17 Nov.
Wissenschaft und Gesellschaft

Да ли су мигранти економска нужност за либералну Европу?

Пише: Милош Здравковић

Постоји више разлога зашто је на простору врло немирне и у 20. веку катастрофално разрушене Европе створена  Европска унија, а један од кључних разлога је био  да се спрече нови сукоби и ратови, створи велико тржиште и на неки начин пандам САД-у.

Ипак, уједињена Европа, као наднационална супер држава никада није заживела. Економски џин никада није постао спољнополитички гигант, а временом је и велико тржиште постало бушно, економија порозна, а демографска слика све гора. У економском моделу који подразумева потрошачко друштво неопходна је нова крвна слика. Неки су видели нову шансу у мигрантима.

Continue reading

13 Nov.
Wirtschaft

Зашто најбогатији инклинирају нуклеарној енергији?

Пише: Милош Здравковић

 

У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.

Rezultat slika za сила сибири

Continue reading

08 Nov.
Geopolitik und Politik

Судбина Џамала Хашогија и репрекусије на светску политику?

Пише: Милош Здравковић

У време великих промена међународног поретка, процес у којем се помно прате одлуке Вашингтона, Москве и Пекинга, међу неколико осталих актера, не треба заборавити да у овој игри постоји још један играч, не тако видљив, али због тога не мање утицајан, турски председник Реџеп Таип Ердоган.

Након убиства Хашогија у саудијском конзулату у Истанбулу, дошло је до оштрих речи у односу Турске и Саудијске Арабије, али они само указују на међусобно занимање између две државе. Ривалство између њих је очито. И Ријад и Анкара боре се за утицај не само на Блиском истоку, већ у целом исламском свету (Турска као историјска сила која је у прошлости водила муслимане и краљевина без икакве историје и традиције, настала на највећим залихама нафте на свету). Истовремено, Турци и Саудијци одржавају срдачне односе из чисто прагматичних разлога, који су им омогућили да се свака криза успешно преброди.

Rezultat slika za Кашоги

Continue reading

02 Nov.
Wissenschaft und Gesellschaft

Одлив мозгова и његов погубан учинак по развој држава

Пише: Милош Здравковић

Поред одлива најсјајнијих умова међу младима који су управо окончали образовање, јако је забрињавајућа и чињеница да млади људи старосне доби од 25-40 година такође одлазе из држава у развоју. У питању су, дакле, формирани, на неки начин едуковани млади људи са изванредним искуством у свом пољу струке ( мајстори, тесари, занатлије, вариоци…), а ми који остајемо читамо о некима од њих као о великим иноваторима са високим дометима у струци, поносни да је „наш човек“ као интелигентан, бистар и успешан направио каријеру тамо далеко.

Одлив мозгова једна је од најважнијих последица проблема незапослености у свету. Последице одлива мозгова широког су размера и имају врло негативан па чак и погубан учинак на друштво у којему је ова појава присутна.

Continue reading

28 Okt.
Wissenschaft und Gesellschaft

Како климатске промене раде за светске интересе

Пише: Милош Здравковић

Арктичка регија је извор енергетске независности северних, арктичких држава и њен значај ће расти. Русија на првом месту, затим Канада, САД, Норвешка и Данска (Гренланд) ће захваљујући отопљавању леда на Арктику у наредних двадесетак година бити потпуно независне од региона Блиског Истока. Године 2017. Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса. Норвешка већ сада у Баренцовом мору производи више енергената него у Северном мору, где производња опада из године у годину. Највећа и најскупља Америчка и светска истраживања везана су за Аљаску. Највеће руске „мегафирме“ активне су на полуострвима Јамал и Гајдан, а значај Арктика за руски нафтни и гасни сектор су наглашени и у стратегији о руском Арктику из 2008. године и другим стратешким документима. Према америчком геолошком истраживању се процењује да Арктик има најмање 30 посто светског неоткривеног гаса и 27 посто неоткривене нафте. Треба напоменути да се већина тих резерви налази у територијалним водама Руске Федерације.
Растуће значење Арктика за Русију произлази не само од експлоатације и потенцијала природних ресурса у регији, већ и стратешког циља земље за искориштавање растућег поморског превоза путем Северног поморског правца (конкуренција пловидби кроз ионако дужи пут кроз закрчени Суецки канал).

