Повратак отписаних – Русија на Блиском Истоку

Пише: Милош Здравковић

Нешто се чудно дешава на Блиском истоку. Руси, оцрњени у арапским земљама као безбожни комунисти, са урушеном економијом, технолошки заостали, зависни од помоћи са Запада, неспособни да производе високу технологију – сада бришу недавну прошлост, радо су виђени гости како код Арапа-сунита, тако и код Иранаца-шиита, а утицај САД опада.

Тренд који је настао од „Арапског пролећа“ почетком 2011. године, наставља се и јача.

Чињеница да Москва подржава режим у Сирији не свиђа се већини из Арапске лиге, али се тихо „превиђа“ – због чињенице да Русија важи за поузданог испоручиоца војне опреме. Четврт века од распада Совјетског Савеза руски утицај на Блиском истоку је највећи у поређењу са ранијим генерацијама. Извоз руских авиона МиГ-29 достигао је максималне бројке у историји.

Према Стокхолмском Међународном институту за истраживање мира (СИПРИ), извоз руског оружја чини 27% од укупног светског извоза за Блиски исток и Северну Африку у периоду после 2012.

Continue reading

Синергија Кине и Русије

Пише: Милош Здравковић

 

Две моћне нације, Кина – највећи светски увозник нафте и гаса, и Русија – највећи нето извозник енергије – имају добре разлоге за одржавање живих дипломатских односа. Као комшије, они допуњују једни другима стратешке недостатке. Русија има обиље природних ресурса, али се бори да диверсификује своју економију, нарочито извоз сировина и енергената, док Кина има јаку продуктивност у различитим секторима, али се ослања на увоз минерала, сировина и енергената.

Енергија стоји као главна веза између економија ове две земље. Поред, доказано перспективних нафтно-гасних аранжмана, Пекинг планира да изгради још нуклеарних електрана у земљи, уз помоћ руских стручњака. Са друге стране, Москва жели да ојача своју домаћу производњу обновљиве енергије уз подршку кинеских „зелених предузећа“. И што је најважније, Русија може да обезбеди довољно нафте и гаса за Кину.

Највећи бизнис у историји

Извршни директори из руског нафтног и гасног гиганта Газпрома и Кинеске националне петролејске корпорације ЦНПЦ (највећи светски енергетски дистрибутер) састали су се у Пекингу како би разговарали о напретку на изградњи гасовода.

Трасе ће водити од Сибира, а то Кини треба да обезбеди 38 милијарди кубних метара природног гаса годишње у наредних 30 година. Прва фаза изградње гасовода преко источне трасе већ је почела у мају 2015. Два енергетска гасна џина су ушла у преговоре да изграде гасовод и преко западне маршуте.

Continue reading

Русија повећала капацитет Северног морског пута 20 пута

Пише: Милош Здравковић

Морски пут игра важну улогу у стратегији Русије да одржи кључну предност у односу на САД на Арктику. Раније ове године, Русија је објавила да гради нову флоту ледоломаца. Већ има најмање десетак дизел ледоломаца у оперативној служби. Поред тога, поседује шест нуклеарних и очекује завршетак изградње још једног у 2017. Години ( поређења ради САД поседују само један).( Извор Руссиа тодаy)

Проширењем капацитета Северног морског пута, Русија ради на обезбеђивању својих виталних националних интереса у приобаљу Сибира, Далеког истока и на свом делу Арктика. Планиран је енормни пораст експлоатације и побољшање превоза природних ресурса са нафтом, гасом и минералима богатог „севера планете“, а такође је у плану и понуда боље везе својим потенцијалним партнерима у Азији са Европом.

Северни морски пут би требао да постане највећи потенцијални ривал Суецком каналу у економском значају али и геополитичком, с обзиром на моћ и доминацију америчке морнарице отвореним морима и океанима ( САД поседују 14 носача авиона великих размера, Русија и Кина по један) ,да у сваком тренутку могу да прекину све линије снабдевања Кине, Јапана, Индије…Морским путем, посебно узимајући у осврт нови руско-кинески загрљај. До сада се претпостављало да ће највећи ривал Суецком каналу у будућности бити пруга од Црвеног мора преко Израела до обала средоземља ( студије оправданости завршене 2013).

Continue reading

Иранска стратешка слагалица

Пише: Милош Здравковић

Вековима, се пред Иран (и пре њега, Персију) постављало кључно питање, гарантовања националне безбедности, опстанак и самосталност у окружењу јачих регионалних сила попут Отоманске Турске и Римске империје. Иако увек слабији од ових већих империја, Иран је преживео из три разлога: географија, ресурси и дипломатија. Иран је велика и планинска земља те су војни походи на ту земљу тешки и опасни. Иран је такође био у стању да „произведе“ довољно снаге да спречи евентуалне нападе, и реши унутрашње размирице. Истовремено, Техеран се одувек ослањао на сјајну дипломатију.

Долазак европских империјалних сила у регион компликује положај Ирана почетком 19. века, нарочито британски продор на Арапско полуострво и Авганистан, а то се подудара са почетком краја турске империје. Положај целог региона и Ирана са њим додатно се усложњава са трансформацијом глобалне економије на систем на бази нафте. Тада, као и сада, регион је био главни светски извор нафте. Након Другог светског рата, Американци и Совјети су постали нова реалност, са могућношћу и жељом да утичу на регион, са свешћу да реалност Техерана и даље постоји. Иран је морао да суочи регионалне и глобалне претње, и да се усклади са њима. Иран је постао свестан нафте, те да глобална силе не могу да изгубе интересовање за регион…
Без обзира да ли влада шах или ајатолах, стратегија Ирана је остала иста: одвратити евентуалну претњу географијом, штити државу са јаким одбрамбеним снагама, и ангажовање сложене дипломатске службе.

Continue reading

Изазови сврставања

Пише: Милош Здравковић

Процес придруживања земаља Западног Балкана већ предуго траје, тако да лагано сазрева свест о томе да у тој игри „штапа и шаргарепе“ – шаргарепе за балканске земље има све мање и мање, а захтева ЕУ све више. Чињеница је да су недавни сукоби у Македонији подигли ниво тензија на Балкану, где се етничке и државне границе не поклапају, иако је вероватно да се недавно насиље у блиској будућности неће прелити у друге земље. Србија је подигла свој статус приправности, а Бугарска је послала трупе да ојача границу. Овде ћемо размотрити неке од аспекта који утичу на позиционирање земаља Западног Балкана у светлу геополитичих маневара великих сила.

Од 1999. године и завршетка НАТО бомбардовања и стицања фактичке независности Косова, западне владе раде на стабилизацији Косова, пре свега кроз присуство мировних снага и перманентних притисака на Србију да „нормализује“ билетаралне односе као предуслов приближавању ЕУ. Пораст ектремизма дуж границе Косова и Македоније угрозиће ионако крхки мир пре свега у Македонији, али ће изазвати велику забринутост у региону.
Чињеница је да је Запад много грешио – али је чињеница, без обзира на присуство мировних снага, да мир и стабилност зависе пре свега од присуства јаке, стабилне власти. Ипак, балканске владе су изузетно слабе.

Continue reading

Шта се заиста дешава на Блиском Истоку?

Пише: Милош Здравковић

Секташки конфликти на Блиском Истоку могу се третирати као ривалство две гране/верзије ислама: Шиита и Сунита. То је реалност која постоји. Ипак ствари су мало компликованије. Јединство Сунита представља мит – земље које чине Сунити су дубоко подељене око разних питања. А Шиити, чија је снага порасла од раних 1990-их, ипак пате од незаобилазних ограничења као мањинско муслиманско становништво.

Демографски изазов

Заиста, највећа препрека шиитској доминацији јеста демографија. Више од три четвртине свих Муслимана практикује сунитску верзију Ислама. Према свим релевантним показатељима, постоје само четири земље са већинским шиитским становништвом: Иран, Азербејџан, Бахреин и Ирак. Истини на вољу постоје и земље које имају значајну шиитску мањинску популацију: Јемен, Кувајт, Саудијска Арабија, Авганистан, Пакистан, Турска… Шиити такође чине највећу верску групу у Либану и чине око 20 процената од око 150 милиона муслимана у Индији.

Continue reading

Турска стратешка енигма

Пише: Милош Здравковић

Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара.

Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.

Continue reading

Да ли је Саудијска Арабија изгубила веру у САД?

 Пише: Милош Здравковић

Једна од кључних реченица, на конференцији за новинаре америчког председника Барака Обаме у Кемп Дејвиду прошле недеље, јасно илуструје јаз између Вашингтона и његових савезника на Арапском полуострву, када је у питању политика према Ирану.

“Дали смо (нашим савезницима) наше најбоље анализе огромних потребама да са Ираном развијемо посебне односе, да развијемо економску сарадњу на знатно виши ниво, како би пре свега побољшали квалитет живота у самом Ирану”, рекао је председник Обама, упитан да ли је забринут да ће Иран да искористити новац добијен попуштањем санкција за своје зле циљеве у региону. (Извор ББЦ)

Continue reading

ХААРП

Пише: Милош Здравковић

Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.

Continue reading

Да ли су Србији потребне нуклеарке?

Пише: Милош Здравковић

Одговор на ово комплексно питање немогуће је дати а да се прво не подели материја у најмање четири сегмената. Како о оваквим и сличним питањима обично одлучују људи који су лаици (читај: политичари), овде ћу покушати да наведем које су то користи које би имала држава (а са њом и партије) која се залаже за разраду и имплементацију ове идеје. Аспекти који треба да се разматрају приликом доношења одлуке могу се поделити на следеће: 1) економски;  2) стратешки; 3) научни/развојни; 4) еколошки.

Continue reading