Dragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien
Hinweis
Auf Einladung des Komitees für internationale Zusammenarbeit der Staatlichen Duma der Russischen Föderation, ist eine delegation von ausländischen Journalisten, Vertreter von sozialen Organisationen und diplomatischen Missionen, die von mehreren Staaten besuchte 9. August Haft nicht. 120 in Yelenovka, nicht weit von Donezk.
Der delegation gehörten Vertreter aus Syrien, Nicaragua, Italien, Serbien, Frankreich, Nord-Korea, Deutschland und anderen Ländern, und unter den Delegierten war Dragana Trifkovic, Direktor des Zentrums für geostrategische Studien.
Једна од карактеристика хибридног рата који НАТО води у Украјини против Русије је информациони тероризам. Иако је овај термин од скора у употреби, појава коју тај термин означава добро је позната у тактици ратовања. Пропагандне делатности које су уперене против система вредности земље противника, психолошки делују на јавност. Иако постоје многобројни примери који осликавају ову појаву, нацистички пропагандиста Гебелс је њен најпрепознатљивији симбол. Циљ пропаганде која дезинформише јавност о ратним дешавањима је усмеравање осећања и провоцирање понашања људи ка постизању ратних планова.
Агресивна анти-руска пропаганда у великој мери је допринела изазивању конфликта између Русије и Украјине, који је прерастао у војни сукоб након државног преврата на Мајдану 2014. године. Рускојезично становништво је од тада изложено директним војим нападима сопствене државе и укидању свих људских права. Након вишегодишњих напора које је Русија уложила како би конфликт решила дипломатским путем, постало је очигледно да спољни центри моћи који контролишу украјински режим, нису на то спремни.
Од почетка специјалне војне операције демилитаризације и денацификације Украјине, коју је 24. фебруара покренула Руска Федерација, марионетска власт у Кијеву тврди да ће Русија претрпети пораз. Такву теорију подржавају и многобројни западни медији. Иако се до пројекција може доћи анализом чињеница, које говоре у прилог томе да је војна моћ Русије неупоредиво већа од Украјине, невероватно је колико је јавност подложна неаргументованим тврдњама. Овде треба узети у обзир и то да руска страна у досадашњим дејствима, користи тек десети део својих војних ресурса. У сваком случају, није ме изненадила вест објављена јуче у Украјинској правди да 98% Украјинаца верује у победу, што је показала анкета (спроведена на територијама Украјине без Донбаса и Крима) социолошке групе Рејтинг, по наруџбини америчког института IRI.
Увидом у ситуацију на територији војних дејстава, стиче се сасвим другачија слика. И поред жестоког отпора који пружа украјинска страна, војске ДНР и ЛНР уз подршку руске армије и других добровољачких јединица, константно напредују и ослобађају нове територије. Процењује се да ће операција у Донбасу до краја лета бити завршена и да ће циљеви бити усресређени даље на друге области. То наравно не искључује наставак провокација украјинске стране у Донбасу и на Криму, док ће пограничне области Русије које су сада повремено под ударом (Брјанск, Курск, Белгород и др.), бити све више недоступне, како се линија фронта буде померала ка западу.
Очигледан пример медијске манипулације, која се у Русији назива и „укропропаганда“ је тврдња Кијева да је руска страна (оптужују приватну војну компанију Вагнер) произвела експлозију у притвору 120. у месту Јеленовка, у коме се налазе украјински заробљеници. Међу њима су и припадници батаљона Азов, који су предали положај у фабрици Азовстаљ у Мариупољу. У ноћи између 28 и 29. јула (око 23 часа), један смештајни објекат притвора, погођен је ракетама које су пробиле лимени кров и експлодирале у објекту где су у том моменту спавали украјински заробљеници. На лицу места погинуло је 47 заробљеника, док је још четворо подлегло повредама у болници, а рањено је преко 75.
На позив Комитета за међународну сарадњу Државне думе Руске Федерације, 9. августа је међународна делегација, у којој сам и ја била, посетила овај притвор у месту Јеленовка. Том приликом смо обишли погођени објекат затворског комплекса, где је одржана и конференција за новинаре, обавили смо разговор са затворским чуварима, али и са заробљеницима из батаљона Азов, који су преживели напад. Оно што смо могли да установима након уласка у објекат чији чврсти бетонски зидови нису срушени, је то да се несрећа догодила након што су ракете пробиле кров зграде, чији лимени делови су висили са плафона. У призору као из филмова страве и ужаса, могли смо да видимо нагореле металне кревете на спрат у којима су лежали заробљеници у моменту напада, поцрнеле бетонске зидове, изгореле инсталације, трагове крви, а у објекту се осећао и даље непријатан мирис.
На први поглед је очигледно да до експлозије није дошло минирањем објекта изнутра, већ је она изазвана ракетама које су погодиле објекат. Војни експерт који се бави војном техником и наоружањем, показао нам је остатке ракета лансираних из америчког ракетног система HIMARS, који америчка страна доставља украјинској војсци. Овај ракетни систем (шестоцевни) је у стању да испаљује широк спектар различитих ракета (MFOM) у домету до 70 километара. Ракете су у објекат ушле вертикално са крова, што одговара карактеристикама ракетног система HIMARS, где испаљена ракета дуго достиже висину, а затим пада на навођени циљ под вертикалним углом. Остаци америчке ракете имају специфичне шаре, по којима су препознатљиве. Поред тога, преживели заробљеници са којима смо разговарали, потврдили су нам да је до несреће дошло када је објекат погођен ракетама. Осим што америчке ракете имају разорно дејство за прецизне циљеве, оне приликом пада развијају и високу температуру. Тела погинулих заробљеника су због тога била потпуно угљенисана до костију. После несреће тела су предата на експертизу, тако да их нисмо затекли приликом обиласка притвора, али сам имала прилике да видим фотографије које је забележила моја колегиница канадска новинарка Ева Бартлет, наредног јутра након несреће. Она је и сама посведочила да иако је обилазила многа конфликта подручја на Блиском истоку, такав стравичан призор раније није видела. Чувари затвора који су били присутни те вечери, потврдили су нам да је објекат погођен ракетама. Представници власти Доњецке Народне Републике, рекли су нам да је Украјина инсистирала на томе да заробљеници из Азова буду смештени у овај затвор (што значи да су знали прецизне координате).
Након изласка из објекта у коме се догодила несрећа, обавили смо разговор са заробљеницима из батаљона Азов, који су те вечери успели да избегну смрт. У дворишту затворског комплекса, стајала су четворица заробљеника, која су ратовала у јединицама злогласног Азова. Сва четворица били су из различитих градова (Одеса, Мариупољ, Харков и Запорожје), узраста од 23-32 године. Било им је очигледно непријатно да одговарају на новинарска питања. Изнели су верзију догађаја од те ноћи, која одговара тврдњама руске стране, да је објекат погођен ракетама. По њиховој перцепцији догађаја, јасно је да су преживели трауму која ће на њих оставити психичке последице. Нису имали одговор на питање да ли виде разлог због кога би украјинска војска њих сматрала легитимним циљем. Рекли су да би волели да о томе попричају са страном за коју су ратовали и да поставе питања. Оно што је на мене оставило највећи утисак приликом разговора са њима, је то да не осећају никаву грижу савести, јер заправо не схватају ни суштину, а ни дубину тог конфликта. Потпуно је јасно да је пропаганда, о којој је на почетку било речи, успела да зомбира украјинске ратнике. На питање да ли после свега што су преживели жале због тога што су постали учесници рата, одговорили су ми да је то била њихова обавеза да се одазову позивима да заштите своју земљу. Као највећу жељу изразилу су потребу да се што пре врате својим кућама. Стиче се утисак да би се поново укључили у рат и поступали исто као и раније. Нешто у њиховим очима не оставља ни мало простора за другачији утисак.
Притвор у Јеленовки смо напустили брзо, након што су почеле да одјекују детонације у непосредној близини. Линија фронта у том моменту, била је на 12 километара од притвора, што је сасвим довољно за дејство HIMARS-а. Са нашом делегацијом у Јеленовки, боравио је и амерички глумац Стивен Сигал, који снима документарни филм о Донбасу. Након Јеленовке делегација се упутила у центар Доњецка, где се састала са председником Доњецке Народне Републике, Денисом Пушилином.
Као закључак о несрећи у притвору Јеленовка, неопходно је истаћи да руска страна није имала никаву мотивацију да минира објекат затворског комплекса, како то тврди Кијев. Затвореници су изјавили да се са њима хумано поступа, да им је указана лекарска помоћ, као и свим осталим затвореницима који су повређени током ракетних напада украјинске војске. Потврдили су нам да у затвору имају нормалну исхрану и да у слободно време разговарају, играју друштвене игре и читају књиге (на руском и украјинском језику). С друге стране затвореници су били у процесу даваља исказа, што за Украјину значи много непријатних сведочанстава. По свему судећи, Украјина је имала потребу да уклони непожељне сведоке, а можда и да их казни због тога што су се предали.
13. август 2022.
Anweisungen:
https://regnum.ru/news/polit/3666559.html
https://www.pravda.com.ua/rus/news/2022/08/11/7362903/
https://www.military.com/equipment/m142-himars
https://russian.rt.com/nopolitics/article/1035513-stiven-sigal-film-donbass
https://rg.ru/2022/08/09/sluckij-osmotrel-sizo-v-elenovke.html
https://aif.ru/politics/sluckiy_pokazal_inostrannym_zhurnalistam_razbomblennoe_sizo_v_elenovke
