Драгана Трифковић за eurasia.expert
Председник Белорусије Александар Лукашенко боравио је у службеној посети Србији почетком децембра . У Београду је Александар Лукашенко разговарао са председником Србије Александром Вучићем. Шефови држава разговарали су о развоју политичког дијалога и економској сарадњи између земаља. Како бисте оценили исход састанка два председника? Шта је био главни разлог Лукашенкове посете Београду?
Мислим да је посета белоруског председника Србији прошла успешно и да је она била корисна и једној и другој страни. Разлог посете био је учвршћивање сарадње између Србије и Белорусије. Наше две земље су у пријатељским односима од самог почетка дипломатских односа (од када је Белорусија постала независна након распада СССР). У овој години смо прославили 25 година дипломатских односа Србије и Белорусије. Мислим да је ова посета председника Лукашенка реализована у циљу потврђивања добрих односа.
Белоруски председник је доста популаран у Србији, али треба имати у виду чињеницу да се Белорусија у нашој јавности увек сагледава кроз пријатељске односе са Русијом. Шира јавност није упућена у детаље руско-белоруских односа. С друге стране Александар Лукашенко пријатељски однос према Србији везује за политичке структуре из деведесетих година када је на власти био Милошевић, а такође за Српску радикалну странку која није нарочито полуларна у Србији. У вези са тим односима, председник Лукашенко је у Скупштини Србије изнео критике на рачун српске опозиције. Тренутна ситуација у Србији је доста напета и опозиција је под великим притиском режима. Већ више од годину дана трају протести у многим градовима Србије, као и бојкот Скупштине Србије од стране опозиционих посланика. Критике које је белоруски председник изнео на рачун српске опозиције, свакако се нису свиделе опозицији.
Трговинска и економска сарадња Србије и Белорусије не развија се активно, трговина опада. Шта је разлог за то? А да ли верујете да Белорусија и Србија могу да остваре промет од 500 милиона долара (прошле године је био 148 милиона долара)?
Србија и Белорусија имају потписан Споразум о слободној трговини, а недавно је Србија потписала и Споразум са Евроазијском економском заједницом. Међутим потписани Споразуми у пракси не донесе значајно побојшање економских односа, иако тржиште ЕАЕЗ нуди огромне могућности. Разлог је економска политика Србије која је усмерена на трговинску сарадњу са Европском унијом и привлачење страних инвеститора. Нажалост Србија нема много шта да понуди за извоз јер се домаћа привреда налази у тешкој ситуацији. Дакле препрека развоју економских односа Србије са ЕАЕЗ а тиме и Белорусије је пре свега српско питање. Са белоруске стране постоји велика воља за развојем економске сарадње и то је за Белорусију веома значајно питање с обзиром на то да Белорусија жели да буде економски независна и да пронађе нова тржишта. Међутим Србија нема јасну економску стратегију преусмеравања стратешке сарадње са ЕУ на друге земље као ни за развој домаће привреде, што је у основи највећи проблем. Србија је раније имала развијену домаћу индустрију али данас она ради са малим капацитетима. Дешава се да страни инвеститори купују српске фирме како би користили погодноси трговинских споразума Србије са Русијим или Белорусијом. С друге стране белоруски производи су изузетно квалитетни и могли би да нађу већи простор на српском тржишту, али не верујем да би ЕУ то дозволила. Из тих разлога мислим да су пројекције за увећање трговинске размере нерелне.
После састанка председника Белорусије и Србије, потписан је пакет докумената, половина – у области науке. Потписи су стављени на осам докумената, од којих се четири односе на научну област. По вашем мишљењу, зашто је акценат углавном стављен на подршку развоју научних веза између две земље?
Научне везе су изузетно важне, а Белорусија има добре научне потенцијале. Белоруски државни Универзитети нуде велике могућности и висок ниво знања. Због тога је за Србију важно да сарађује са Белорусијом на научном и образовном нивоу. Требало би да Универзитети у Белорусији буду доступни и нашим студентима односно да имамо размену студената. Ипак мислим да су перспективе такве сарадње такође ограничене српском незаинтересованошћу што је случај и у вези са научно-образовном сарадњом Србије са Русијом. Ове године је само десет српских студената отишло да се школује у Русији, иако РФ обезбеђује преко 100 стипендија годишње за студенте из Србије. Мислим да је акценат стављен на развој научних веза због тога што оне на неки начин осигуравају будућу перспективу развоја односа. Нажалост највећи део сарадње са бившим земљама СССР у свим областима се заснива на нечијој личној иницијативи и ентузијазму.
Белорусија ће помоћи Србији у реформи војске. То је најавио председник Србије Александар Вучић новинарима након преговора са председником Белорусије Александром Лукашенком. Како оцењујете изгледе за сарадњу двеју земаља у овој области?
Евиденто је да последњих година постоји војно-техничка сарадња Србије са Белорусијом и да се спроводе заједничке војне вежбе, али она није стратешка. У војном смислу Србија је нажалост усмерена на стратешку сарадњу са НАТО и САД кроз Партнерство за мир, СОФА споразуме и Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП) као и стратешки договор о сарадњи Војске Србије и Војске Охаја. Иако се Србија декларативно изјашњава као војно неутрална земља, ниво сарадње Србије са НАТО вишеструко превазилази статус неутралности. Већина грађана Србије има крајње негативно мишљење о НАТО због агресије коју је ова земља извршила 1999. године. Ипак Србија се обавезала кроз ИПАП да медијски пропагира сарадњу са НАТО као и да појача деловање народне дипломатије на промоцији ове сарадње. Дубоко сумњам да ће такви напори дати резултате. С друге стране Србија има статус посматрача о ОДКБ али он није упоредив са статусом при НАТО односно нивоом сарадње. НАТО жели да интегрише остатак Балкана, мада је сарадња Србије са овом организацијом подигнута на такав ниво да ће питање учлањења остати само неиспуњена формалност. Заступам ставове да је Европи потребан нови договор о колективној безбедности који би укључивао и Русију. Нисам сигурна колико је то реално оствариво али мислим да би то било добро решење за све.
Када су Србија и ЕАЕУ потписале споразум о слободној трговини, Европска унија је изјавила да је ова одлука српске стране супротна њеној жељи да постане чланица ЕУ. По вашем мишљењу, по ком сценарију ће се одвијати догађаји у Србији у вези са европским интеграцијама?
Процес проширења ЕУ је заустављен због реформи које спорводи ЕУ. Још увек не знамо како ће оне изгледати, али постоје неке назнаке да ће се ЕУ реформисати тако да ће у будућности постојати различити нивои интегрисаности као и ЕУ у неколико колосека. Због тога је ЕУ усмерила Србију на сарадњу са Албанијом и Северном Македонијом са којима је потписана Декларација о формирању „малог шенгена“. Идеја ЕУ је унапређивање ргионалне сарадње Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Северне Македоније и Албаније као степен ка даљој интеграцији у ЕУ. Томе треба додати и Косово које без обзира што пет земаља ЕУ не призаје као независну државу, ЕУ говори о интеграцији шест земаља. Ове земље ЕУ сматра периферијом и жели да их задржи под својом контролом али не у виду чланства како је до сада постојало. Сарадња Србије са ЕАЕУ и европске интеграције су успротстављени процеси јер ће се у неком тренутку од Србије захтевати да усклади своју политику са ЕУ, што значи и раскидање трговинског споразума са ЕАЕУ и увођење санкција Русији. Да ли ће и када до тога доћи, ми не можемо тачно да предвидимо због процеса реформи ЕУ. Вероватно ће почетком следеће године бити јаснијих назнака о даљем процесу евроинтеграција и перспективама балканских земаља у ЕУ.
22. Јануар 2019.
