Драгана Трифковић за Федерални часопис РФ „Персона Страны„
Самит Путина и Бајдена у Женеви је први корак ка успостављању нормалних дипломатских односа Русије и САД, који су протеклих година нарушени. Није било за очекивати да први састанак резултира постизањем конкретних резултата, али је изузетно значајно да је до њега дошло.
Сматрам да је само по себи то велики дипломатски успех Русије која води веома конструктивну и мултивекторску спољну политику.
САД су иницирањем самита Путин-Бајден превазишле досадашњи приступ у односу ка Русији који се базирао на говору претњи и политици санкција. По мом мишљењу, САД су схватиле да нису у могућности да разговарају на тај начин са Русијом, иако смо од председника Бајдена чули изјаву да планира на самиту да разговара са позиције силе. Очигледно је да на преговорима није заузео такав став, јер смо добили потврду обе стране да су разговори били конструктивни и да су се водили уз међусобно уважавање.
Тиме је Русија потврдила свој статус велике светске силе у мултиполарном светском поретку, са којом друге велике силе могу да разговарају на равноправним основама.
Највећи успех одржаног самита је заједнички став руске и америчке стране о томе да до нуклераног рата не сме да дође. С обзиром на повећане тензије у свету, заоштравање у међународним односима и многобројне регионалне конфликте, претње од избијања великог сукоба су крајње опасне по људску цивилизацију.
Такође, важно је да разговори о стратешкој међународној безбедности буду настављени између Русије и САД, што је и договорено на самиту. Председници Русије и САД су се сагласили да покрену комплексни и свеобухватни дијалог о стратешкој безбедности.
Након самита први конкретни корак ка нормализацији дипломатских односа биће повратак амбсадора у Вашингтон и Москву, око чега је такође постигнут договор.
Председник Путин је пре самита дао низ интервјуа америчким медијима у којима је на врло аргументован начин објаснио руске позиције. У западном медијском простору постоји много дезинформација које гледаоце и читаоце усмеравају ка доношењу погрешних закључака. Отворени и директни разговори о свим питањима, могу такве оклности да побољшају.
Коначно на самиту је било дискусије и о темема око којих две стране нису могле да се сложе. Ради се о погрешном интерпретирању и виђењу теме људских права. Амерички председник је поставио питање о стању људских права у Русији, осврћући се на један изолован и специфичан случај Алексеја Наваљног.
С друге стране председник Путин је поставио питање да ли Русија треба да дозволи упад вансистемске опозиције у државне институције као што се десило у Вашингтону 6. јануара, после чега је вишестотина лица ухапшено. Такође, поставио је питање одговорности америчке стране у нападима на цивиле у Ираку и Авганистану, што је директно кршење основних људских права.
Политика двојних стандарда је постала непримењива, а процеси који су пред нама водиће ка повратку у оквире међународног права. То је веома важно за цео свет који и даље у великој мери почива на договорима насталим након Другог светског рата, које су западне силе након пада Берлинског зида почеле да злоупотребљавају.
Све у свему, руски председник је деловао далеко непосредније у разговору са новинарима где је аргументовано и стрпљиво одговорио на сва питања. На мене јe највећи утисак оставила чињеница да смо на конференцији за новинаре руског председника могли да чујемо питања и новинара из CNN и BBC, јер је руска страна прихватила акредитације новинара из свих агенција. С друге стране на конференцији за новинаре америчког председника могли смо да чујемо питања само на енглеском језику. То доста говори о принципима слободе говора и поштовања права о којима америчка страна доста говори али их не реализује у пракси.
Руски председник је заступао интересе Русије на највишем нивоу и на врло достојанствен начин, што је за сваку похвалу.
25. јун 2021.