Geopolitik und Politik

Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва

Драгана Трифковић за азербејџански AXAR

 

Какав је сада спољнополитички однос Београда ка Москви?

Званична политика Београда према Москви је комплексна. С једне стране можемо да чујемо од српских власти да желе добре односе са Русијом, али с друге стране стратешки циљ званичних власти је улазак у ЕУ. Овакво стратешко опредељење је по мом мишљењу погрешно. ЕУ се налази у политичкој, економској и мигрантској кризи и није јасно како ће она бити решена. Брегзит је додатно закомпликовао стање у ЕУ и довео до њеног раслојавања. Идеја заједничке спољне политике ЕУ се показала као неостварива. Што се тиче проширења ЕУ, оно је обустављено до 2025. године али и поред тога чули смо јасне ставове нпр. председника Француске који се противи проширењу и после назначеног рока, док се сама ЕУ не реформише. ЕУ има јасна правила која се тичу спољне политике, како за чланице тако и за оне земље које желе то да постану. Пред Србију је јасно стављен захтев да треба да усклади своју спољну политку са ЕУ. То значи да треба и да уведе санкције Русији. Због тога је политика и Русија и ЕУ неодржива, а руководство Србије се и даље држи такве политике.

Да ли долази до већег зближавања?

С моје тачке гледишта, власти у Србији не воде јасну спољну политику и због тога нису у стању да формулишу односе са другим странама. Ако говоримо о добрим намерама, Русија има жељу за ближом сарадњом али мислим да се она не остварује због тога што српско руководство има обавезе према западу. Можемо да видимо једну анти-руску кампању коју Запад води према Русији и у којој истиче ширење руског утицаја на Балкану. Међутим реалност је да Запад заправо онемогућава ширење руског утицаја пре свега својом репресивном политиком у односу према руководству балканских држава. То смо најбоље могли да видимо на примеру Бугарске, када је ова земља обуставила пројекат Јужни ток због захтева САД. Ако анализирамо утицај спољног фактора у разним сферама као што је економија, безбедност, медији видећемо да водећу улогу има западни фактор. Сарадња са Русијом се завршава на лепим речима и споразумима који у пракси остају слово на папиру. Због тога Србија још увек није дала дипломатски статус Руско-српском хуманитарном центру иако је то било договорено. Морам да нагласим да је српско бирачко тело већински проруски наклоњено и да очекује много већи степен сарадње са Русијом.

С друге стране иако је преко 80% грађана Србије против сарадње са НАТО, српско руководство је 2015. потписало стратешке договоре са НАТО у великој тишини. Због тога мој закључак је да не видим у пракси никакво зближавање Србије са Русијом, већ и даље јасан евроатлантски курс.

Каква је позиција Србије у вези са конфликтима на постсовјетском простору, посебно према Нагорно-Карабаху?

Званична политика Србије је поприлично уздржана у односу на конфликте на постсовјетском пространству. У неким случајевима је то добра позиција док рецимо у односу на украјински проблем мислим да Србија треба да заузме јаснији став против кршења људских права руског становништва. Нажалост не видим да се званичне власти боре ни против кршења људских права српског становништва у Хрватској, Црној Гори или на територији јужне српске покрајине Косово и Метохија. Напротив, власти у Србији лако прелазе преко тих проблема због привидно добрих званичних односа а на штету српског становништва. Мислим да је то политика која дугорочно не може да донесе ништа позитивно. Што се тиче Нагорно-Карабаха у Србији тај проблем није превише актуелан, ни на политичком ни на научном нивоу. Генерално у односу на конфликте Србија заступа норме међународног права, због проблема са Косовом и Метохијом. Међутим паралеле нису увек могуће а често су и погрешне.

Између Бакуа и Београда се развијају топли и искрени односи. По вашем мишљењу у ком правцу ће се они даље развијати?

Односи Србије и Азербејџана су веома добри. Они иду узлазном линијом и мислим да је томе доста допринела иницијативе са ваше стране. Имамо потписану декларацију о стратешким односима из 2013. која говори о жељи обостране сарадње. у сарадњи Уочљива је сарадња на културном, економском и војно-безбедносном пољу. Сигурно је да би она могла да буде још боља међутим Србија је ограничена сопственим капацитетима који су тренутно на ниском нивоу. Ово се посебно односи на економију. Верујем да ће се односи наших земаља и даље развијати у складу са нашим могућностима. Србија и Азербејџан немају теме које би могле да доведу до проблема.

28. Април 2019. 

 

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert