Geopolitik und Politik

Протеривање амбасадора као још један игроказ Вучића и Мила

Пише: проф. Дејан Мировић

Министарство вањских послова Републике Црне Горе је 28. новембра 2020. амбасадора Србије у Црној Гори Владимира Божовића прогасило за персону нон грата и од њега је затражено да напусти Црну Гору. У саопштењу се наводи да је Божовић, Подгоричку скупштину 1918. назвао “ослобођењем” и “слободном вољом” црногорског народа. Наводно, тиме је на „најдиректнији начин, омаловажио државу која му је дала дипломатско гостопримство“. Министарство се у саопштењу позвало и на чланове 9 и 41 Бечке конвенције о дипломатским односима из 1961. који регулишу протеривање амбасадора и немешање у унутрашње послове. Одлазећи ДПС, коју предводи Мило Ђукановић, је истог дана у свом саопштењу, подржао протеривање амбасадора. Са друге стране, црногорско министарство никада није чак ни вербално,  осудило амбасадоре Велике Британије, САД или Немачке који се константно и јавно, мешају у формирање нове владе у Црној Гори. Министарство није осудило ни Вучићеву изјаву дату приликом посете Црној Гори крајем октобра 2020. када је истакао да није сагласан са формирањем експертске владе у Црној Гори. Зато се може тврдити да је Министарство вањских послова 28. новембра донело политичку одлуку под утицајем Мила Ђукановића.

Члан 41 Бечке конвеције не забрањују оцене историјских збивања од стране амбасадора, посебно не оних од пре 100 година. Амбасадор Божовић није позивао на непоштовање Резолуције о поништавању одлуке Подгоричке скупштине донете од стране Скупштини Црне Горе у новембру 2018. Селективност одлуке о протеривању показује да је она усмерена пре свега, против формирања нове власти у Црној Гори. Зато одлука о протеривању српског амбасадора представља једну врсту шверцерско–криминалног трика који је у складу са карактером одлазеће власти.

Ништа мање чудна и противна међународном праву је и реакција Вучића на протеривање српског амбасадора. Влада Републике Србије је у складу са међународним правом, начелом реципроцитета и Бечком конвенцијом, донела  одлуку о протеривању црногоског амбасадора у Србији Тарзана Милошевића (иначе функционера ДПС). Дан после тога, Вучић је грубо кршећи Устав Србије који прописује да влада води спољну политику, јавно затражио од ње да повуче своју одлуку. Вучић је то образложио речима: “ Дуго сам размишљао о томе и замолио Ану Брнабић и Николу Селаковића, који је поступио као министар суверене државе, по правилима Бечке конвенције, да повуку одлуку. Сматрам да су живот и односи између комшија и пријатеља много више од конвенције.“ Влада је  по ко зна који пут, беспоговорно послушала Вучића. Ова чињеница и Вучићево константно кршење Устава од 2012. године или узурпирање надлежности,  показује да нису његове марионете Брнабић и Селаковић донеле одлуку о протеривању црногорског амбасадора већ он. Зашто се српски председник предомислио у року од 24 часа и зашто је зауставио одлуку о протеривању црногорског амбасадора?

Вучић је и раније доносио контрадикторне и превртљиве одлуке када се ради о дипломатским односима са суседима. На пример, у октобру 2017.  је Србија повукла амбасадора из Северне Македоније, наводно због намере Скопља да гласа за пријем Косова у УНЕСКО. Међутим, након 24 сата Вучић је повукао ту одлуку. Скопље са друге стране, није одустало од подршке Приштини. Дакле, Вучићеве одлуке у спољној политици не зависе од држаних интереса Србије, већ од његових личних интереса. Исто се може рећи и за одлуку да црногорски амбасадор остане у Београду. Вучићеве личне и пословне везе са Ђукановићем су надвладале државни интерес Србије који је налагао протеривање црногорског амбасадора из Београда. Зато Вучић у снисходљивој реакцији на протеривање Божовића говори у суштини, о пријатељским и братским односима са Ђукановићем (јер он је протерао амбасадора а не народ) уместо да црногорском министарству спољних послова постави питање о кршењу људских права српске пензионерке Бранке Милић, која се већ две године налази у српској амбасади у Подгорици.

Да би се овај лични однос између два председника прикрио, српски таблоиди повремено нападају одлазећу ДПС власт. На пример, тако је било поводом скандалозног одласка црногорског војни аташа на прославу Олује 2018. у Книну. Међутим, српски таблоиди ћуте када Вучићев лични изасланик Веран Матић клечи у Вуковару пред хрватским ратним споменицима 2020. Ово лицемерје показује и да су у суштини, Ђукановићева и Вучићева  политика исте.

7. Децембар 2020. 

НСПМ

 

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs