Интервју који је Драгана Трифковић дала руским медијима током посете Криму
Добар дан, Драгана. Драго ми је да вас видим, посебно овде, на Криму. Мислим да је ово веома симболично! Шта бисте могли да испричате о вашој посети? Шта сте успели да урадите, са ким сте се видели, о чему сте се договорили?
– Ово ми је прва посета Криму. Дошла сам као члан делегације Патриотског блока Србије који се састоји из две странке: Демократске странке Србије и „Двери“. Ми смо сада у званичној посети Криму. Иначе смо прва организација која је још прошле године издала важно саопштење у којем смо рекли да је Косово Србија, а Крим Русија. Нико осим нас није тако говорио. Сада смо хтели да дођемо и да нашом посетом дамо подршку повратку Крима у састав Русије. Други разлог је био да пренесемо информације о ситуацији у Србији и да даље радимо на развоју наших односа. Што се Србије тиче, а то смо данас нагласили и у медијама, ситуација је јако тешка. Србија се већ 15 година налази у процесу европских интеграција који је довео до погоршања ситуације у Србији, у политичком и економском погледу. Сматрамо да су те интеграције јако штетне и да их треба прекинути. Од Русије смо пре свега тражили подршку: наиме, од администрацији Крима смо тражили да подрже наш захтев за референдум у Србији. Кампању смо почели овде, на Криму, што је симболично. На референдуму народ треба да се изјасни да ли је за европске интеграције уз услов да се одрекне Косова и Метохије. Наша власт не жели да организује такав референдум јер се боји исхода. А ми сматрамо да ништа не може да се ради на силу и да мора да се поштује воља народа. По последњим истраживањима, 78% становништва у Србији је за стратешку сарадњу између Србије и Русије. А парадоксално је то да ми немамо ниједну политичку странку у српском парламенту која се залаже за ту стратешку сарадњу.
А зашто је тако?
– То је последица 15-годишњег утицаја Запада на политичку сцену Србије. А пре тога је Запад планирао како то да уради. Значи, припремали су се да уђу у српске институције и да контролишу земљу преко својих чиновника, организација, медија… То су све параметри којима се креира политичка сцена. То је проблем. А други проблем је што странке, да би дошле на власт, током изборне кампање говоре да се залажу за стратешку сарадњу са Русијом, за очување Косова и Метохије у саставу Србије јер знају да то народ воли да чује. А кад дођу на власт, забораве своја предизборна обећања и испуњавају само радне задатке које су им дали Брисел и Вашингтон, који наносе велику штету српским националним интересима. Што се тиче европских интеграција, основни проблем Србије је тај што Запад води лицемерну политику према Србији и непрестано поставља нове услове и захтеве. Кад испунимо једне, добијемо друге, и то траје већ дуго. Свима је јасно да они одвајају Косово и Метохију од Србије, што уосталом и не крију. Једноставно, ми смо сада дошли до тога да сваки дан представља наставак европских интеграција, што може да доведе до самоубиства Србије. Први корак је потписивање договора о узајамној сарадњи са Косовом на којој инсистира ЕУ, што би значило и формално признање Косова. Фактички до сада српска власт је урадила све да би помогла албанској страни да створи лажну државу и на тај начин ју је и признала! Поставила је границе између централне Србије и јужне српске покрајине, угасила државне институције на Косову и Метохији, интегрисала безбедносни и правни систем у косовски. Фактички то је већ урађено, али они сад траже и формално признање. Следећи корак је усаглашавање политике са ЕУ што би подразумевало да Србија уведе санкције Русији. А то би за Србију било самоубиство, политичко и економско. Ми смо дакле пренели ове поруке овде на Криму, тражили подршку, такође дали подршку руској политици и референдуму који је био одржан на Криму. Добили смо протесну ноту од украјинске амбасаде јуче која је стигла на електронску адресу ДСС-а и покрета „Двери“. Они су нас упозорили што идемо у званичну посету Крима, јер је то окупирана украјинска територија и да ће они против нас због тога преузети све правне мере. На које мере мисле, то нису објаснили. То је укратко о нашој посети. Имали смо значајне састанке са руководством Крима и после тога одлазимо у Москву. Тамо ћемо у току два дана имати састанке у Државној Думи и министарству иностраних послова, где опет можемо да затражимо подршку за нашу кампању за организацију референдума у Србији.
Какав осећај имате према Криму? Шта се променило, да ли је ово заиста Русија?
