Саопштење Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Одржавање парламентарних избора за Скупштину Републике Србије на Косову и Метохији је под великим знаком питања. Срби на Косову и Метохији дошли су у ову позицију да не могу да гласају за председника и посланике у својој држави управо због катастрофалне националне и државне политике Александра Вучића односно „Аца Србина“.
Али пођимо редом.
До доласка на власт садашњег српског суверена и диктатора Александра Вучића, а за време тзв. досовске власти изборе на Косову и Метохији је расписивала, организовала и спроводила Република Србија односно Републичка изборна комисија. Србија је расписивала и локалне, и параламентарне, и председничке изборе на којима су учествовали у истој мери како Срби са севера КиМ тако и они јужно од реке Ибар. И није било никакве снаге која је Србима у јужној српској покрајини могла да ускрати њихово изборно право.
Тако је 2010. године председник Скупштине Србије расписао локалне изборе за Косовску Митровицу на којима је учестовала и Српска напредна странка па смо пуних месец дана у граду виђали високе функционере СНС почев од Томислава Николића, Владимира Ђукановића, Александра Вучића и др. У том времену није било политичке групације међу сепаратистима у Приштни без обзира што су прогаласили независност да јој је падало на памет да било коме из политичке врхушке из Републике Србије забрани улазак на Косово и Метохију.
Потписивањем Бриселског споразума Александар Вучић и Ивица Дачић су се обавезали да Србе приволе да учествују на изборима које расписује самопроглашена република Косово како локалним тако и парламентарним. И та власт то спроводи пуних десет година јер за десет година Скупштина Србије свесно кршећи Устав није расписала локалне изборе ни за једну општину у јужној српској покрајини.
Трећег новембра 2013. године косовске локалне изборе у режији сепаратиста Срби су бојкотовали. Када је постало јасно да избори нису успели Александар Вучић је стављајући капуљаче на главе припадницима српске жандармерије у цивилу поразбијао бирачке кутије, подло и прљаво оптужујући за то оне који су бојкотовали изборе. И не само то, на српску бруку и срамоту овај диктатор огрезао у корупцији и криминалу затражио је од јужног крила НАТО пакта да га пусти да уђе на КиМ да дисциплинује Србе само зато што су се борили за опстанак своје државе у јужној српској покрајини. На поновљеним локалним изборима 17. новембра могли су да гласају само проверени. А бирачке кутије су чували заједно ЕУЛЕКС полиција, припадници српских Кобри у цивилу, припадници српке жандармерије у цивилу, КФОР и РОСУ полиција. То је иначе прво појављивање РОСУ полиције на северу Косова и Метохије у режији „Аца Србина“.
Већ на следећим изборима за Скупштину Републике Србије Срби на Косову и Метохији гласали су по принципу дијаспоре. Изборе није организовала Републичка изборна комисија него ОЕБС а бројање гласова није се одвијало на КиМ него у остатку Србије. Тако је било и касније, на потоњим председничким и парламентарним изборима. Овакав начин гласања је омогућавао Српској напредној странци да изборе у јужној српској покрајни поткрада до миле воље. Оним представницима опозиционих странака који су били на изборним местима жестоко је прећено, уцењивани су тако да је велики број напуштао своје бирачко место. Исто се дешавало и са припадницима ОЕБС-а који су доживљавали сличну тортуру. Таквом изборном крађом је Александар Вучић добијао висок проценат гласова у своју корист. Не рачунајући да су успут крадени гласови у врећама које су се преносиле са КиМ до Рашке, Врања, Куршумлије. Па чак и у таквим случајевима крађе су биле у пуној мери откриване. Рецимо 2016. године приликом избора за Скупштину Србије у свих пет узорака са Косова и Метохије забележена је крађа гласова у корист Српске напредне странке.
Чак и на последњем референдуму за који „Ацо Србин“ није имао ни храбрости, ни морала, ни куражи да организује на КиМ него су Срби морали да гласају у остатку Србије. је примећена невиђена крађа гласова. Примера ради из општине Зубин Поток на гласање у Нови Пазар отишла су два полупразна аутобуса. Александру Вучићу то није сметало да забележи да је 97% гласало за потврђивање референдума, а излазност му је била виша од 70% посто. Наш народ каже, ко лаже тај и краде а ко краде тај и издаје.
Све време од 2013. године Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ позива своје сународнике да се не одазивају ни на локалне ни на парламентарне сепаратистичке изборе организоване у режији Приштине. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је наводио пример Албанаца који су пуних 12 година бојкотовали изборе у режији Београда. Међутим, издајнички режим Вучић-Дачић оличен у „Аци Србину“ преко своје „Српске листе“ је учествовао на свим сепартистичким изборима призанјући и легализујући тиме самопроглашену републику Косово. Данас сепаратистичке власти у Приштини не желе да омогуће Србима ни да гласају језиком дијаспоре тј. да гласају на КиМ а да се гласови броје у остатку Србије а да изборе спроводи ОЕБС. Кажу, зашто би Срби били повлашћени па да могу да гласају за две државе кад су већ гласали за једну, по уставу и законима самопроглашене републике Косово. То на прави начин осликава катастрофалну националну и државну политику „Аца Србина“.
Оваква ситуација посебно доводи у незгодан положај више од 15 хиљада Срба међу којима су бројни припадници и симпатизери Народног покрета Срба са Косова и Метохје „Отаџбине“ јер не желе да гласају за сепаратистичке власти у Приштни с обзиром да су одбили да узму држављанство и документа самопроглашене републике Косово, а да гласају за Скупштину Србије и за председника Републике Србије не могу због кукавичлука и недостатка куражности и храбрости председника Србије „Аца Србина“.
Чак и када су требали да се вакцинишу у месту живљења на Косову и Метохији, Срби то нису могли јер им сепаратисти нису дозволили, а политичка кукавица у лику „Аца Србина“ им то није омогућила. Зато да би се вакцинисали путовали су по више од 200 км само у једном правцу.
Само одлазак са политичке сцене ове криминалне и корумпционашке власти у Србији може да омогући бољи живот Србима на Косову и Метохији.
2. фебруар 2022.
