Wissenschaft und Gesellschaft

Вања Радић: Кад мисао трокира

Пише: Вања Радић

Нико не може спорити да је феминизам као покрет пуно учинио за социоекономску равноправност жена и да нам је и даље потребан. Но, када говоримо о било ком покрету за равноправност, корисно је проматрати је у паралели са индивидуалним развојем (онтогенезом). Да би било која обесправљена група дошла до индивидуације, она мора, као и појединац, проћи кроз стадијум адолесценције, познатији као пубертет. Основно својство овог периода, многим родитељима добро познато, јесте бунтовништво и доследно контрашење. Отац десничар, син левичар. Еволуционизам и дифузионизам. Есенцијализам и конструктивизам. Знамо да је истина негде у средини, а доследности и крајности су нешто за шта морамо имати њуха и слуха. Једну од тих крајности видимо на примеру језичког феминизма.

Свака парадигма има свој језик, тачније своју лексику (црквена, комунистичка, грађанска). Али први пут у историји човечанства се сусрећемо с парадигмом која је у свом доследном контрашењу у незнању (надамо се) почела да се игра језиком чак и изван лексичког нивоа, дирајући у језичку структуру. Ево како. Када направите нову реч то је лексичка интервенција, а када силите граматички женски род тамо где је пол потпуно неважан (грађанка / антрополошкиња), то је сасвим друга ствар. Ви тада апстрактној мисли утерујете пол, и тиме је деапстрахујете, док саму професију депрофесионализујете, делујући супротно од прокламоване намере – подстичући неједнакост. У складу с доследним контрашењем, језички феминизам иде још даље: парадигма подржана новим законом инсистира да се не може користити мушки граматички род као кишобран, односно као појам, већ да се доследно мора инсистирати на женском роду, чак и када вам је лице непознато. Већ смо се навикли да нам се телевизије свакодневно обраћају као „грађанима и грађанкама”. Ово није богаћење лексике од стране нове парадигме, већ пипање у језичке структуре, које су много старије од речи. У свим „родно сензитивним” језицима мушки род стоји за мушки и женски пол, свуда налазимо појмове „студент”, „радник”, „грађанин” и сл. Ми заправо овде и не мислимо о полу, јер оперишемо појмом – оним што је одвојено од физичког те и неосетљиво на полност. Осим када имамо лични контакт с особом чија је професија од значаја за интеракцију, када спонтано настаје „женски” облик (нпр. професорка, докторка, касирка, па и водичица).

Било како било, мала мањина истомишљеника успела је да склопи савез са законодавним редовима и новим законом припрети свима који друкчије кажу. Ни мање ни више него фашизам на делу под паролом равноправности. Ропство зарад слободе. Неједнакост зарад једнакости. Нећете више моћи да кажете „по занимању сам професор” ако сте жена, а нарочито се чувајте ако бисте неком другом да налепите тај или неки сличан појам као кишобран за мушко и женско. Имали смо више прилика да искусимо који степен послушности добијемо ако људима кажемо да неким понашањем брину о туђим осећањима, па ваљда нико не жели неког да повреди?

Оно што је потпуно промакло заговорницима насилно доследне феминизације језика јесте то да професија губи на професионалности када кокетира с полом. Уколико се жена министар представи као „министарка”, шаље се порука да је њен пол постао важан за професионалну, а титула за личну интеракцију. Очекујемо да се министар културе обраћа јавности из позиције министра, не из позиције мушкарца или жене.

Још важније од питања професионалности јесте питање једнакости као равноправности. Како ћемо говорити о најбољем хирургу, инжењеру, о раднику квартала? Ако имамо најбољу хируршкињу и хирурга, ко бисте више волели да вас оперише, имате ли преференције? Радница месеца је, јелте, онда најбољи од свих женских радника? А међу мушкарцима се бира радник? Примећујете ли како вам трокира мисао? Једна ствар је дозволити бесмислицу „радник/радница квартала”, а друга наметнути је као обавезну уз забрану употребе речи „радник” као појма у значењу „запослено лицe”, независно од пола. О којој једнакости причамо ако се не може изгласати министар или председник независно од пола? Једнакост се управо огледа у постојању истог назива, исте титуле, истог назива позиције, за који је предвиђена иста плата. А шта ћемо са станарима, возачима? Треба ли жена да плати казну ако није спецификован њен пол? (ето јединог могућег бенефита овог закона). Је ли пол заиста релевантан у овом случају? Можемо ли „возачицама” да дамо неки попуст (опростите, лични интерес)? Или смо одлучили да укинемо „возача” као појам у значењу „лице које управља возилом”, што је, иако мање очигледна, најразорнија последица устројства које нам се намеће. А шта ћемо с „лицем”, и њега би ваљало прилагодити актуелним трендовима, какав је то нетранспарентан говор без спецификације пола, ко ће више да издржи толику неизвесност и толики изостанак полних органа са слике?!