– Дакле, Крим је био 23 године у саставу Украјине због једне погрешне одлуке да се та историјска руска територија прикључи републици Украјини која је тада била у саставу СССР-а. А онда се одвајањем Украјине, формирањем независне државе, Крим нашао у другој држави. Нема никакве сумње да је то историјска руска територија. Ми смо имали прилике да обиђемо места културе као што су етнографски музеј, Воронцовски дворац на Јалти и Дворац Романова. Ту може да се види историја Крима, да су ту боравили руски цареви, да су то градили руски цареви, и нема никакве сумње да је то руска земља. То уопште не мора да се пита. Што се тиче нашег Патриотског блока, ми сматрамо да је Крим саставни део Русије и поштујемо референдум и вољу народа. Тај наш став разликује се од става државног руководства Србије. Они упорно говоре да се залажу за територијални интегритет Украјине, што је напоменуо и украјински амбасадор у протесној ноти коју нам је послао. Дакле, српско државно руководство сматра да је Крим саставни део Украјине и они се држе тог става са идејом да сачувају Косово и Метохију у саставу Србије, што је потпуно погрешно. С једне стране, то је погрешна идеја, а са друге стране, они чине све како би одвојили Косово од остатка Србије.
Иначе, били сте на Косову. Каква је ситуација тамо, како живе људи, шта мисле о будућности Србије?
– Била сам на Косову и Метохији прошле године, обишла сам цели територију: север Косова, Косовску Митровицу где и даље живе Срби, Грачаницу, Ораховац, такође енклаве око јуже границе Косова, Призрен, српски царски град у коме је сада остало 7 или 8 Срба, остали су сви протерани. И обишла сам све древне манастире. Разговарали смо са људима и видели на лицу места како живи српски народ. Могу да кажем да најтеже живе људи који су остали у енклавама. Њихово кретање је у кругу од пар километара. А енклави су углавном настале око цркви. Чак и ту сада имају проблема јер Албанци купују куће које су напустили Срби. А Срби тамо немају шансе ни да се запосле, нити имају било каква друга права. Кретање им је ограничено на пар километара. Немају никакву здравствену заштиту, ни безбедносну заштиту. Формирана је полиција Косова, болнице су исто преузели Албанци. Све оно што је Србија градила, они су практично отели и присвојили. После доласка НАТО војске на Косово, после бомбардовања 1999. године и посебно после погрома 2004 године разрушено преко 150 српских манастира који су од 12-13-14 века, и разрушена су и српска гробља. Нису само извршили геноцид над живим Србима, него су и над мртвима вршили геноцид! У енклавама имају један аутобус који двапут недељно иде до Косовске Митровице. И то је обично аутобус за 50 људи у које уђе њих 100, па не могу ни да дишу. А морају да иду до Косовске Митровице јер само тамо могу да купе лекове и оно што им је потребно за свакодневни живот. Морају да буду неприметни. Кад одлазе ван енклава, једноставно не могу да причају српски језик. Угрожени су. Стално постоје претње. А најтеже је то што поред све муке и огромних жртава, ти Срби немају подршку од своје државе, него заправо држава ради против њих.
Вероватно сте и њима рекли да сте у организацији која је за ширење веза са Русијом. Како реагују на то?
– Људи на Косову и Метохији Русију виде као једину наду, и они са тим вером живе тамо. И ја сам уверена да је то само питање времена када ће Косово и Метохија бити поново у саставу Србије. Није у питању да ли ће, у питању је када ће. И морам да кажем да то није од скоро. Сада много више људи у целом свету види у Русији једину наду за поправљање нарушених међународних односа, за установљавање нових вредности. Срби то одувек сматрају и за њих је Русија увек била једини ослонац. И то није чудно ако погледамо кроз историју. Заиста је Русија много помогла Србији у историји, српски народ то памти. И у време српско-турског рата, и у време Првог Светског рата када је цар Николај Други принео огромну жртву зато што је желео да помогне српском народу, и у Другом Светском рату када је нас ослободила Црвена Армија. Једноставно српски народ то памти, за њих је Русија једина нада, посебно сада са новим развојем догађаја. И ми смо то овде рекли као српска делегација на Криму да је за нас повратак Крима у састав Русије нада да ће Космет исто тако бити враћен у састав Србије.
Пре посете Крима у Србији сте основали информациони пројекат који је везан за односе са Русијом. Реците нам нешто више о „Евроазијском форуму“.
