Tag Archives: Milos Zdravkovic

Пише: Милош Здравковић

Представници Демократске странке у америчком Конгресу званично ће покренути поступак за опозив председника Доналда Трампа због тврдњи да је тражио политичку помоћ од Украјине. Одлуку је донела председница Представничког дома и висока функционерка странке Ненси Пелоси која је претходних дана била против покретања овог процеса, али је попустила под притиском партијских колега.

Попут наводних руских мешања која су довела до Милерових истрага, афера Украјина заправо никога не занима. Међутим, сасвим је друга ствар са Трамповом унутрашњом политиком, миграцијама, климом, оружјем, војском, конкретно борбом против “дубоке” државе. Демократе (под контролом 50-годишњег лобија) се више нису могле суздржавати, јер како ће време показати, ово је политичка борба на живот и смрт. Али треба ће им врло паметна стратегија да спрече да се политичка огорченост због Трампа распрсне у расправама у одборима о тумачењу снимака телефонских позива.

Пише: Милош Здравковић

Прво  се војска Емирата повукла из сукоба у Јемену, а сада се опуномоћеници Ријада и Дубаија боре једни против других, што је добра вест за народ Јемена (који је годинама одолевали удруженим нападима ове две фракције) али и цео свет.

Са једне стране, структура рата постаје све сложенија, јер уместо спољашње монолитне агресорске коалиције против Хута, која је на врхунцу обухватала Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Мароко, Египат, Судан, Хути се сада боре против разних сукобљених страна чији се борци међусобно убијају у подручју Адена (јужни Јемен).

Пише: Милош Здравковић

Јако то добро изгледа на папиру. Сви су исти, нема разлика међу људима, за све вреде исти закони, сва су права свима загарантована, па и она национална. Прича је то која је лако разумљива странцима јер представља инфантилну симплификацију БиХ. Реалности која отприлике каже: националисти су водили рат, уништили државу, а „грађани“ желе друштво једнаких индивидуа. Лепо то звучи страном, али и бошњачком уху.

Након рата међународна заједница је покушала да створи институције које ће бити и бошњачке и српске и хрватске. Тај процес није до краја успео, пре свега због бошњачке стране, која је вешто користила институцију високог представника да маргинализује вољу Срба и Хрвата.