Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews
- 2018 године сте посетили Крим као члан комисије иностраних посматрача. Да ли је то био ваш први долазак на полуострво? Ако није, да ли сте осетили неке промене од када је Крим у саставу Руске Федерације?
На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.
У року од 5 година које сам пратила као развојни пут Крима, десиле су се очигледне промене.
Полуострво је практично стагнирало годинама, а онда су дошле велике промене повратком у састав Русије. Много је уложено у инфраструктуру полуострва, изграђен је нови аеродром, мост који повезује Крим са Краснодарском облашћу, изграђене су нове школе и болнице, обновљена је путна мрежа. Многобројне колеге из европских, афричких, азијских и других земаља, које су боравиле на Криму, импресиониране су.
- Тада је Крим већ био 4 године у саставу Русије. Да ли по вашем мишљењу народ на Криму подржава повратак полуострва у Руску федерацију? Зашто?
Имала сам прилику да разговарам са становницима Крима и немам никаквих недоумица око њихове жеље за повратком у састав Руске Федерације. Стекла сам утисак да се они у саставу Украјине никада нису осећали комфорно и да су свих протеклих година и деценија, прижељкивали да се врате у свој дом.
То могу да тврдим на основу разговора са становницима Крима са којима смо могли слободно да разговарамо као посматрачи избора, или учесници међународних конференција.
Навешћу један пример који је на мене оставио утисак. Једног јутра сам рано изашла у шетњу Јалтом поред мора, како бих посматрала излазак сунца. На клупи је седело двоје старијих људи и пролазећи поред њих чула сам део њиховог разговора: “Дошла је Русија и вратио се ред“.
- Да ли сте имали прилике да причате са становницима Крима? Да ли су сам рекли шта се променило на лоше или на боље од када је Крим део Руске Федерације?
Становници Крима су задовољни колико се променио квалитет живота на полуострву за последњих пар година. Показивали су нам новоизграђене школе и обданишта. Имали су потребу да нам сами представе како је Крим напредовао и оно што сам могла да приметим је то да су увек полазили од тога да странци који долазе имају предрасуде о томе шта се догађа на Криму. Претпостављам да је то због пропаганде која се води у западним медијима и која нема везе са реалношћу. Русија је веома отворена у том погледу, као и становници Крима да странцима који долазе у посету полуострву понуде да сами стекну утисак и изведу закључке без утицаја пропаганде.
- У току вашег боравка на Криму, да ли сте приметили као посматрач неко кршење закона или људских права?
Боравак на Криму је увек био веома пријатан и због тога увек радо поново одлазим на Крим. Никада никаквих непријатности није било нити смо могли да осетимо лошу атмосферу. Напротив, могли смо да осетимо да је друштво усмерено ка изградњи правих вредности, међусобном уважавању и сарадњи. Закони се поштују као и људска права, посебно права мањина. Крим је мултиетничка средина и имали смо прилике да се сретнемо са припадницима разних мањина као што су кримски Татари, Грци, Бугари, Јевреји, а упознала сам и представнике српске заједнице.
- Шта мислите зашто Кијев претерује са својом позицијом да Русија “не даје слободу” народу који живи на Криму?
Мислим да такав став у Украјини износе политичке елите које су под утицајем страног фактора и посебно анти-руске пропаганде. Уверена сам да нећете наћи ни једног поштеног човека који је био на Криму, да потврди такве позиције. С друге стране, пратим дешавања у Украјини, као и у балтичким републикама по питању кршења људских права руског становништва. Укида се руски језик, а у Украјини је посебно проблематизовано питање цркве. Нисам видела да су заштитници људских права који критикују Русију због тобожњег кршења људских права на Криму, дигли глас против забране руског језика или отимања цркава верника Украјинске православне цркве. То је политика која се базира на двоструким стандардима и пропаганди и она не може да донесе ништа позитивно.
- Ако се сетимо ситуације на Косову где су Албанци рушили и палили српске цркве – ту можемо сигурно да кажемо да Албанци не поштују права косовских Срба на слободу вере. Да ли сте приметили нешто тако на Криму од стране Руске Федерације?
Сепаратистичка творевина Косово је свакако негативан пример по питању људских права. Тамо можете да видите како су Србима одузета сва права. Људи живе у енклавама под сталним страхом од напада који не престају. Последњих месеци било је много напада на повратнике Србе, вандализма над верским и другим објектима. На Криму имате сасвим супротан пример где мултиетничка заједница живи у хармонији, где се уважава свачије право да исповеда своју религију, право да развија своју културу и говори својим језиком.
Приликом последњег боравка на Криму видела сам да је изграђена нова велика џамија, која говори о томе колико се уважавају верске и сваке друге различитости. На Косову и Метохији је од доласка „демократије“ порушено преко 150 цркава и манастира Српске православне цркве, а да је западна јавност остала нема на те догађаје.
- Један од главних аргумената Европе је тај да је Москва анексирала Крим, односно да је присвојила без обзира на вољу локалног становништва “украјинску” територију. Да ли сте приметили неке знакове “окупације”?
Став о томе да је Русија окупирала или анексирала Крим је неоснован и непоткрепљен аргументима. Ако говоримо о историјским процесима, Крим је одлуком Хрушчова „премештен“ у Републику Украјину која је тада била у саставу Совјетског Савеза. Након распада СССР и формирања Украјине као независне државе, Крим се тим стицајем околности нашао у саставу друге државе. Већинско становништво на Криму је руско, али и друге националне мањине су подржале идеју о повратку полуострва у састав Русије. Организован је демократски референдум на који је изашао велики проценат становника Крима. Донели су одлуку према сопственој вољи и исправили историјску грешку којом је Крим приписан Украјини. С друге стране, пошто сте већ споменули Косово, имате пример да је јужна српска покрајина одвојена од Србије не референдумом, већ подршком спољног фактора косовским сепаратистима.
- Ако нисте видели никаквих кршења закона, онда зашто Запад покушава да увере свет да Русија не поштује међународно право? Шта није у складу са законом? Зашто постоји такав притисак на Русију?
На делу је политика двоструких стандарда и медијска пропаганда која свет уводи у сукобе задњих деценија. Она је данас тако очигледна и огољена. Напади на Русију говоре о томе да је западним силама неприхватљиво да одступе од својих амбиција да целом свету намећу правила. Од деведесетих година траје информациони рат који се води против свих земаља и народа који не прихватају наметнута правила. Ми у Србији смо осетили такве разарајуће методе још деведесетих година прошлог века. Русија је држава која пропагира другачије вредности, уважавање културе и историје, етничких и религијских различитости. То је све супротно западном концепту сукоба цивилизација. Због тога толики напади на Русију.
- Да ли се по вашем мишљењу ескалација односа између Русије и Запада десила због Крима и ситуације на истоку Украјине? Или би се то свакако догодило и чекало се само на изговор?
Конфликт између Русије и Запада настао је оног момента када је РФ одбацила идеју потчињавања глобалном систему који је креирао Запад и када се вратила изградњи своје самосталности. То је дуг процес који је пратило и преобликовање света, прелазак из униполарног у мултиполарни систем. Западне силе су након завршетка Хладног рата прогласиле победу и грубо, безобзирно су одбациле међународно право, поштовање суверенитета и територијалног интегритета других држава. Уведено је право силе и отпочео је период интервенционизма, обојених револуција и медијског рата. Све то је резултирало стварањем хаоса у многим регионима. Русија се супротставила таквим процесима и она данас уз Кину, представља чврсту препреку наставка дезинтеграције и деградације, рекла бих, читаве цивилизације. Свакако требаће много година да се реше проблеми који су настали и не треба прерано доносити закључке о томе да ли смо успели да зауставимо девастирајуће процесе. Надам се ипак да ће преовладати разум и пре свега способност западног друштва да се прилагоди процесима, тако што ће уложити труд да уреди пре свега, сопствено двориште.
- Седам година после кримског референдума – какво је ’’расположење’’ по овом питању у Србији? Да ли се можда мењао однос Београда у односу на ову ситуацију због интеграционих процеса Србије у Европску Унију?
Када говоримо о расположењу у Србији у односу на повратак Крима у састав РФ, овде морамо да направимо разлику између расположења јавности и званичних ставова државног руководства Србије. Већина грађана Србије је са одушевљењем поздравила повратак Крима у састав Руске Федерације. Србима је то дало наду да је могуће исправити неправду и наду да ће се и Косово када за то дође време, вратити у пуноправни састав Србије. С друге стране, државно руководство није мењало свој став, који се разликује од става већине грађана, а то је да подржава територијални интегритет Украјине. Српска власт такав свој став оправдава бригом за очување Косова и Метохије у саставу Србије, чиме у исти контекст ставља питање одвајања Косова од Србије са питањем одвајања Крима од Украјине, што је крајње погрешно. Питање Косова и Крима се не могу поредити у таквом контексту, већ као супротности које потврђују двоструке критеријуме Запада, о чему је већ било речи.
22. март 2021