– Да, то је тачно. Пре посете Крима смо у Србији основали удружење новинара који се зове „Евроазијски форум новинара“. Већина новинарских удружења у Србији, а постоји их неколико, је углавном усмерена ка Западу, зато што већину медија у Србији Запад држи под контролом. Нажалост ми немамо за сада још увек руских медија осим портала „Спутник“ и још пар руских портала. Али све су то интернет-портали, немамо руски радио, немамо руску телевизију, немамо руске новине. И за нас је било важно да оснујемо једно удружење које ће бити алтернатива свим удружењима која пласирају западне информације у медијама које су потпуно погрешне. Удружење смо основали ја, мој колега Бранко Жујовић који је годинама писао за „Глас Русије“ а сада живи у Кини, и још један колега Душан Ковачев из Србије. У том удружењу смо већ почели да окупљамо новинаре који се баве евроазијским простором и који пишу објективно. Наш циљ је да окупимо на једном месту новинаре који се заиста баве истраживачким новинарством, који пишу истину, а не да имамо неко удружење које са бави пропагандом. Наш циљ је да сарађујемо и са руским медијама, и са кинеским, и са другим медијама, да размењујемо информације, да упознајемо и да повезујемо новинаре. И биће нам драго да и ви будете наш члан, а и други новинари из Русије су добродошли. Имамо велике планове. Организоваћемо изложбе, конференције, округле столове у Београду и надамо се и на другим местима. Мислим да је то један сјајан пројекат кроз који ће моћи да се повежу објективни независни новинари и новинари који су усмерени на тај Евроазијски простор.
Пре посете Крима сте били у Новорусији, у Доњецку и Луганску. Како ви видите ситуацију тамо?
– Ја сам била у Луганску у новембру прошле године после најжешћих борби; била сам у тиму међународних посматрача на изборима у Луганској народној републици. Имала сам прилику да обиђем и разрушена села и да разговарам са људима тамо. После тога била сам у Доњецку у мају ове године на конференцији „Донбас: јуче, данас, сутра“ где су наступили и политичари из Европског парламента, као и из Србије. Дискутовали смо о ситуацији у Новорусији. Што се тиче ситуације тамо, пратила сам медије од почетка сукоба у Украјини. Потпуно ми је било јасно са искуством које ми имамо из југословенских ратова и са српским искуством, да је тај сукоб изазван споља, да он није не етнички нити религијски, већ политички изазван. Односно изазвали су га политичари којима Запад манипулише. Тако да је то мени било јасно од почетка и пре разговарања са људима на лицу места. А мислим да су ти људи преживели трагичне догађаје, страшне ствари. Што се тиче садашње ситуације, у контакту сам са људима и јасно ми је да је смањен интензитет провокација са украјинске стране и да је тај сукоб, могло би се рећи, замрзнут. Мислим да није завршен. Како ће се он даље развијати, то много зависи од ситуације у свету. У мојој посети у мају видела сам велику разлику у односу на новембар 2014. Разлика је о томе што су у року од неколико месеци и Доњецк и Луганска народна република успеле да изграде независне државе у пуном смислу. Имају и безбедносни систем, полицију и војску. Људи који раде у администрацији су прошли обуку за државну администрацију. Направили су и економски систем који функционише у тим ратним условима, пензиони систем, монетарни систем, увели рубљу као платежно средство. Ја видим да је то потпуно формирана суверена територија, независна од кијевске власти. Мислим да они неће више бити део Украјине, макар не такве Украјине какву данас знамо. Дакле, ја се искрено надам, и то је моја жеља, да се ситуација промени. Мислим да ће и народ у Украјини временом схватити да је био изманипулисан и да нема никаквог разлога да се бори за америчке интересе, да узимају америчко оружје у руке, да их тренирају амерички и НАТО официри и да они да бомбардују и да гађају своју браћу. Ја сам уверена да ће се то десити, само је питање времена. То је једини пут. Јер они у ЕУ не могу да нађу никакву срећу. И ја као грађанин Србије, земље која се већ 15 година налази у процесу евроинтеграција, могу да кажем да је то донело само велику штету и никакву корист Србији. А имамо и пример других земаља као што су Бугарска, Румунија, Грчка. Оне су практично осиромашене уласком у ЕУ.
Разговор водила: Оксана Сазонова/Њуз фронт, 28. 10. 2015.
За Стање ствари текст обрадила: Svetlana Maksović