Развојној психологији је познато да деца на формалном стадијуму мишљења имају потешкоћа са разумевањем појма: нпр. за децу ће „човек” искључиво бити „мушкарац”, никако и жена (дететов свет почиње са полним дихотомијама мама/тата, бата/сека, бака/дека). Немогућност да се појам одвоји од пола често је здружена са преокупацијом полним органима у том периоду, која се да видети и на дечијим цртежима. Виши облици мишљења оперишу у свету појмова, одвојених од полности и физичког света. Тада се може сабирати без прстића. Апстрактној мисли не треба физикалност. Наша асоцијативна меморија оперише појмовима. Опозиције као што су човек – животиња, учитељ – ученик, висе о појму. Како ћемо користити ове функције и колико ће нам сама differentia specifica појма бити доступна ако нам закон забрањује да појмовно мислимо?

Хоће ли грађани седети скрштених руку док ступају на снагу закони који намећу мишљење својствено нижем развојном стадијуму и облицима менталне ретардације као што је афазија? Нажалост, све што не утиче на нас овде и сада, са очигледним последицама, као што је зграда која нам се гради уз прозор, чини се да није вредно наше енергије. Уз слоган „све је ствар навике” почиње игра инжењера људске мисли, неуких програмера који би по сваку цену да измене једну линију кода, а не знају где је почетак, а ни где крај те скрипте. Осим ако се појави error, онда ће барем знати где је крај.

Aнтрополог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

19. јул 2021.

Политика

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

Zentrum für geostrategische Studien ist eine Nichtregierungs-und non-profit-Verein, gegründet in Belgrad an die Gründungsversammlung statt am 28.02.2014. in übereinstimmung mit den Bestimmungen der Kunst.11. und 12. Gesetz über Vereinigungen ("Amtsblatt der Rs", Nr. 51/09). für eine unbestimmte Zeitraum von Zeit, um die zur Erreichung der Ziele im Bereich der wissenschaftlichen Forschung der geostrategischen Beziehungen und Vorbereitung von strategischen Dokumente, Analyse und Forschung. Die Gesellschaft entwickelt und unterstützt Projekte und Aktivitäten, die in der staatlichen und nationalen Interessen Serbiens, hat den status einer juristischen Person und ist registriert im register in übereinstimmung mit dem Gesetz. Die mission des Zentrums für geostrategische Studien ist: "wir bauen die Zukunft, denn Serbien hat es verdient: die Werte, die wir vertreten, durch unsere Geschichte, Kultur und tradition. Wir glauben, dass ohne die Vergangenheit gibt es keine Zukunft. Für diese Grund, um an der Zukunft zu bauen, müssen wir wissen, dass unsere Vergangenheit und schätzen unsere Tradition. Wahre Werte sind immer geerdet, und die Zukunft nicht gebaut werden in eine gute Richtung, ohne, dass die Stiftung. In einer Zeit disruptiver geopolitischen Wandels, ist es von entscheidender Bedeutung, um kluge Entscheidungen treffen und die richtigen Entscheidungen zu treffen. Lasst alle verhängt und verzerrt Ideen und künstliche fordert. Wir glauben fest daran, dass Serbien hat genug Qualität und das Potenzial zu bestimmen, seine eigene Zukunft, unabhängig von Bedrohungen und Beschränkungen. Wir sind verpflichtet, die serbische position und das Recht zu entscheiden, um unsere eigene Zukunft auf, in Anbetracht der Tatsache, dass historisch gesehen gab es viele Herausforderungen, - Bedrohungen und Gefahren, die wir haben, zu überwinden. “ Vision: das Zentrum für geostrategische Studien strebt zu einem der weltweit führenden Organisationen im Bereich der Geopolitik. Er will auch zu einer lokalen Marke. Wir werden versuchen, das Interesse der öffentlichkeit in Serbien bei internationalen Themen und sammeln Sie alle interessierten in den Schutz der staatlichen und nationalen Interessen, Stärkung der Souveränität, die Erhaltung der territorialen Unversehrtheit, die Aufrechterhaltung traditioneller Werte, die Stärkung der Institutionen und der Rechtsstaatlichkeit. Wir agieren dabei in die Richtung der Suche nach Gleichgesinnten Menschen, sowohl in der häuslichen und in der Weltöffentlichkeit. Wir konzentrieren uns dabei auf die regionale Zusammenarbeit und Vernetzung im Zusammenhang mit NGOs, sowohl auf regionaler und internationaler Ebene. Wir starten Projekte auf internationaler Ebene zu unterstützen, der die Neuausrichtung von Serbien und die Erhaltung der territorialen Integrität. In Zusammenarbeit mit Medienhäusern, implementieren wir Projekte, die darauf fokussiert sind, diese Ziele zu erreichen. Wir organisieren die Ausbildung der interessierten öffentlichkeit durch Konferenzen, Runde Tische und Seminare. Wir werden versuchen zu finden ein Modell für die Entwicklung der Organisation ermöglichen würde, dass die Finanzierung der Aktivitäten des Zentrums. Eine gemeinsame Zukunft zu bauen: Wenn Sie interessiert sind in Zusammenarbeit mit uns, oder zu helfen, die Arbeit des Zentrums für geostrategische Studien, Kontaktieren Sie uns bitte per e-mail: center@geostrategy.rs

Schreibe einen Kommentar

Deine E-Mail-Adresse wird nicht veröffentlicht. Erforderliche Felder sind mit * markiert