Wissenschaft und Gesellschaft

Небојша Катић: О духу полтронства и подаништва

Пише: Небојша Катић

У Србији, држави сваковрсног дисконтинуитета, подаништво, полтронство, често и бешчашће, трајни су феномени. Мењају се вође, системи и идеологије, мењају се границе државе, мењају се механизми пропаганде, контроле и репресије, слаби или јача утицај спољних центара моћи. Све се мења, само механизам власти који почива на удвориштву остаје исти и увек са истим, погубним последицама по судбину државе и њене будућности.
Да ли је устројство државе тоталитарно, ауторитарно или демократско, да ли је демократија либерална или нелиберална, чини се да је небитно за феномен о коме је овде реч. Можда би зато требало увести некакав нови појам, нпр. удворичка, или карикатурална демократија.

Да ли вође изнуђују дух удвориштва, или тај дух ствара вође? Да ли је реч о специфичним психолошким профилима народа које је обликовала мучна историја? Да ли је овај синдром посебно наглашен код „турских Словена“, у друштвима без аристократске традиције, како то сугерише Константин Леонтјев?

Цена жртвовања
Рационалних оправдања увек има и најчешће се везују за страх од репресије која пречесто прати историју несретних народа. Али, репресија је први инстинкт сваке власти и није усуд само Срба или православних Словена. Народи се разликују по томе како на репресију реагују и на какву жртву су спремни. Та спремност на жртву је брана деспотији још од времена Магна карте и Џона без земље.

Срећом, кроз време и историју, цена жртвовања је све мања. Сви баштинимо слободу за коју се неко жртвовао, сужавајући простор владарске самовоље. Те жртве нас и обавезују. Некада су се на коцку стављали живот и слобода, а у модерном времену је то било радно место. Данас, у постмодерном времену, то је пре свега синекура, могућност лагодног живота уз скуте власти. Данас се чак и ризиковање какве синекуре, не ризиковање слободе или хлеба, чини превеликом жртвом. Глад за лагодним животом је оно што демобилише модерне елите. То данас није само српски, већ постаје глобални феномен.

Судбину нације не одређује храброст у рату, већ је одређује храброст у миру. Има ли бољих доказа за то од судбина Србије или Русије, на пример? Чин индивидуалне храбрости даје материјал за поезију, за мит, али није довољан и за промену. Само колективна храброст елите мења судбину нације.

То је она грађанска храброст иза које нико не стоји, коју нико не штити и која никоме ништа не дугује – ни власти, ни опозицији, ни домаћим, ни страним центрима моћи. У том контексту, грађанска храброст подразумева волтеровску подршку свакој слободној мисли и критици, без обзира да ли се са њом слагали. Та врста храбрости и солидарности је брана свакој злоупотреби и гаранција је нормалности друштва. У Србији је било храбрих људи који су постајали жртве режима, али не само режима. Они су пре свега били жртве равнодушности и кукавичлука средине, или још горе, злураде зависти оних без интегритета. Када духа солидарности нема, сваки појединачни отпор постаје бесмислен.
То делом објашњава и како је једина државотворна нација некадашње Југославије доведена у стање у коме је данас.

Распни га, распни!
Српска елита, нико други, прокоцкала је и наставља да „прокоцкава“ државу. Не помажу изговори о спољним околностима. Спољне околности и моћни спољни фактори су увек ту и они су датост, али то важи за све народе и сва времена.

Од отвореног, видљивог, вулгарног полтронства горе је само полтронско ћутање институција, ћутање оних који не би смели да ћуте, оних који се праве да не виде оно шта се око њих дешава. Боље никада не долази ходом времена. Ходом времена у коме нема отпора лудилу, све што је лоше постаје још горе.

У оваквим државама лоше завршавају и сами модерни деспоти. Окружени бесрамним удворицама и ласкавцима каквих је у Србији увек на претек, они почињу да верују у сопствену државничку величину и недодирљивост. Изоловани у опни виртуелне стварности и они и држава се претварају у карикатуру која је више трагична него смешна. Пре или касније опна ће пући, а удворице ће прве напустити брод који тоне. Управо они који су најгласније викали: „Осана!“, први ће повикати: „Распни га, распни!“ – овога пута у име новог господара … или на какав миг споља. На крају, мали деспоти постају жртвени јарци како би иза њих нација сакрила сопствену кривицу.

 

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert