Драгана Трифковић: Патријарх Вартоломеј, саучесник светских моћника у нападу на Православље

Међународна конференција: Црква и расколи, злоупотреба религије у геополитичке сврхе

Говор Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије

Часни оци, поштовани учесници и гости конференције, поштовани новинари, хвала Вам што сте данас у овим веома сложеним околностима по нашу земљу, нашли за сходно да посветите пажњу нашој конференцији.

Геополитике околности, политичка, друштвена и свака друга криза не смеју да нас ометају у напоприма да заштитимо нашу веру, која је, верујем, и једини гарант наше будућности.

„Ко далеко оде са ђаволом у шетњу, тешко се враћа на прави пут“, говорио је свети владика Николај. Управо такав пример даје нам патријарх Вартоломеј I који не само да је отишао предалеко са ђаволом у шетњу, већ наставља тим путем убрзаним корацима, држећи ђавола чврсто за руку.

На нашим претходним конференцијама већ смо много тога рекли о деловању патријарха Вартоломеја I, који својом неисцрпном страшћу за васељенском влашћу,  посебним правима и привилегијама, наставља да чини непроцењиву штету Православљу. С тога тема мог излагања са правом носи наслов: Патријарх Вартоломеј, саучесник светских моћника у нападу на Православље.

Основу за своје деловање Вартоломеј I стекао је већ на католичкој високошколској установи у Риму, Папском оријенталном институту посвећеном проучавању источних цркава и теологије. Овај институт подређен је Светој столици, док су администрација и управа института поверени Дружби Исусовој, односно језуитима. Познато је да Ватикан вековима не посустаје у својим намерама да потчини Православље и да је спреман да се служи разним лукавствима, како би постигао тај циљ. На то нас подсећа и Фирентинска унија упостављена, према каснијим тврдњама учесника, претњама и уценама латина.

Пре две године папа Фрања на састанку са делегацијом Фанара изговорио је следеће речи: „Када се цркве потпуно уједине у вери и љубави, облик у којем ће римски епископ вршити своју евхаристијску службу у Цркви на универзалном нивоу мора бити резултат нераскидиве везе између примата и синодалности.“ Под „синодалношћу“ се подразумева саборност, историјски јасно изражена углавном у православљу, док „примат“ подразумева догму о „непогрешивости папе“.

Управо је Вартоломеј I под утицајем Ватикана решио да својевољно себи присвоји право првенства или титулу источног папе, чиме је погазио православне принципе и традиције. Језуитски ученик Вартоломеј I покренуо је специјалну операцију „раскол“ уносећи на широком плану раздор и пометњу у помесним црквама, кршећи православне каноне и игноришући вернике.

Идеја о уздизању Цариградске патријаршије кроз доследно уништавање помесних цркава, потиче од патријарха Мелентија Метаксакиса (на челу  Цариградске патријаршије од 1921 до1923. године) који  је издао томос о праву Цариграда на „директан надзор и управљање свим православним парохијама без изузетка, које се налазе ван помесних православних цркава, у Европи, Америци и другим местима“. У вези са тим он је формирао Егзархат Западне и Централне Европе са центром у Лондону, позван да прошири своју власт на стране парохије свих православних цркава на територији Европе. Овај акт је написан након револуције у Руском царству са циљем стављања под контролу епархија Руске православне цркве за коју су сматрали да нема будућност.

Патријарх Вартоломеј I је поборник и наследник ове идеје што се јасно види из његовог деловања. Прогон и страдање Украјинске православне цркве узрокован је директном интервенцијом патријарха Вартоломеја, на чијим рукама је крв страдалих епископа, свештеника и верника Украјинске православне цркве.

Потребно је рећи да је садашња такозвана „Васељенска патријаршија Цариграда“ практично нема никакве везе са црквом древне Византије. Тренутно, Цариградски патријарх има неколико парохија расутих по свету, са малим бројем парохијана углавном у Сједињеним  Државама и Канади.

Познато је да је Цариградска патријаршија већ много деценија под строгим надзором америчког Стејт департмента и да је финансирана америчким средствима, укључујући и дијаспору Истанбулске патријаршије која живи у САД и Канади. О томе сам говорила на прошлој конференцији. Практично Цариградска патријаршија је постала инструмент западних влада и обавештајних служби за слабљење интегритета Руске православне цркве, јер би то ослабило интегритет руске државе коју Запад види као главног геополитичког противника.

Кроз деловање патријарха Вартоломеја I обједињују се тежње вековних противника Православља, како Ватикана, тако и политичких центара моћи Запада који на Православље гледа као на елемент геополитичке борбе са Истоком.

О везама Ватикана и обавештајних служби Вашингтона и Лондона такође се веома много  зна, што говори о томе да је патријарх Вартоломеј вишеструким везама како преко Ватикана, тако и директним контактима са страним обавештајним службама, пре свега ЦИА и МИ6, повезан са светским силама које преко њега врше напад на Православље. У том смислу патријарх Вартоломеј представља врло опасни вирус у Православљу који инфицира и разграђује јединство православне цркве.

Вартоломеј I, који је желео да стекне славу као обновитељ канонског поретка, и ујединитељ хришћана, ући ће у историју као саучесник у нападу на Православље и прогону својих једноверника. Неопходно  је да се предузму најодлучније акције против Вартоломеја и да се отворено разоткрије његово антиканонско деловање, јер је апсолутно очигледно да он неће престати са спровођењем својих агресивних подухвата.

Са друге стране ово све треба посматрати и кроз позитивну призму очишћења и оздрављења Православља јер је фанариотски вирус већ нанео огромне штете.

Као још један доказ тога да се у одори цариградског патријарха скрива агент страних обавештајних служби, говори недавни случај моје депортације из ЕУ. Наиме 22. априла ове године, упутила сам се у Беч по позиву на конференцију о будућности Европе. Заустављена сам од стране аустријске пограничне полиције која ме је известила о томе да ми је забрањем улазак у Шенген зону на три године по захтеву Грчке. О томе који је разлог таквој забрани, Аустрија није могла да ме информише јер не поседује такве информације. На основу даљег истраживања овог случаја са тимом међународних адвоката дошла сам до сазнања да је ова одлука донета на захтев патријарха Вартоломеја I који је очигледно осетљив на истину. Таквим поступком  он је грубо противзаконито нарушио моја основна људска права због чега ћу се обратити међународним институцијама и суду за људска права. Хвала на пажњи.

Снимак конференције: Међународна конференцијa: Црква и расколи, злоупотреба религије у геополитичке сврхе

Quelle: Zentrum für geostrategische Studien

3. јул 2025.