ми нисмо увели санкције Руској Федерацији. Изливима русофилије прикрива се издаја националних и државних интереса у јужној српској покрајини.

By Dr. Vladislav B. Sotirović

Introduction

This article deals with the question of political and human/minority rights in the region of Kosovo & Metohija twenty years after the „2004 March Pogrom“ and twenty-five years after NATO’s military aggression on Serbia and Montenegro and occupation of the region. An importance of this research topic is in fact that for the first time in European history, a terrorist-style and mafia-ruled (quasi)independent state was created by a full diplomatic, political, economic, military, and financial sponsorship by the West under the umbrella of the NATO’s and the EU’s protective administration. The precedence of Kosovo’s self-proclaimed independence in February 2008 already had several negative „domino effect“ consequences elsewhere in Europe (the Caucasus, the Crimean Peninsula,  the Donbas region…). The article aims to present the current situation in Kosovo & Metohija and the possible consequences of the Kosovo case for international relations and the post-Cold War 1.0 world order.

Чини се да у Европи расте сумња: да ли треба да се помогне Украјини? Ако да, како може да јој се помогне? Одбаците сумње – можемо и морамо да помогнемо Украјини и украјинском народу. Постоји начин да се то уради интелигентно и ефикасно.

Где то жели француски лидер Емануел Макрон да утера Србију?, питање је које поставља Руска Газета у тексту везаном за посету Александра Вучића Паризу.
Француски председник Емануел Макрон позвао је српског колегу Александра Вучића да добровољно поднесе оставку и да се не меша у „развој“ земље Запада. Ово није речено директно, пише лист, али се јасно чита између редова.

Један од најзначајнијих глобалних догађаја који је праћен са огромном пажњом у 2024. години, били су председнички избори у Руској Федерацији који су одржани од 15-17. марта 2024. г. Како је објавила руска државна агенција РИА Новости, Владимир Владимирович Путин је добио 87,97 одсто гласова, што су аналитичари Кремља оценили као „најбољи резултат у новијој историји Русије“. Сваки од осталих учесника на председничким изборима добио је мање од 5 одсто подршке бирача. Такође, излазност је била веома висока – преко 73 одсто.

Dragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien

Шахиста и опозициони политичар Гари Каспаров, који је раније у Русији добио статус иностраног агента, сада је унесен на списак  терориста и екстремиста базе података Росфинмониторинга (Федерална служба за финансијски надзор Руске Федерације). На овом списку налазе се организације и лица у вези са којима постоје информације о њиховој умешаности у екстремистичке активности или тероризам. Каспаров се ту нашао у друштву припадника терористичке организације Исламска држава, Јеховиних сведока, окорелих криминалаца и др. преступника.

Аутор: Свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питањa и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

У ове свете и благословене дане часнога поста, када се сваки православни човјек труди да свој овоземаљски живот уведе у мирну луку Божијег пристаништа, задесиле су нас тужне вијести из пријатељске Русије. Ужасне сцене и трагичне слике масовнога убиства невиних цивила потресле су до дубине душе свако моралног и добронамјернога човјека. Десио се терористички акт – највеће зло савременог друштва. Чин безумног срама, највећег људског цинизма и изопачености, које не само да нема оправдање него захтјева и жестоку осуду и казну. Већ сада постаје јасно да су организатори овог трагичног догађаја у Москви украјинске специјалне службе, које као што је познато одавно активно сарађују са исламским радикалним групама. Покушаји терориста да се после крвавог покоља сакрију на територију Украјине, директно указују на умјешаност кијевскога режима. Терористичким нападом украјински марионетски режим покушао је да изазове панику и дестабилизацију руског друштва. Ова стратегија има неколико компоненти. Прво, да се што више застраше обични грађани. Друго, да кроз осећај страха и несигурности изазове незадовољство јавности због наводне „неспособности власти да заштити грађане“. Треће, да приморају Москву на неке политичке компромисе и уступке.