Украјинска криза која је изазвана државним ударом 2014. године и која је земљу увела у сукобе, поново добија на снази.
Председник Украјине уводи земљу у нову фазу заоштравања односа са Русијом, што многи сматрају да је мотивисано потребом Зеленског да се допадне новом америчком председнику Џозефу Бајдену, како би опстао на власти. САД заоштравање сукоба у Украјини иде у прилог као вид борбе против „обуздавања Русије“ односно спречавања ширења руског утицаја.
Последњих дана су појачана и дејства украјинских снага на цивилне циљеве у Донбасу, где сукоби трају од 2014. године. Током јучерашњег дана погођене су куће у насељу Јеленовка у Донбасу, као и железничка станица, а утврђено је да су украјинске снаге користиле Крушикове мине од 60 мм, произведене 2016. године у Србији. Становништво овог насеља већ неколико дана време проводи по подрумима. Украјина игнорише мировне договоре које је потписала и ништа не предузима на испуњењу обавеза у вези са стишавањем сукоба у Донбасу.
НАТО такође појачава дејства на руским границама без обзира на светску здравствену кризу изазвану пандемијом вируса корона. Украјински званичници су најавили да ће у току ове године одржати војне вежбе са НАТО у Одеси и да желе продубљивање сарадње са овом војном алијансом на пољу безбедности у Црном мору.
Ове недеље је Владимир Зеленски обавио разговор са генералним секретаром НАТО Јансом Столтенбергом. Стране су разговарале о спровођењу украјинског евроатлантског курса и могућности продубљивања практичне сарадње са НАТО-ом. Зеленски је рекао да Украјина наставља евроатлантске реформе и модернизацију сектора безбедности и одбране, а такође је приметио да је за Кијев најхитније питање перспективе добијања Акционог плана за чланство у НАТО-у. Столтенберг је заузврат позитивно приметио напредак у многим питањима и фокус Украјине на наставак реформи одбрамбеног сектора.
Зеленски је недавно представио и „кримску платформу о повратку контроле над Кримом“. Украјина планира на тој платформи да обједини „међународне партнере који подржавају територијални интегритет и суверенитет Украјине“. Самит Кримске платформе заказан је за 23. август, уочи Дана независности Украјине.
Крим је реинтегрисан у састав Руске Федерације након што је тамо одржан референдум у марту 2014. године, на којем се 96,77% гласача Крима изјаснило за придруживање Русији.
Руско руководство је више пута изјавило да су становници Крима демократски, у потпуности у складу са међународним правом и Повељом УН, гласали за поновно уједињење са Русијом. Према речима руског председника, питање Крима је „потпуно затворено“. Украјина и даље сматра Крим својом, али привремено окупираном територијом.
Председник Украјине Владимир Зеленски, који је на власт дошао уз обећања о демократизацији друштва, сада уводи репресивне мере према мањинама и врши притисак на опозиционе структуре.
Безбедносне службе Украјине, спровеле су претрес 25. фебруара у близини просторија странке Опозициона платформа „За живот“ (ОПЗЖ). По званичној верзији разлог је био провера, али опозиционе структуре сматрају да је у питању провокација власти. Ову опозициону партију предводи Виктор Медведчук који се залаже за нормализацију односа са Русијом и у кумовским је везама са председником Путином.
Раније овог месеца, Зеленски је потписао одлуку Савета за националну безбедност и одбрану Украјине да уведе санкције Медведчуку и његовој супрузи Оксани Марченко. Пре тога, санкције су уведене против посланика Врховне раде из ОПЗЖ Тараса Козака, а укинути су без икакве правне основе и његови рускојезични ТВ канали „112 Украјина“, ZIK и NewsOne.
Такође, украјинска влада је јуче оптужила „руске државне хакере“ да су компромитовали владин систем за размену фајлова, а да су напади изврпени у циљу „масовне контаминације јавних информационих ресурса“.
Увођење цензуре и грубо кршење људских права у Украјини, нису наишли на противљење западних земаља, које прећутно подржавају такве потезе.
Поставља се питање због чега лидери западних земаља не реагују на очигледно кршење људских права мањина у Украјини, а свесрдно се, према сопственим потребама, позивају на поштовање истих свуда где сматрају то корисним.
Једна од ретхих реакција са западне стране на дешавања у Украјини, стигла је од стране Међупарламентарна комисија за људска права Бундестага, чије обраћање можете прочитати на линку Међупарламентарна комисија за људска права Бундестага: Украјина уводи цензуру и крши људска права.
Текст приредила: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије и члан Међупарламентарне комисије за људска права Бундестага
26. фебруар 2021.
Anweisungen:
https://yandex.ru/turbo/tehnowar.ru/s/215164-VSU-obstrelyali-naselennyy-punkt-serbskimi-minami.html
