Пише: Милош Здравковић
Уместо једног главног ривала (Русије) кога је прерано отписала, САД се сада суочавају са
настанком мултиполарног света. Кина свој статус највеће азијске силе то јасно демонстрира.
Импресивна војна парада у Пекингу, присуство и садејство најмногољуднијих земаља света, покретање Азијске инфраструктурне банке (БРИКС банке), стратешко партнерство са Руском Федерацијом – демонстрирају нескривене амбиције Кине да постане глобална сила. Униполарни свет, успостављен 1989. године урушавањем Совјетског Савеза, дефинитивно више није на мапи. Уместо једног главног ривала (Русије) кога је прерано отписала, САД се сада суочавају са настанком мултиполарног света. Кина свој статус највеће азијске силе то јасно демонстрира.
У настојању да убрзају продор на глобалном нивоу, кинески званичници су по први пут, необазирући се на противљења са Запада, приказали импресивну војну моћ. Нове војне технологије (посебно јединствене балистичке ракете – такозване „убице носача авиона) стављају Сједињеним Америчким Државама до знања да је њихова до сада недодирљива морнарица итекако рањива.
Сем војне моћи, и економија Кине паралелно се промовише у глобалним оквирима. Представљен је план за унапређење конкурентности путем подстицања иновација и подизања ефикасности. Посебан акценат бачен је на сарадњу са другим државама, пре свега са азијским дивовима, као и на чињеницу да је просечна месечна плата радника у кинеским фабрикама у 2014. години била 2.832 јуана (457 долара), што је 11,6% више у односу на годину дана раније.
Кинеска привреда сада је и службено највећа на свету. Кинески бруто друштвени производ (БДП), према показатељу паритета куповне моћи (ППП), износи 17,632 трилиона долара. Амерички БДП, по истој методологији, износи 17,416 трилиона долара. Кинеска економија је тако по први пут престигла конкурентску америчку, објавио је ММФ. Наредних година тај однос у корист Кине додатно ће се повећати, предвиђају финансијски аналитичари.
Ипак, брже боље, водеће рејтинг агенције (базиране у САД и Великој Британији), објавиле су да је кинеска економија „тигар од папира“, те да је укупан кинески дуг 282 посто БДП-а. Поређења ради, дуг Немачке је 74,4 %,Француске 97,5%, САД 103%, Јапана 245 %. У нашој јавности најпознатији је дуг Грчке од око 168,8%, а ни Италија није далеко са 135,1 %.
Када банка Голдман Сакс каже да дуг Кине износи 282% од БПД, превиђа се ситница да то није државни дуг, већ укупан дуг – локалних власти, банака, других финансијских институција, хипотекарни кредити (грађани за некретнине) и привреде. Та цифра обухвата домаће и стране повериоце, али оно што је најважније, то нема никакве везе са јавним дугом. Ако би се на тај начин исказивали подаци о задужењу, дуг Велике Британије би износио читавих 1024%. Зашто
неко креира овакву искривљену слику? Није јасно ни зашто Западни медији преносе овакве алармантне, али нетачне вести. Очито је реч о намери да се покаже да не постоји алтернатива постојећем поретку, наслоњеном на петродолар, док је концепт слободе информисања само још једна идеолошка „батина“ којом се по потреби етикетирају ривали.
Кина дакле стоји одлично, не само када је реч о државном дугу, него и у категоријама хипотекарних кредита –грађани су мање задужени него у западном развијеном свету, а и у банкарском сектору, који је испод просека задужености. Највећа разлика између задужености развијених Западних економија и Кине (поред њеног неупоредиво мањег државног дуга) јесте у томе што су класична привредна предузећа задужена знатно више од оних на Западу. Разлика је у томе што су та предузећа са Запада у финансијском (шпекулативном) сектору, а
кинеска су пре свега у производњи. Друга разлика је у томе што у Кини постоји велики обим страних инвеститора у реалном сектору, па део тог дуга заправо отпада на компаније у власништву странаца. Кина није презадужена, нити за то постоји ризик.
У ком сегменту кинеске привреде се може говорити о презадужености? У деловима који спадају под локалне власти. Влада Кине је локалним властима већ одобрила нове кредите по знатно мањим каматама, па ће им на тај начин омогућити да сервисирају своје обавезе – наравно за део дуга за који су тражили и добили одобрење. Други део дуга ће повериоци морати да наплаћују из фиктивних компанија, па како им буде.
Много се пише и о слому кинеске берзе. Говори се о интервенцији Народне банке Кине, али се износи податак који нема везе са сломом. Наводно, интервенисано је са 200 милијарди долара. Нетачно! Интервенисано је са 50 милијарди долара, и то само у домаћој валути. Дакле нису диране девизне резерве које су, узгред, 3.690 милијарди долара.
О каквој привреди и потенцијалу је реч, довољно је истаћи да међу 500 највећих компанија на свету 106 је из Кине, 128 из САД и 54 из Јапана. Број кинеских компанија повећан је за шест ове године.
Међу 500 највећих кинеских компанија и даље је већи број државних него приватних, али расте број приватних. Најбољи показатељ је кинеско инвестиционо-трговинско чудо „Алибаба Гроуп“– највреднија светска компанија у 2015. години, а основана је 1999.
Важно је напоменути да је порез на додату вредност (ПДВ) у Кини шест, три за мала и четири процента за средња предузећа. Просек на Западу је 20%. Микро предузећа су сасвим ослобођена овог пореза, а у њих спадају фирме које имају годишњи приход до 46.000 долара. Порез на добит предузећа је 25%, а за микро предузећа 10%.
У илегалним банкарским токовима у Кини је откривено око 67 милијарди долара. У току је нова кампања, што доказује да постоји велико црно тржиште које се мора сасећи. Ипак кинеско црно тржиште у поређењу на пример са америчким, руским или италијанским је „мало дете“.
Вештачки обарајући цену енергената и злата, све у намери да се ослабе економије земаља-извозника Русије, Венецуеле или Ирана, западни стратези су неповратно утерали стотине милијарди долара у кинеске џепове! Јер не треба посебно помињати да је Кина највећи светски увозник енергената. Како год, економски јака Кина произвела је и моћну армију, која је целом свету показала ново, одлучно лице највеће азијске силе – упркос бојкоту Запада.
8. септембар 2015.
