Geopolitik und Politik

Стварна реформа или кречење европске чекаонице

Пише: професор Слободан Самарџић

Пошто је Француска пре пар дана изашла са незваничним документом (non-paper) о ревизији метода преговарања о приступању Европској унији, у прилици смо да наставимо тамо где смо стали у нашем претходном прилогу (вид. овде). На неки начин Е. Макрон је одржао реч, пошто је више пута говорио о потреби реформисања Уније као предуслову њеног проширења. Будући да је у датим условима проширење за Унију постало немогуће, француски председник сада даје предлог за реформисање досадашње политике проширења ЕУ. У документу се говори о „постепеном придруживању (association) као реформским корацима ка процесу приступања (accession)“. (У недостатку основног текста документа, користимо опширан приказ из EUobserver-a).

Овај предлог као да поново враћа земље кандидате у фазу придруживања, што је за његове ауторе ближе стварности него приступање с обзиром на два важна разлога: први, ЕУ се задуго неће ширити; друго, земље кандидати су далеко од испуњености услова за приступање. Додуше, документ садржи став о ступању у пуноправно чланство ЕУ као „крајњем циљу“, али циљ се сада губи у далекој будућности, тако да је крајње нереално да се измеђи ЕУ и држава кандидата воде преговори о приступању, као до сада.

Када је реч о „постепеном придруживању“, предлог види „седам корака“ који појединачно омогућавају приступ селективним програмима и фондовима ЕУ. Реч је заправо о преговарачким областима чији успешан завршетак сукцесивно омогућава нешто што бисмо слободно могли да назовемо посебан статус државе кандидата у релацији према Унији. Дакле, у појединачним областима, које ћемо у наставку набројати, државе-партнери могу да уживају погодности сличне чланицама ЕУ. У документу се изричито помињу само „програми и фондови ЕУ“. За сада се само може претпоставити шта би то значило – рецимо, обавеза регуласања дате области као да сте држава чланица и право коришћења фондова ЕУ предвиђених за материјално стимулисање развоја те области.

Реч је о следећим областима придруживања: 1) владавина права и основна права, 2) образовање и наука (истраживање), 3) запошљавање и социјална политика, 4) финансије, 5) заједничко тржиште, пољопривреда и рибарство, 6) спољни послови, 7) остало. Прво што пада у очи јесте знатно мањи број области прилагођавања него што је  данас тзв. преговарачких поглавља (35). Може бити речи и о привиду, јер не знамо тачно шта се крије у овако формулисаним областима. Али, утисак упрошћавања је убедљив. Ако је овај утисак близак самој замисли, онда имамо посла са пројекцијом процеса који не води директно завршној фази приступања, већ само реалној будућности придруживања. То би био допринос политичкој прозрачности самог процеса, где би државе које преговарају имале шансе за парцијалне циљеве интеграције, оне које могу и желе да остваре. Ту се отвара могућност избора за њих, сагласна њиховим потребама и слободним политичким преференцијама. Но, видећемо како ће документ изгледати у вишој фази израде. За сада, у фази његовог начелног нивоа, концепт личи на неку врсту диференцираног придруживања, оног који се разликује од земље до земље и од области до области.

То што документ остаје при начелима ригорозних услова и реверзибилности у оваквом његовом издању лакше ће се тумачити и бити лишено оне политичке произвољности коју карактерише садашњи процес. Рецимо, у Преговарачком оквиру ЕУ за преговоре о приступању Србије стоји (у тачки 20) политички растегљива одредба: „По својој природи, преговори представљају процес који нема тачно утврђено трајање и чији исход не може да се унапред гарантује“. Ако се уведе могућност закључивања и примене споразума о свакој од наведених области, овакве политичке претње општег типа могле би бити отклоњене. Колико год услови били тешки, а мач реверзибилности стајао изнад сваке преговарачке фазе, државама партнерима ипак би биле у изгледу бар неке области интегрисаности.

Тако то изгледа данас, после сусрета са још прилично уопштеним текстом. Још не знамо за детаље у којима се обично ђаво крије, па и она седма област (тзв. остала питања) довољна је Србији да се у овој ствари прибојава и од гуштера.

Временска димензија овог пројекта јако је неизвесна. Њега на постојећем идејном плану треба да усвоји Савет министара општих послова и то једногласно, за шта ће бити потребно сразмерно много времена. Потом би Комисија требало да изради документ са детаљним планом, који би потом био (такође једногласно) усвојен на Европском савету. У данашњем документу овај завршни чин предвиђа се за мајски самит идуће године. Изузетно оптимистички!

Шта сада преостаје Србији. (За друге државе кандидате нисам ни позван ни заинтересован да дајем коментар). Да ли да чека да се све уреди (најбрже до маја идуће године) и да се, као и до сада, земља подреди заповести, или да иде догађајима у сусрет. Иако се то од ове власти не може очекивати, тврдим да је боље догађајима ићи у сусрет. То би значило да се нагласак стави на активну подршку идеји о ревизији начина и поступка преговарања имајући у виду искључиво билатералну димензију. У наредном периоду не треба трошити време на припрему нових преговарачких поглавља, већ знање, енергију и политичку памет усмерити на што више подстрека Унији за реформу овог процеса. Подстреци би се заснивали на јасним анализама слабих тачака текућег процеса без устезања од критике и самокритике. Уз пуно разумевање немогућности Уније да се у оваквим условима шири, треба нагласити и неопходност да она разуме потребу Србије да води своју политику будућности у којој има довољно места за многе интеграционе активности од обостраног интереса. Потребно је направити и неколико пилот пројеката који би служили као пример новој пракси диференцираног придруживања Србије Европској унији. Тако би се Србија показала као озбиљан партнер Унији, а и, што је још важније – озбиљна држава.

Нека свако за себе процени колике су шансе за ово. Лично ценим да су изузетно минималне, али и као такве довољне да им се посвети пажња.
 
19. Новембар 2019.
 
Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert