Округли сто „Јавна дипломатија Русија-Балкан. Вектор пријатељства
(Улога јавне дипломатије је у стварању погодног окружења за развој међудржавних односа)
Округли сто одржан у Дому друштвених организација 28. фебруара: „Руски језик је оно што нас уједињује“ привукао је велику пажњу домаће и стране публике. Догађају су присуствовали не само руски, већ и инострани стручњаци, за које је питање развоја и ширења руског језика у ЗНД и Источној Европи веома важно. Директорка Центра за геостратешке студије (Београд), члан Председништва српског покрета „Двери“ Драгана Трифковић поделила је своје мишљење о потреби промовисања изучавања руског језика у Србији:
Пише: Милош Здравковић
Русија је одбацила споразум са ОПЕК-ом о смањењу производње нафте зарад очувања цена нафте и гаса. Са друге стране, Саудијска Арабија је прошлог викенда смањила извозне цене нафте, и то је вероватно почетак нафтног рата против Русије, али са потенцијално разарајућим последицама за савезника Русије, пре свега на Венецуелу и великог непријатеља Саудијске Арабије – Иран. Ипак, овим руским, па онда и саудијским потезом, биће погођен пре свега амерички нафтни сектор.
Пише: Милош Здравковић
Према законима „модерног и слободног новинарства“, користећи добро познате русофобичне клишеје, аутори пре свега телевизијских емисија на мејнстрим медијима, воде паралелу између модерне Русије и Совјетског Савеза, укључујући и за време Стаљинове владавине. Према њиховим речима, Кремљ у том времену црпи инспирацију за спровођење својих „непријатељских“ планова, увлачећи Турску у рат и интензивирајући свој сукоб са Европском унијом.
Један од водећих руских експерата за Балкан, уредник спољнополитичке редакције руске државне новинске агенције Регнум, Владимир Зотов, у најновијем ауторском тексту за овај портал, бавио се питањем улоге Русије у решавању косовског питања. Портал Директно је пренео неке делове његовог текста.
О томе како изгледа свет 75 година након Јалтске мировне конференције и шта можемо да очекујемо у будућности, разговарали смо са професором историје др Александром Животићем, са Филозофског факултета у Београду.
Разговор је водила Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије.
У Москви је 18-19. фебруара одржан, седми по реду, Форум о националној безбедности Русије.
Организатори овог догађаја били су: Сверуски покрет „Силна Русија“, „Официри Русије“ и „Координациони савет невладиних организација Русије“. Тема овогодишњег форума била је „Савремене претње и приоритети у остваривању националне безбедности Русије“.
Пише: Драгана Трифковић
Пред Русијом су историјски задаци, а национални и државни интереси Русије су на првом месту. То је укратко најважнија порука председника Руске Федерације у обраћању нацији, које се по први пут десило почетком године. Разлог за то је према речима председника Руске Федерације, како би се убрзало решавање великих социјалних, економских и технолошких проблема.
Преносимо са theduran.com
Пад авиона у Техерану постао је трагична апотеоза ескалације тензија на Блиском истоку. Међутим, иако је Иран преузео одговорност за инцидент, многа питања остала су без одговора. није у питању само о лету ПС 752 који је летео за Кијев. Ова трагедија наводи на то да се размисли и о паду авиона на истоку Украјине, где је малезијски авион такође био оборен ракетом.
Пише: Милош Здравковић
Испоруке ЛНГ-а у Европу 2019. године обориле су историјски рекорд од 76 милиона тона. Истовремено, Сједињене Државе нису успеле да притисну позицију Русије на европском тржишту гаса. Испоставило се да су испоруке са полуострва Јамала готово на нивоу САД-а, а у међувремену је Газпром одржао извоз у ЕУ. Тако је Русија одбила напад ЛНГ-а од Сједињених Држава на његов положај у Европи, али не и предвиђену офанзиву произвиђача ЛНГ-а. У 2020. години Сједињене Државе ће на тржиште гурнути још веће количине течног нафтног гаса, а конкуренција ће се само појачати. Не зато што је Европа најбоље и најперспективније тржиште за продају гаса већ због геополитике.