Continue reading

22 Okt.
Wirtschaft

Како је нафта постала ресурс будућности?

Пише: Милош Здравковић

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Continue reading

16 Juni
Wissenschaft und Gesellschaft

Нуклеарна будућност Србије

Пише: Милош Здравковић

Зарад потребе опстанка и просперитета, Србији је, као и већини држава, потребна одржива енергетска стратегија. Таква стратегија би требало да се базира на одрживом енергетском коришћењу и заштити животне средине. Потребе становништва и производње за енергијом свуда у свету, па и у Србији су у сталном расту, с нуклеарна електрана би обезбедила и ту енергију и сигурне приходе на дуже време.

Србија је окружена нуклеаркама, а нема их, иако многи верују да су оне ипак будуц́ност у снабдевању енергијом, јер ц́е у наредних 50 до 100 година бити све мање угља и нафте, па ц́е једина будуц́ност бити нуклеарна енергија.

Continue reading

16 Juni
Geopolitik und Politik

Шта доноси 2017. година?

Пише: Милош Здравковић

Ако посматрате са стране, као независан посматрач, видећете да су стратешке опције председника Трампа, веома сужене. Трампов најбољи избор за нови, али стабилан светски поредак, био би успостављање срдачнијих односа са Кином и Русијом. Паралело би Трамп морао да задржи тврду политику према исламском екстремизму, за шта све три силе, свака са својом муслиманском мањином од које зазиру , имају заједнички интерес. Уопште, остатак света би добио од такве сарадње великих сила. Јапан и Немачка би били навећи губитници.

Какве су перспективе за 2017. Тензије на Блиском Истоку расту, а „популистички“ покрети су јачи него икада од краја другог светског рата у Европи и Сједињеним Америчким Државама. Нарочито, у западном свету, од Брегзита и победе Доналда Трампа на председничким изборима у САД до пораза премијера Матеа Ренција на италијанском референдуму, током 2016. присуствовали смо многим ,,црним лабудовима”, великим неочекиваним догађајима са дугорочним значајним последицама. Надајмо се позитивним за остатак света. („Црни лабудови“ – термин преузет са ЦНН-а)

Continue reading

15 Juni
Wissenschaft und Gesellschaft

Новинарство и пропаганда

Пише: Милош Здравковић

 

Свет очекује да новоизабрани амерички председник Доналд Трамп одржи обећање да САД више неће насилно да мењају режиме широм света. Интернет, алтермаинстрим медији су однели победу над „провереним“ западним средствима информисања. РТ је гледанији од свих америчких тв станица заједно.

Разорени Алеп је ослобођен од терориста свих боја 14. децембра, а море истраумираног народа још чека да замени избеглички живот својим порушеним домовима.

Иза рушевина и слика људске беде, аналитичари у ослобађању Алепа виде кључни догађај у сиријском рату. Алеп је покорен или ослобођен, у зависности од политичог угла, Западног или оног који то није, после неколико година контроле од стране побуњеника и неколико месеци уличних борби и бомбардовања и сатирања терориста од стране руске авијације.

Continue reading

15 Juni
Geopolitik und Politik

Накнадна памет

Пише: Милош Здравковић

Временом је постало јасно како Македонија заправо и нема моћних пријатеља у међународној заједници који би заговарали њихове интересе. У такозваној „међународној заједници“ Грци имају јак лоби, Бугарска је чланица ЕУ, док су Сједињене Државе моћни покровитељ и апсолутни заштитник Албанаца. А и Србија има довољно својих проблема да би енергију трошила на заштиту и онако незахвалних комшија.

Да је лако бити успешан генерал после завршене битке, индиректно је потврдио и министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекавши: „Југославији смо дали све, а данас нам лупају шамаре“.

Шеф српске дипломатије рекао је да ће Србија играти конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у за њу важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.

Continue reading