Пише: Милош Здравковић
Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршен. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу.
Пише: Гидеон Леви
Веома је важно сећати се прошлости; ништа мање није важно бити свестан садашњости без жмурења на једно око. Десетине државника које су дошле у Израел јуче се можда сећају прошлости, али свесно замагљују садашњост, оценио је израелски аутор Гидеон Леви у ауторском тексту поводом Међународног дана сећања на холокауст и посете светских лидера, који је објављен у листу Хааретз.
Драгана Трифковић за eurasia.expert
Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?
Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.
Пише: Никола Милованчев
Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“. Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.
Преносимо са News Front
Разговарали смо са др Дејаном Мировићем, професором Правног факултета у Косовској Митровици о новом Закону о слободи вероисповести који је донет у Црној гори.
Посланик опозиционе партије Алтернатива за Немачку, Петр Бистрон, члан Комитета за спољне послове Бундестага, жестоко је напао немачку партију „Зелених“ током расправе 16. јануара.
На дневном реду немачког парламента су били предлози за затварање америчке војне базе Рамштајн (предлог је поднела Левица /Die Linke) и предлог за забрану употребе војне базе за убиства која крше међународно право (предлог је поднела партија Зелених/ die Grünen).
Пише: Слободан Самарџић
Све је то тако сумњиво и смутљиво. У свом суботњем броју (11. јануар) Политика доноси насловни текст са великом сликом и насловом „Изборни цензус биће спуштен на три одсто“. Најстарији дневник на Балкану ово сазнаје „ексклузивно у врху власти“ и још, да ће се Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима изменити на ванредној седници Народне скупштине почетком фебруара.
Пише: Драгана Трифковић
Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.
Преносимо са theduran.com
Пад авиона у Техерану постао је трагична апотеоза ескалације тензија на Блиском истоку. Међутим, иако је Иран преузео одговорност за инцидент, многа питања остала су без одговора. није у питању само о лету ПС 752 који је летео за Кијев. Ова трагедија наводи на то да се размисли и о паду авиона на истоку Украјине, где је малезијски авион такође био оборен ракетом.
Драгана Трифковић за NEWS FRONT
Недавно објављена документа Министарства одбране Велике Британије у вези са догађајима из јула 1995. године у Сребреници, бацају потпуно ново светло на тумачење догађаја за време ратних дејстава у Босни и Херцеговини.
Један од докуменат који је био заведен као службена тајна, написао је Едвард Акден свом колеги Родерику Лину, приватном секретару тадашњег премијера Џона Мејџора. Допис је послат 11. јула 1995. године с циљем да се премијеру предоче сви важни подаци о ситуацији на подручју Сребренице.
